Država gubi tempo u tržišnoj utakmici

KOMANDNI VISOVI (Ravnoteža povjerenja) (18)

Devedesetih godina XX vijeka ideje koje su karakterisale politiku Margaret Tačer uticale su na novu koncentraciju na tržište širom svijeta.

Britanski "poslijeratni aranžman" postao je model za odnose države i tržišta u cijelom svijetu, model u kojem će država igrati vodeću ulogu. Bilo je to odlučujuće odbacivanje starog poretka

Čak i za trijumfalne pobede, ovo je bilo zapanjujuće - većinska pobeda sa 179 mesta u Parlamentu. Pobeda Laburističke partije Tonija Blera 1. maja 1997. prevazišla je pobedu koju je Laburistička partija Klementa Atlija izvojevala nad Vinstonom Čerčilom 1945, u trenutku trijumfa u Drugom svetskom ratu. Nije to samo bila najveća pobeda u istoriji Laburističke partije, nego bi trebalo ići natrag, do 1832. godine, da bi se našli izvori u kojima je Konzervativna partija tako potučena.

Atlijeva vlada je izmislila mešovitu privredu i socijalnu državu. Bio je to odgovor laburista na Veliku depresiju, na Drugi svetski rat i potrebe obnove. Britanski "posleratni aranžman" postao je model za odnose države i tržišta u celom svetu, model u kojem će država igrati vodeću ulogu. Bilo je to odlučujuće odbacivanje starog poretka.

Pobeda Tonija Blera takođe se svodila na odbacivanje prošlosti, mada ne tačerovske revolucije. Konzervativci su stvarno bili potučeni, ali reč je bila o odbacivanju njihove prakse, ne njihovih osnovnih ideja. Njihova partija je tokom 19 godina postala umorna i podeljena, njen kredibilitet i integritet bili su podrivani neprekidnim skandalima. Ipak, u dugom periodu pred izbore Bler i Nova laburistička stranka jednako žestoko su se borili protiv sopstvene prošlosti i protiv Konzervativne stranke.

Treća revolucija

Nova laburistička stranka odbacila je Staru, skupa sa njenom opredeljenošću za intervencije i ekspanziju države. U vreme pobede, Nova laburistička stranka prigrlila je tačerizam, iako je to bila prerada tačerizma pod snažnim uticajem "saosećanja" i "uključivosti". Povratak laburista na vlast, posle gotovo dve sumorne decenije, predstavljao je, ne poraz Margaret Tačer nego konsolidaciju revolucije.

Luk od pola veka između Atlija i Blera obuhvata priču o kretanju iz ere u kojoj je država nastojala da osvoji i kontroliše komandne visove privrede ere u kojoj ideje slobodnog tržišta, konkurencije, privatizacije i deregulacije osvajaju komandne visove svetske ekonomske misli. U posleratnim decenijama ideje koje se povezuju sa Atlijevom vladom postale su udžbenik za vlade širom sveta. Slično tome, devedesetih godina XX veka, ideje koje su karakterisale politiku Margaret Tačer uticale su na novu koncentraciju na tržište širom sveta. Da li će Blerova politika pokazati put u treću revoluciju - saobražavanje levih partija sa tržištem i sa otvorenijom globalnom ekonomijom?

Promene u Laburističkoj partiji koje su dovele Blera do pobede nastale su iz neuspeha, iz niza gorkih izbornih poraza. Još 1983. Laburistička stranka je napisala manifest, jednom opisan kao najduže samoubistvo u istoriji, koji je zahtevao sve instrumente ekonomske intervencije: masovnu nacionalizaciju i renacionalizaciju, centralno planiranje, kontrolu razmene, trgovačke barijere. U deceniji posle poraza iz 1983. laburističko vođstvo, pod Nilom Kinokom i zatim njegovim naslednikom, Džonom Smitom, borilo se za modernizaciju partije.

 Ali oni su hteli da to učine obazrivo, da bi izbegli rascep. Svoju strategiju su nazivali "duga igra". Kako je Smit objašnjavao, "ne verujem da treba da pojurite i da u izlog svoje radnje stavite sve za sledeću sredu". Ali je 1994. Smit umro od srčanog udara u šok-sobi jedne londonske bolnice. Ironija je da je samo nekoliko nedelja pre toga govorio da ta osoba mora da bude otvorena u slučaju hirurških zahvata na budžetu.

Blerovi eksperimenti

Njegov naslednik bio je Entoni Bler, kako je bio poznat kao mladi advokat; ali je bio poznatiji kao Toni Bler nakon što je 1983. ušao u Parlament, uprkos potpunom debaklu laburista. Tokom prvih godina u Parlamentu Bler nije mnogo zastranjivao u odnosu na laburističku pravovernost; zalagao se za "ogromnu vodeću ulogu vlade i za intervenciju". A onda je, shvatajući da su tradicionalni laburistički recepti daleko od realnosti, počeo da redefiniše političke izazove u smislu prilagođavanja tržištu. Za manje od tri godine on će primeniti potpuno preoblikovanje jedne od najpoštovanijih partija levice.

Bler je bio otvoreniji prema promenama nego mnogi drugi u partiji zato što nije bio duboko usađen u njenu prošlost. Njegov otac je, u stvari, bio predsedavajući lokalnog ogranka konzervativne partije u Duramu, a bio je i perspektivan torijevski parlamentarni kandidat kada je doživeo težak moždani udar. Bleru je tada bilo deset godina. Njegov otac, koji je živeo od advokatskog posla, nije mogao da govori tri godine. Bler se jednom sećao da je "svaki slobodni trenutak" provodio u Duramskoj bolnici, posećujući oca koji se oporavljao od udara, ili sestru koja je bila ozbiljno bolesna.

Biblija

U Oksfordu, za razliku od konvencionalnih ambicioznih studenata, Bler se koncentrisao na rok muziku, ne na politiku. Dok su drugi držali protestne govore, on je bio vodeći pevač u grupi zvanoj Ružni tračevi. Takođe je postao predani hrišćanin, što ga je navelo da postane privržen "etičkom socijalizmu", kako je govorio, socijalizmu više usađenom u hrišćanstvo, zajednicu i odgovornost nego u marksizam, klasnu borbu i zavisnost od države. Kada mu je iznenada umrla majka, taman kad je otišao iz Oksforda, njegov drug je primetio da Bler noću sedi u krevetu, čitajući Bibliju. Ljubav prema tradicionalnom socijalizmu nije mu donela mnogo.  

(Kraj) 

(Od sutra novi feljton "Glasa Srpske" - SRPSKI STARI VEK, autora pisca istoriografa Miodraga Milanovića, zanimljive ličnosti u srpskoj istoriografiji zbog svog strukturalističkog pristupa istorijskim događajima.)

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.