Feljton
OTVORENA KAPIJA KA ISTOKU (Organizovani kriminal - globalni problem) (17)
Prvi uspješan prodor u svijet kriminala predstavlja Centar za borbu protiv međunarodnog kriminala, organizacija koju je 2000. godine u Bukureštu osnovao SECI i kojoj pripada dvanaest država. Organizovani kriminal iz Istočne Evrope pomjera se ka Zapadu. Ilegalni imigranti sanjaju Dansku, Holandiju, Švedsku, Finsku, Njemačku, Francusku, Veliku Britaniju...
Jedan od problema predstavlja ilegalna imigracija. Među licima registrovanim kao najaktivniji počinioci ove vrste prevare su građani bivše Jugoslavije, Turske, Ukrajine, Rumunije, kao i zemalja drugih regiona. Glavne rute vode preko Moldavije, Slovačke, Poljske i Mađarske. Destinacije su zemlje Evropske unije, kao što su Danska i Holandija, Švedska i Finska i, naravno, Njemačka, Francuska, Velika Britanija i Italija. S vremena na vreme u medijima se registruje poneki slučaj, ali prave razmere uglavnom ostaju skrivene.
Sa ilegalnom imigracijom su, naravno, povezani i trgovina drogom, transport oružja, pranje novca i trgovina ukradenim automobilima. U 1999. godini Europol je zabeležio 1.334.407 slučajeva krađe automobila, od kojih 429.517 nije nađeno.
Prvi uspešan prodor u svet kriminala predstavlja već pomenuti Centar za borbu protiv međunarodnog kriminala, organizacija koju je 2000. godine u Bukureštu osnovao SECI i kojoj pripada dvanaest država. U međuvremenu sklopljen je dogovor sa Interpolom i uspostavljena je saradnja sa Europolom, a sa Centrom sarađuje i veliki broj zemalja članica EU radi obezbeđivanja uspešne razmene informacija.
Falsifikovanje novca
U poslednje dve godine ostvareni su značajni rezultati: predstavnici zemalja članica EU - desetoro ljudi sa carine i devetoro iz policije - rešili su tokom prve dve godine postojanja Centra u Bukureštu 1.129 zahteva svojih zemalja i još 511 slučajeva, u okviru zajedničkih uzajamno usklađivanih akcija fokusiranih na određene, naročito kritične, oblasti. Tako je, na primer, otkriveno 447 falsifikatora novčanica (zaplenjeno je 8.667 novčanica).
Reč je, pretežno, o američkim dolarima i manjoj količini evra, ali i o velikoj količini nacionalnih valuta ovog regiona. Još više zastrašuju podaci o trgovini drogom: ukupno je zaplenjeno 2.306.563 kilograma, od čega 829.110 kilograma marihuane, kao i 1.574.050 tona prekursora opojnih droga, to jest toluola. Tokom tih akcija je, uzgred, zaplenjeno i 24.869 kilograma dragog kamenja, 60.413 evra, 11.369 američkih dolara i 170.150 pakovanja cigareta.
Budući da je reč o ciljanim akcijama, ovakvi rezultati naročito zabrinjavaju. Povezanost aktivnosti na teritoriji od Avganistana do Latinske Amerike je očigledna. Radi efikasne borbe protiv trgovine ljudima sprovedene su kontrole na 20.558 različitih mesta, između ostalog u 1.138 noćnih klubova i 1.083 diskoteke, a ostatak u restoranima, hotelima, motelima, a naravno, sprovedene su i odgovarajuće ulične racije. Identifikovano je 237 žrtava trgovine ljudima, 96 lica je vraćeno u domovinu, a 293 osobe koje su trgovale ljudima prijavljene su nadležnim organima. Značajan broj ilegalnih imigranata dolazi iz Avganistana, Bugarske, Iraka i Rumunije, ali ih je bilo i iz Kine i Tanzanije. Granicu je peške pokušalo da pređe 309 lica, 379 je za tu akciju odabralo automobil, autobus, voz, brod ili avion. Reč je o mešavini različitih ljudi koji su putovali sa lažnim ispravama ili se bavili švercom, koji su tražili posao ili su uhvaćeni u obavljanju kriminalnih radnji.
Zanimljiv je spisak zahteva koji su tokom ove dve godine podneti Centru u Bukureštu: prijavljen je 471 slučaj trgovine drogom, 367 slučajeva trgovine ljudima, 36 slučajeva krađe vozila, 855 slučajeva privrednog kriminala, 1.336 slučajeva carinskog kriminala, a ostalo su terorističke akcije, utaja poreza i drugi sitniji delikti. Svet savremene tehnike je, nažalost, omogućio i prevare posredstvom Interneta. U saradnji sa Centrom za prikupljanje oružja (SEESAC), koji su osnovali pakt stabilnosti i UNDP ulažu se napori da se kontroliše latentna opasnost od ugrožavanja bezbednosti.
Iskorjenjivanje kriminala
U međuvremenu se razmatra mogućnost uspostavljanja tesne saradnje sa područjem centralne Azije, za šta se naročito zalaže specijalna organizacija Ujedinjenih nacija (UNDCCP) sa sedištem u Beču. Pre nego što rezultati budu vidljivi, proći će, međutim, izvesno vreme. Preostaje da se uradi analiza razloga koji su uticali na pojavu organizovnog kriminala, kao i njegovo suzbijanje u korenu. Međutim, još nema strateških odeljenja niti razmene informacija među obaveštajnim službama, što se može reći i za borbu protiv terorizma. Usvajanjem Konvencije o borbi protiv organizovanog kriminala i organizovanjem Konferencije o organizovanom kriminalu u novembru 2002. godine na inicijativu Velike Britanije nesumnjivo su učinjeni značajni koraci. To je, međutim, više nego opravdano, jer se organizovani kriminal iz Istočne Evrope pomera i ka Zapadu.
Sve ove aktivnosti ni izdaleka ne mogu da pokriju potrebe nastale zbog opasnosti od kriminala. Saradnja je još u povoju i nema povezivanja na političkom nivou. Doprinos SAD u ovoj oblasti je značajan, pri čemu Amerikanci očigledno imaju najrazvijenije sisteme obaveštajne službe.
Spora pravda
Nije dovoljno samo identifikovati kriminal već treba obezbediti i sudsko gonjenje počinilaca, za šta EU još nije razvila sveobuhvatan sistem. Jednostavno rečeno: kada se zločin dogodi u jednoj, a počinilac je iz druge zemlje i a veze sa trećom zemljom, još ne postoji praktičan modus koji garantuje njegovo izručenje i gonjenje. Zbog toga, malo više zajedništva u Evropi ne samo da bi bilo svrsishodno već i preko potrebno, s tim što saradnja ne sme da se zaustavi na granicama kontinenta. Na srednjoročnom planu nesumnjivo bi najbolja strategija za sprečavanje takvih pojava bila stabilizacija ekonomskih i socijalnih prilika, jačanje države i evropska i globalna saradnja.
(Nastaviće se )
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.
