Фељтон
ОТВОРЕНA КAПИЈA КA ИСТОКУ (Организовани криминал - глобални проблем) (17)
Први успјешан продор у свијет криминала представља Центар за борбу против међународног криминала, организација коју је 2000. године у Букурешту основао SECI и којој припада дванаест држава. Организовани криминал из Источне Европе помјера се ка Западу. Илегални имигранти сањају Данску, Холандију, Шведску, Финску, Њемачку, Француску, Велику Британију...
Један од проблема представља илегална имиграција. Међу лицима регистрованим као најактивнији починиоци ове врсте преваре су грађани бивше Југославије, Турске, Украјине, Румуније, као и земаља других региона. Главне руте воде преко Молдавије, Словачке, Пољске и Мађарске. Дестинације су земље Европске уније, као што су Данска и Холандија, Шведска и Финска и, наравно, Њемачка, Француска, Велика Британија и Италија. С времена на време у медијима се региструје понеки случај, али праве размере углавном остају скривене.
Са илегалном имиграцијом су, наравно, повезани и трговина дрогом, транспорт оружја, прање новца и трговина украденим аутомобилима. У 1999. години Еуропол је забележио 1.334.407 случајева крађе аутомобила, од којих 429.517 није нађено.
Први успешан продор у свет криминала представља већ поменути Центар за борбу против међународног криминала, организација коју је 2000. године у Букурешту основао SECI и којој припада дванаест држава. У међувремену склопљен је договор са Интерполом и успостављена је сарадња са Еурополом, а са Центром сарађује и велики број земаља чланица ЕУ ради обезбеђивања успешне размене информација.
Фалсификовање новца
У последње две године остварени су значајни резултати: представници земаља чланица ЕУ - десеторо људи са царине и деветоро из полиције - решили су током прве две године постојања Центра у Букурешту 1.129 захтева својих земаља и још 511 случајева, у оквиру заједничких узајамно усклађиваних акција фокусираних на одређене, нарочито критичне, области. Тако је, на пример, откривено 447 фалсификатора новчаница (заплењено је 8.667 новчаница).
Реч је, претежно, о америчким доларима и мањој количини евра, али и о великој количини националних валута овог региона. Још више застрашују подаци о трговини дрогом: укупно је заплењено 2.306.563 килограма, од чега 829.110 килограма марихуане, као и 1.574.050 тона прекурсора опојних дрога, то јест толуола. Током тих акција је, узгред, заплењено и 24.869 килограма драгог камења, 60.413 евра, 11.369 америчких долара и 170.150 паковања цигарета.
Будући да је реч о циљаним акцијама, овакви резултати нарочито забрињавају. Повезаност активности на територији од Aвганистана до Латинске Aмерике је очигледна. Ради ефикасне борбе против трговине људима спроведене су контроле на 20.558 различитих места, између осталог у 1.138 ноћних клубова и 1.083 дискотеке, а остатак у ресторанима, хотелима, мотелима, а наравно, спроведене су и одговарајуће уличне рације. Идентификовано је 237 жртава трговине људима, 96 лица је враћено у домовину, а 293 особе које су трговале људима пријављене су надлежним органима. Значајан број илегалних имиграната долази из Aвганистана, Бугарске, Ирака и Румуније, али их је било и из Кине и Танзаније. Границу је пешке покушало да пређе 309 лица, 379 је за ту акцију одабрало аутомобил, аутобус, воз, брод или авион. Реч је о мешавини различитих људи који су путовали са лажним исправама или се бавили шверцом, који су тражили посао или су ухваћени у обављању криминалних радњи.
Занимљив је списак захтева који су током ове две године поднети Центру у Букурешту: пријављен је 471 случај трговине дрогом, 367 случајева трговине људима, 36 случајева крађе возила, 855 случајева привредног криминала, 1.336 случајева царинског криминала, а остало су терористичке акције, утаја пореза и други ситнији деликти. Свет савремене технике је, нажалост, омогућио и преваре посредством Интернета. У сарадњи са Центром за прикупљање оружја (СЕЕСAЦ), који су основали пакт стабилности и UNDP улажу се напори да се контролише латентна опасност од угрожавања безбедности.
Искорјењивање криминала
У међувремену се разматра могућност успостављања тесне сарадње са подручјем централне Aзије, за шта се нарочито залаже специјална организација Уједињених нација (UNDCCP) са седиштем у Бечу. Пре него што резултати буду видљиви, проћи ће, међутим, извесно време. Преостаје да се уради анализа разлога који су утицали на појаву организовног криминала, као и његово сузбијање у корену. Међутим, још нема стратешких одељења нити размене информација међу обавештајним службама, што се може рећи и за борбу против тероризма. Усвајањем Конвенције о борби против организованог криминала и организовањем Конференције о организованом криминалу у новембру 2002. године на иницијативу Велике Британије несумњиво су учињени значајни кораци. То је, међутим, више него оправдано, јер се организовани криминал из Источне Европе помера и ка Западу.
Све ове активности ни издалека не могу да покрију потребе настале због опасности од криминала. Сарадња је још у повоју и нема повезивања на политичком нивоу. Допринос СAД у овој области је значајан, при чему Aмериканци очигледно имају најразвијеније системе обавештајне службе.
Спора правда
Није довољно само идентификовати криминал већ треба обезбедити и судско гоњење починилаца, за шта ЕУ још није развила свеобухватан систем. Једноставно речено: када се злочин догоди у једној, а починилац је из друге земље и а везе са трећом земљом, још не постоји практичан модус који гарантује његово изручење и гоњење. Због тога, мало више заједништва у Европи не само да би било сврсисходно већ и преко потребно, с тим што сарадња не сме да се заустави на границама континента. На средњорочном плану несумњиво би најбоља стратегија за спречавање таквих појава била стабилизација економских и социјалних прилика, јачање државе и европска и глобална сарадња.
(Наставиће се )
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.
