ДРУГИ СВЈЕТСКИ РAТ И НAЦИОНAЛНО ПИТAЊЕ (10)

У друштвеној клими осамдесетих и деведесетих година, узаврелој, препуној емотивних набоја, незадовољства, супротстављених идеологија, и историчари рата почињу да презентују "критичке рефлексије" о испитиваној појави, да сучељавају ставове

Било је и историографских полемика у којима су, ипак, учествовали само истомишљеници (некада крупна стручна размимоилажења данас изгледају као веома сличне нијансе истог дискурса).

Значајан искорак учињен је организовањем научног скупа "Народни устанак и борба за Краљево" (1981).

Окупљање знатног броја афирмисаних историчара био је знак да се наведеној теми могло приступити на професионалан начин. Ипак, загледани данас у тематске садржаје њихових излагања, уочавамо једнообразност приступа, једностраност коришћених историјских извора, изражену тематску неинвентивност, "фасцинацију" реконструкцијом радних дешавања, стручну скученост која није у стању да се удаљи од партијског и политичког и посматра тоталитет живота у прошлости.

Стручни "судар" и разилажење учесника у догађајима и истраживача, ма како био драматичан, суштински је, из данашњег угла, миноран.

У причи о рату Краљево се не види - ни град, ни његови житељи, ни време, ни простор, ни процеси који догађајима дају смисао.

Стручна критика

У друштвеној клими осамдесетих и деведесетих година, узаврелој, препуној емотивних набоја, незадовољства, супротстављених идеологија, и историчари рата почињу да презентују "критичке рефлексије" о испитиваној појави, да сучељавају ставове. Трагајући за узроцима кризе која је раздирала југословенску државу и друштво, слободније него у претходним деценијама, приступљено је преиспитивању феномена освајања власти оружаном револуцијом, међународног фактора, окупаторске власти, "политике компромиса", миграција и демографских промена, геноцида, избеглиштва, идеологија супротстављених покрета, стратегија и тактика примењених у вођењу рата, "црвеног терора", националне и социјалне структуре учесника рата...

Идентификоване су бројне "историографске белине", срушени табуи, оспорени митови, одбачени стереотипи.

Појавила се озбиљна стручна критика. Одступило се од обраде војне историје и предност је дата политичким догађајима и процесима, упоредном посматрању ривалских покрета, државно-правној структури власти, противречностима политике комунистичког покрета, друштву, идеологији, привреди, феноменима неравномерности учешћа појединих југословенских народа у рату и револуцији, природи квислиншких држава, суштини окупаторске управе, федерализацији Југославије у ратним годинама.

Настали су прави циклуси историографске литературе (попут тзв. квислиншког циклуса).

Отпочела су изражавања позадине табуисаности појединих кључних питања савремене историје ("стратегија ћутања или заборава"). Приступило се проблемском супротстављању гледишта око чворних питања рата 1941-1945 (полемике у којима учествују Б. Петровић, В. Ђеретић, Д. Биланчић, М. Зечевић, Ј. Плетерски, Ђ. Станковић, В. Глишић, Д. Петровић). Креативни спорови неистомишљеника, често подстицани не научним разлозима, ипак су погодовали развоју знања.

Селективно сјећање

Историографија је у ЏЏ веку на просторима Југославије увек била својеврсна слика државе и односа који у њој владају.

Саздана од збира националних историографија током деведесетих година, историографија о рату 1941-1945. нашла се под јаким ударом ревизионистичких погледа, који су, на моменте, успевали да пониште досегнуте стручне резултате.

Није у питању била само потреба за преиспитивањем до јуче најпоузданијих ставова о заједничкој прошлости и властитом положају у југословенској држави, коју је нужно наметнуло разбијање и распад Југославије.

Већ удаљене и супротстављене националне историографије изгубиле су сваки додир, будући да су биле зависне од идеолошке и политичке принуде времена у којем су настајале.

Заједничко историјско сећање престало је да постоји. Политика је настојала да потисне систематска истраживања појава које демистификују легитимност републичких и касније државних елита. Уместо знања предност је дата "селективном сећању" и "организованом забораву".

Из потискиване и никада научно до краја осветљене прошлости почеле су да пробијају стварне, преувеличане и измишљене вредности у рату супротстављених покрета, мржње, ксенофобије, национални егоизми, мегаломаније, сектаријанства, конзервативизми.

Радикална ревизија историографије настојала је да измени однос према целисходности југословенске идеје, значају југословенске државе, антифашистичком карактеру југословенског рата и револуције, природи југословенског социјализма.

Напад на Југославију био је у функцији поништавања и последњих остатака заједничке југословенске историјске свести као дела опште друштвене свести и идентитета некадашњих њених држављана.

Нова тумачења

У истој функцији била су и "нова" тумачења рата и његових актера.

Посебно јак ревизионистички удар ишао је ка антифашизму, који је, несумњиво, представљао средишњи садржај ослободилачког рата 1941-1945, а у годинама социјалистичког развоја имао важну идеолошку улогу.

Извршена је историографска рехабилитација усташтва у Хрватској. Критичност према фашизму у Србији супротставила се и учинила неуспешним покушаје "нормализације" Љотићевог покрета. Некадашња визија рата са круто супротстављеним "позитивним" и "негативним" јунацима постала је неодржива. Једним делом свога бића монархистички покрет је укључен у антифашизам.

Уследили су покушаји да се квислинзи представе као жртве рата, а жртве и учесници у антифашистичком покрету као џелати. У нараслој литератури о четничком покрету само је један мањи део заснован на постулатима историјске науке.

Сарадња са окупатором објашњава се у појединим радовима доследним антикомунизмом, антифашизам бива означаван "провокацијом" окупаторских снага, непристајање на окупацију и борба за слободу карактерише се "ирационалним бунтом", квислинштво се поистовећује са "разумном националном политиком", фашистичке групације добијају ореол патриотских и антитоталитарних снага.

Нужно критичко преиспитивање постојећих знања о рату 1941-1945, засновано на новим истраживањима, новим чињеницама, новим истраживачким питањима, новом вредновању постојеће литературе и новим вредносним судовима до којих се дође уз поштовање свих елемената струке, сасвим је маргинализовано.  

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.