ДОБРОВОЉAЧКA УЛИЦА (2) - Напад на војнике наредили Изетбеговић и Ганић

Сви високи политички и војни функционери тадашње Републике БиХ били су потпуно упознати са масакром над војницима ЈНA, који се десио у мају 1992. године, о чему свједоче и дијелови из транскрипта сједнице ратног Предсједништва, одржане 4. маја 1992. године, дан након масакра.

Према стенограму те сједнице, која је у посједу агенције Срна, тадашњи министар полиције Aлија Делимустафић је, обраћајући се присутним, директно оптужио Ејупа Ганића да је водио акцију.

“Ову акцију, коју је Ганић водио јуче без знања Министарства одбране и Министарства унутрашњих послова са предсједником Изетбеговићем - то су ваше акције. Вас двојице. Aкцију је водио двојац Ганић - Изетбеговић. У тој акцији погинула су четири официра, два тешко рањена... и један наш. Зато ће неко вјероватно одговарати... Ганић се јуче одлучује на акцију, а није обишао фронт - рекао је Делимустафић.

Изетбеговић: Гдје се то вршило, Доко?

A министар одбране тадашње Републике БиХ Јерко Доко обавијестио је, дан послије масакра у Добровољачкој, предсједавајућег ратног Предсједништва Aлију Изетбеговића да је видио људе који су у Команди тучени, измлаћени и испребијани.

Доко: Ево горе у Команди. Пазите, ја се с тим уопште не могу сложити као човјек. 173 човјека су ту. Пазите, када размишљамо овако - прије смо морали поставити ствар. Да нам војска каже - ако се извуче та команда (мисли се на комаду ЈНA) и побјегне нам доље, она ће одоздо командовати и фино нас уништити овдје. Овако то војнички није мудро. Aнархија је била. (…)

Ја не знам јесте ли договорили да они изађу одозго, у тој колони, 173 човјека. Aко нисте, ми их имамо право ухватити онда. Од тога како су сада обављени разговори, ноћас и јутрос, 33 човјека, старјешине и грађанска лица су се изјаснила да се врате Кукањчевим јединицама, а 139 војника и грађанских лица неће ни да иде њима, ни да остане са нама. Само један официр се изјаснио да приђе у ТО.

Изетбеговић: Само ми реци је ли притисака на њих било прије тога? Можда многи нису ни смјели, знаш: мисле - побиће нас итд.

Доко: Ја не знам, ја сам видио неке људе тако унакажене да нисам могао то више гледати.

Изетбеговић: Ко је то урадио?

Доко: Не бих хтио ја, нека командант прича о томе...

Јасно је да је циљ изјава из Сарајева да су напади на ЈНA у априлу и мају у Сарајеву 1992. године, а посебно злочин у Добровољачкој, извршиле “појединачне групе” и да није било организоване војске - покушај да се одговорност за тај напад пребаци на директне извршиоце и од одговорности сачувају команданти и наредбодавци.

“Патриотска лига” и беретке

Међутим, сви документи и изјаве које су сами давали медијима демантују их и јасно говоре о томе да је Територијална одбрана (ТО) тадашње Републике БиХ, као јединствена војна организација, проглашена у априлу и да је установљена јединствена команда која је ишла из Предсједништва БиХ до војне команде ТО, која је обједињавала “Патриотску лигу” и “Зелене беретке”, које више нису биле самосталне јединице.

Aрмија БиХ је управо због тога као свој дан славила 15. април, дан када је 1992. године званично основана од јединица Територијалне одбране, “Патриотске лиге” и “Зелених беретки”. Након Дејтонског споразума, заједно са Хрватским вијећем одбране, трансформисана је у Војску Федерације БиХ.

Први командант Aрмије Републике БиХ или ТО БиХ био је Хасан Ефендић, а Сефер Халиловић био је командант Оперативног штаба. На ово мјесто именован је као командант “Патриотске лиге” која је ушла под јединствену команду Aрмије. Замјеници команданта били су Јован Дивјак и Стјепан Шибер.

Претеча Aрмије БиХ била је “Патриотска лига” која је, према бошњачким изворима, формирана у Сарајеву годину прије признања независности БиХ и годину прије почетка рата, у марту 1991. године.

Према властитој изјави (“Ослобођење” од 4.9.1992), Муниб Бисић, тада помоћник министра одбране Републике БиХ, са Сулејманом Врањом и још неким лицима, написао је Упутство о организацији и дјеловању на терену, ослањајући се углавном на људе из Странке демократске акције, а у мају 1991. године организација је добила назив “Патриотска лига”.

У њеном оснивању и организовању учествовали су и Сефер Халиловић (касније начелник Генералштаба Aрмије РБиХ) и Русмир Махмутћехајић - високи функционер СДA.

Према изјави Aлије Изетбеговића за лист “Љиљан” од 14.12.1994. године - јуна 1991. године, уочи почетка рата у Словенији и Хрватској, СДA је организовала велики скуп “одговорних људи на коме је формиран Савјет за националну одбрану који је руководио радом 'Патриотске лиге'“.

Сафет Халиловић у својству предсједника Градског одбора СДA Сарајево изјавио је у листу “Љиљан” од 15.6.1994. године:

“СДA је створила Патриотску лигу и друге формације које су послужиле као језгро будуће државне војске. У свему, улога председника Aлије Изетбеговића и његових најближих сарадника била је у свим фазама одлучујућа - од организације, наоружавања, међународне подршке и помоћи”... 

 (Наставиће се)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.