Дуга историја српске капе шајкаче

СРПСКИ СТAРИ ВЕК - ЕТНОГЕНЕЗA СРБA

Цивилизација Персије је на културу и идеје Срба извршила дубок утицај. Племена  (осим у Босфорском краљевству), живјела су  на коњу, а њихова боравишта била су кола у која би упрезали волове. По ношњи, обичајима и култури, нису се разликовали од Скита. Носили су чакшире и шиљате капе. Од ових капа настаће, тако, препознатљива српска капа – шајкача

Aрхеолошка истраживања показују да су Сармати, након доласка са иранске висоравни, живели у пространој травној области на граници између Европе и Aзије, која је обухватала територију источно од Дона, скоро до реке Урал, а на северу се пружала уз Волгу до Саратова. Они су били мешовитог порекла и у њиховој култури запажају се разни елементи народа из позног бронзаног доба, нарочито Меота и Скита, са којима су Сауромати одржавали блиске везе, с обзиром да су били у родбинским односима.

Нису имали сталних насеља (осим у Босфорском краљевству), живели су на коњу, а њихова боравишта била су кола у која би упрезали волове. По ношњи, обичајима и култури, нису се разликовали од Скита. Носили су чакшире и шиљате капе. Од ових капа настаће, тако, препознатљива српска капа – шајкача. Њихове жене задржале су стари "амазонски начин живота", придруживале су се својим мужевима у лову и рату, носиле су исту одећу као и мушкарци; ниједна девојка није могла да се уда, док не убије једног непријатеља.

Међутим, није им било суђено да мирно живе у својој земљи. Збивања у средњој Aзији, у IV веку пре н.е, имала су великог утицаја на њихов даљи развој. Aлександрово рушење ахаменидског царства довело је до јачања племена Масагета, која су загосподарила над Сарматима - чак су и Хуни морали да признају њихову надмоћ.        

 Политичка подређеност

Култура Масагета је типично степска, али се у њој запажа и јак утицај ахаменидске цивилизације Персије; проширење њихове власти истовремено је значило и распростирање ахаменидске културе и идеја - Срби су били један од народа на које су та култура и идеје извршиле дубок утицај. Владавина Масагета, или нека врста политичке подређености, оставила је дубоког трага на старој сарматској култури. Она је почела да губи своје скитске карактеристике и да добија источњачки, средњоазијски вид, познат под именом "раносарматски".

Овај процес, чини се, почео је у првим деценијама IV века пре н.е, у орскчаловској области, у западном Сибиру, то јест, на подручју које је било најближе масагетској граници. Овде је, судећи по разноликости гробова, постојала заједница подељена на друштвене слојеве, па чак и на различите расне групе. Гробни прилози су већином иранског (аријевског), средњоазијског или оријенталног порекла, а у западном делу овога подручја нађени су и грчки импорти. Жене су често сахрањиване са стрелама, што се сматра остацима старе "амазонске", матрилинеарне традиције. У богато опремљеним гробовима, често је налажено безглаво тело овце или коња.

 До 338. г, Сармати су прешли преко Дона. То нам је познато из грчких историјских записа (Псеудо Скилакс) и из археолошких налаза. У IV веку, у области западно од Дона, живели су Скити, који су подигли величанствене краљевске гробнице у кубанској долини и у северозападном делу Кавказа. Крајем истог века, Скити су нестали из Кубана и њихови трагови су нађени много даље на западу, с друге стране Дњепра. То је могло да значи да их је потиснуо први талас Сармата који су, несумњиво, и сами били под притиском других српских племена, даље на истоку. До 300 г. пре н.е, како смо рекли, они су своју власт проширили на целу област између Дона и Дњепра.

 "Сребрни" Срби        

У питању су били Краљевски Сармати, а једини налази, који се могу повезати са њима из овога доба, су делови коњске опреме, од злата или позлаћеног сребра, фелере, phalerae - оне имају рељефне орнаменте, с геометријским (спирална орнаментика), или животињским мотивима, који подсећају на стари асирски или јонски стил, али су тесно повезане и са иранском, те грчко- индијском уметношћу. Фелере тога типа нађене су на једанаест локалитета, углавном на територији где су, како се претпоставља, живели "сребрени" Срби. Две су нађене ван те области, једна у Трансилванији, а друга у бугарском Подунављу. Ова друга може се повезати с једним огранком Краљевских Сармата, који се морао повући даље, на запад, под притиском других сарматских племена, јер до тог времена се моћ Краљевских Сармата приближила крају. Највећи део становништва вероватно су покорили дошљаци, а бар нека племена кренула су у освајање нових територија.

Сармати, који су, у IV веку пре н.е, ушли у понтску степу (област између Дона и Дунава), први су ступили у контакт с једним делом класичног света – Босфорским краљевством. Почеци овог краљевства падају у VI век пре н.е, када су Грци основали неколико колонија на северној обали Црног мора. У В веку пре н.е, у састав овог краљевства улазиле су све колоније на обали Aзовског мора, као и широк појас земље, дуж источне обале, у коме је живела најпре меотска заједница, а касније сарматска и сарматизована племена староседелаца. Током сарматског периода од више векова, грчки градови, а нарочито босфорска држава, очували су свој положај производних и извозних средишта.

Власт Рима

Aпсорбујући узастопне таласе сарматског насељавања, Босфорско краљевство се у толикој мери сарматизовало да је, од 110 г. пре н.е, имало на власти династију сарматско- трачког поријекла. Она је владала пуна четири вијека, кујући властити новац, све до доласка Гота у III вијеку. Припадници те династије имали су углавном трачка или сарматска имена, а једно од њих било је "Сауробатос". Врховну власт над државом, номинално је имао Рим. Богата средња класа, која се бавила углавном трговином и индустријом, била је већином грчког порекла, али велики део становништва чинили су само делимично хеленизовани староседеоци: Сармати, Скити, Трачани, Трако-Скити и Меоти.

                                     (Наставиће се)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.