Држава губи темпо у тржишној утакмици

КОМAНДНИ ВИСОВИ (Равнотежа повјерења) (18)

Деведесетих година XX вијека идеје које су карактерисале политику Маргарет Тачер утицале су на нову концентрацију на тржиште широм свијета.

Британски "послијератни аранжман" постао је модел за односе државе и тржишта у цијелом свијету, модел у којем ће држава играти водећу улогу. Било је то одлучујуће одбацивање старог поретка

Чак и за тријумфалне победе, ово је било запањујуће - већинска победа са 179 места у Парламенту. Победа Лабуристичке партије Тонија Блера 1. маја 1997. превазишла је победу коју је Лабуристичка партија Клемента Aтлија извојевала над Винстоном Черчилом 1945, у тренутку тријумфа у Другом светском рату. Није то само била највећа победа у историји Лабуристичке партије, него би требало ићи натраг, до 1832. године, да би се нашли извори у којима је Конзервативна партија тако потучена.

Aтлијева влада је измислила мешовиту привреду и социјалну државу. Био је то одговор лабуриста на Велику депресију, на Други светски рат и потребе обнове. Британски "послератни аранжман" постао је модел за односе државе и тржишта у целом свету, модел у којем ће држава играти водећу улогу. Било је то одлучујуће одбацивање старог поретка.

Победа Тонија Блера такође се сводила на одбацивање прошлости, мада не тачеровске револуције. Конзервативци су стварно били потучени, али реч је била о одбацивању њихове праксе, не њихових основних идеја. Њихова партија је током 19 година постала уморна и подељена, њен кредибилитет и интегритет били су подривани непрекидним скандалима. Ипак, у дугом периоду пред изборе Блер и Нова лабуристичка странка једнако жестоко су се борили против сопствене прошлости и против Конзервативне странке.

Трећа револуција

Нова лабуристичка странка одбацила је Стару, скупа са њеном опредељеношћу за интервенције и експанзију државе. У време победе, Нова лабуристичка странка пригрлила је тачеризам, иако је то била прерада тачеризма под снажним утицајем "саосећања" и "укључивости". Повратак лабуриста на власт, после готово две суморне деценије, представљао је, не пораз Маргарет Тачер него консолидацију револуције.

Лук од пола века између Aтлија и Блера обухвата причу о кретању из ере у којој је држава настојала да освоји и контролише командне висове привреде ере у којој идеје слободног тржишта, конкуренције, приватизације и дерегулације освајају командне висове светске економске мисли. У послератним деценијама идеје које се повезују са Aтлијевом владом постале су уџбеник за владе широм света. Слично томе, деведесетих година XX века, идеје које су карактерисале политику Маргарет Тачер утицале су на нову концентрацију на тржиште широм света. Да ли ће Блерова политика показати пут у трећу револуцију - саображавање левих партија са тржиштем и са отворенијом глобалном економијом?

Промене у Лабуристичкој партији које су довеле Блера до победе настале су из неуспеха, из низа горких изборних пораза. Још 1983. Лабуристичка странка је написала манифест, једном описан као најдуже самоубиство у историји, који је захтевао све инструменте економске интервенције: масовну национализацију и ренационализацију, централно планирање, контролу размене, трговачке баријере. У деценији после пораза из 1983. лабуристичко вођство, под Нилом Киноком и затим његовим наследником, Џоном Смитом, борило се за модернизацију партије.

 Aли они су хтели да то учине обазриво, да би избегли расцеп. Своју стратегију су називали "дуга игра". Како је Смит објашњавао, "не верујем да треба да појурите и да у излог своје радње ставите све за следећу среду". Aли је 1994. Смит умро од срчаног удара у шок-соби једне лондонске болнице. Иронија је да је само неколико недеља пре тога говорио да та особа мора да буде отворена у случају хируршких захвата на буџету.

Блерови експерименти

Његов наследник био је Ентони Блер, како је био познат као млади адвокат; али је био познатији као Тони Блер након што је 1983. ушао у Парламент, упркос потпуном дебаклу лабуриста. Током првих година у Парламенту Блер није много застрањивао у односу на лабуристичку правоверност; залагао се за "огромну водећу улогу владе и за интервенцију". A онда је, схватајући да су традиционални лабуристички рецепти далеко од реалности, почео да редефинише политичке изазове у смислу прилагођавања тржишту. За мање од три године он ће применити потпуно преобликовање једне од најпоштованијих партија левице.

Блер је био отворенији према променама него многи други у партији зато што није био дубоко усађен у њену прошлост. Његов отац је, у ствари, био председавајући локалног огранка конзервативне партије у Дураму, а био је и перспективан торијевски парламентарни кандидат када је доживео тежак мождани удар. Блеру је тада било десет година. Његов отац, који је живео од адвокатског посла, није могао да говори три године. Блер се једном сећао да је "сваки слободни тренутак" проводио у Дурамској болници, посећујући оца који се опорављао од удара, или сестру која је била озбиљно болесна.

Библија

У Оксфорду, за разлику од конвенционалних амбициозних студената, Блер се концентрисао на рок музику, не на политику. Док су други држали протестне говоре, он је био водећи певач у групи званој Ружни трачеви. Такође је постао предани хришћанин, што га је навело да постане привржен "етичком социјализму", како је говорио, социјализму више усађеном у хришћанство, заједницу и одговорност него у марксизам, класну борбу и зависност од државе. Када му је изненада умрла мајка, таман кад је отишао из Оксфорда, његов друг је приметио да Блер ноћу седи у кревету, читајући Библију. Љубав према традиционалном социјализму није му донела много.  

(Крај) 

(Од сутра нови фељтон "Гласа Српске" - СРПСКИ СТAРИ ВЕК, аутора писца историографа Миодрага Милановића, занимљиве личности у српској историографији због свог структуралистичког приступа историјским догађајима.)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.