ДРУГИ СВЈЕТСКИ РAТ И НAЦИОНAЛНО ПИТAЊЕ (11)

Избор из Зборника радова поднесених на међународном научном скупу у Севиљи, на којем су учествовали представници са подручја бивше Југославије

Aпсолутна предност је дата идеологизованим тумачењима прошлости, новој митологији, конкретним политичким интересима.

Ревизионизам, као тотални раскид са прошлошћу, покушај да се негативна слика прошлости или неког његовог сегмента замени мање или више позитивном, инсистирао је на порицању и релативизацији рационалне слике прошлости. Уместо истраживања и стицања знања о прошлости, он је инсистирао на селекцији чињеница, адаптираним закључцима, тенденциозним објашњењима, новој идеологизованој слици прошлости, "преради" историје.

Богато насљеђе

Обрт "историографске перспективе многим својим елементима значио је најдиректније, најбруталније и највулгарније кварење струке историчареве".

Где смо данас?

Пред нашим очима, неумитно, ишчезла је једна епоха са својим симболима, чврстим убеђењима, заблудама, илузијама. Зар притисак нових сазнања и све преживљено последњих година нису изазов за сваког историчара савремене историје, изазов на који треба одговорити темељним истраживањима и уз доследну примену метода струке?

Посленици струке, надам се не узалудно, упозоравају да се увек мора истраживати у складу са дихотомним бићем историјске науке, "да се догађаји од пре пола века морају посматрати сине ира ет студио, сагласно оновременом односу снага и хијерархији вредности - политичких, идеолошких, моралних, без модернизације прошлости, али на другој страни, да историчари припадају своме времену, својој епохи, да су чеда свога доба, што их обавезује да сагледају и неке појаве које су својевремено биле невидљиве, неупадљиве или сасвим маргинализоване, а у суштини од великог значаја за текући и будући историјски процес" (Б. Петрановић).

Једно је сасвим сигурно. Даље се, у историографији, не може ићи "на стари начин". Пред генерацијом историчара која данас настоји да се бави истраживањем рата 1941-1945. налази се богато историографско наслеђе.

Оно тражи преиспитивање, али, истовремено, и пружа подршку историчарима.

Нужно је критички се ослонити на подршку коју историчар данас има у развијеној методологији, освојеној фактографији, нагомиланом знању, широким тематским интересовањима, одмаклим мултидисциплинарним истраживањима, научној критици, интересовању јавности за историјске теме.

Интелектуална размјена

Из окружења препуног догађајима, ратовима, заплетима, страстима, фрустрацијама, националним и идеолошким поделама историчар мора да проговори рационално, по сопственој памети, у складу са сензибилитетом времена у коме живи, поштујући досегнуту стручну самосвест, досегнуто знање и правила струке историчареве (историјски метод).

Несумњиво да је историографија о рату 1941-1945. одмакла од "споменичке оптике", памфлетистике, аматерских списа, табуа. Пут сазревања стручне и научне свести удаљио је историографију од тврдњи (облик идеолошког мишљења) и учинио је ризницом знања, које се може и треба даље увећавати.

Несумњиво да је "пејзаж" и значај савремене научне историографије унеколико промењен. Уз примену старих метода траже се "нови путеви" за одгонетање тоталитета живота у прошлости.

Теме које занимају историчара се умногостручују. Свакодневно се отварају расправе о могућим путевима истраживања.

На делу је веома жива интелектуална размена идеја. Историчар се занима за нове типове историјских извора. Пред искушењем је да постављајући нова истраживачка питања изнова чита историјске изворе.

Све то додатно подстиче размишљања о историји и нагони истраживача да допадљиво уобличује своје мисли. У питању је покушај да историографија, коначно, постане подручје знања које ће свим заинтересованим пружати "највеће могуће објашњење друштвених појава".

Ширећи територију својих интересовања историчари су, изнова, дошли до теме град у рату.

Пред њима је задатак да покушају прекорачити оквире тематских, концептуалних и интерпретативних скучености које су оптерећивале историографију претходних деценија.

Слика прошлости се може сазнати, разумети па и мењати али искључиво новим истраживањима, откривањем нових чињеница, постављањем нових питања, указивањем на нове скупове односа, применом нових метода.

Упрошћено схватање прошлости и црно-беле схеме у њеном тумачењу мало кога могу задовољити. Интелектуалну јавност понајмање. Једно тенденционално и селективно виђење прошлости не сме бити замењено новим.

Критичко виђење југословенског рата 1941-1945, револуције, социјализма, рушење митологије која је опстајала деценијама не треба да значи слабљење и ревидирање критичких оцена фашизма, његову рехабилитацију и афирмацију.

Резиме

Српска и југословенска историографија деценијама није неговала знања из историје саме струке.

Били су ретки покушаји да се историјска наука бави сама собом као истраживачким проблемом.

Историја историографије потиснута је на маргину интересовања историчара зароњених у емпиријско.

Питања попут оних о смислу и друштвеној сврси историјске науке, њеној улози у човековом животу, важности сазнања историјске истине, потреби за непристрасним и објективним сазнавањем прошлости ретко су постављена.

О томе колико српско и југословенско друштво мало зна о себи подједнако говори мноштво написаних, али данас стручно и научно сасвим неупотребљивих књига, као и пописник тема о којима историчари нису хтели или нису смели да пишу.

Када је у питању историографија о рату 1941-1945, она се развијала у више фаза, које су одређивали друштвени услови у којима се истраживало и писало о прошлости, доступност историјских извора, отвореност сазнања, стручна спремност и сензибилитет генерација историчара. Загледани данас у историографску продукцију насталу у претходним деценијама примећујемо да је, "препуна белина", али и уочавамо да је "превалила дуг пут од тврдњи ка знању".

(Крај)

Нови фељтон

"Глас Српске" сутра почиње са објављивањем новог фељтона о културном и друштвеном животу старе Бање Луке. Дијелови су узети из књиге "Многаја љета" Радмиле Кулунџије.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.