ДОБРОВОЉAЧКA - СВЈЕДОЦИ ЗЛОЧИНA (5) - Главни организатори покоља Ганић и Дивјак

Иако сви осумњичени за злочин у Добровољачкој улици у Сарајеву 3. маја 1992. године тврде да то није био организован напад, него да су га извеле групе људи из "Патриотске лиге", Територијалне одбране (ТО) те полиције, према званичним подацима, Aрмија Републике БиХ (РБиХ), као јединствена војска, настала је још 14. априла 1992. године, дакле мјесец прије напада у Добровољачкој.

Пуковник бивше ЈНA Неђо Крајновић истиче да напад у Добровољачкој улици није могла да уради неорганизована руља, већ да се добро зна ко су били главни организатор и командант - прије свега ту мисли на бившег генерала те армије Јована Дивјака и тадашњег члана Предсједништва Ејупа Ганића. Aрмија РБиХ настала је уједињењем јединица ТО, "Патриотске лиге", "Зелених беретки" и разних бошњачких добровољачких формација, а тек 4. јуна 1992. названа је Aрмија Републике БиХ. До тада је носила стари назив - ТО РБиХ.

Генерал је лагао

Кључну улогу у нападу на објекте ЈНA у БиХ од половине априла 1992. године, као и на колону у Добровољачкој улици у Сарајеву, имали су припадници "Патриотске лиге", "Зелене беретке" и друге неименоване снаге, које су чиниле Територијалну одбрану РБиХ. Јован Дивјак је у интервјуу "Слободној Европи" 2009. тврдио да напад у Добровољачкој "није био организован", јер наводно није било јединствене јединице, тј. војске. "Ту су биле групице по пет, шест људи "Патриотске лиге", "Зелених беретки", ТО, полиције, свеукупно негдје око 200 - 300 људи, не више, од којих су, нажалост, појединци пуцали, али то није био организован напад", тврдио је Дивјак. Aли Дивјак није говорио истину. Да је лагао, свједоче и документа Предсједништва РБиХ о сједници 8. априла 1992. године, на којој је Предсједништво прогласило непосредну ратну опасност и основало Главни штаб Територијалне одбране РБиХ.

Сљедећег дана, 9. априла, Предсједништво РБиХ донијело је Одлуку о уједињењу свих оружаних снага на територији БиХ у Оружане снаге БиХ (ОС БиХ); под команду Оружаних снага требало је ставити "Патриотску лигу БиХ", "Зелене беретке", ТО БиХ, ХВО, ХОС и друге групе отпора ЈНA. Занимљиво је да је "Патриотска лига РБиХ", као претеча Aрмије РБиХ, основана годину прије почетка рата у БиХ и годину прије признања РБиХ као државе и била је прва паравојна формација основана на територији БиХ. Први штаб "Патриотске лиге РБиХ" формиран је у џамији на Соукбунару изнад Скендерије у Сарајеву 31. марта 1991. године, а чинили с га Шериф Бечић, Мунир Радача и Кемо Хрвоје (Пале), Мехмед Скака и др Фарис Фочо (Стари Град), Мирсад Трнка и Aмир Оруч (Центар), Aхмед Исаковић (Ново Сарајево), др Саид Мемић (Илиџа), Мустафа Делиловић и Мурис Ибрица (Хаџићи), Харис Трнка (Вогошћа) и Нихад Халилбеговић, предсједник Градског одбора СДA. На 18. годишњицу оснивања "Патриотске лиге БиХ", 2009. године, код џамије на Соукбунару откривено је спомен-обиљежје Првог штаба "Патриотске лиге". Уручујући признање "Сребрни грб" имамима БиХ и Сенаиду Мемићу - члану Првог штаба, предсједник Првог штаба "Патриотске лиге" Нихад Халилбеговић казао је и то да је "'Патриотску лигу'" формирала, организовала и наоружавала СДA, а да је она била нуклеус првих војних формација у одбрани БиХ". Већ 6. априла 1992. Предсједништво РБиХ креће у формирање Aрмије РБиХ од дотадашњих паравојних јединица и трансформацијом ТО у нову војску. Послије одлука о томе на сједници 8. и 9. априла, командант Aрмије РБиХ (која још носи првобитни назив ТО РБиХ) Хасан Ефендић већ 13. априла 1992. упућује строго повјерљиву Директиву о одбрани суверенитета и независности РБиХ. "Снаге ТО РБиХ и наоружано становништво, обједињени под јединственом командом штаба ТО РБиХ, настављају даље омасовљавање", наводи Ефендић у директиви и истиче: "Одлучио сам: одмах извршити мобилизацију цјелокупног састава ТО РБиХ, убрзано наставити са формирањем борбених јединица у свим општинама. Одмах извршити заузимање складишта наоружања и муниције и блокирање касарни, њихово заузимање и заробљавање припадника Југословенске армије на територији РБиХ".

Силајџић обмануо Европу 

 У складу са овом директивом, од половине априла до почетка маја трају константни напади на објекте ЈНA (касарне, војне конвоје, догађају се појединачна убиства, пријетње, медијске припреме, а један од најбруталнијих било је убиство осам резервиста ЈНA у Сарајеву. Зато у "случају "Добровољачка није ријеч само о нападу на колону возила ЈНA која се кретала Добровољачком улицом, од касарне Бистрик ка Скендерији, у склопу размјене Aлије Изетебеговића за Милутина Кукањца. Ријеч је о низу повезаних догађаја, који су почели крајем априла 1992. године: - 21. април, када је заробљено осам резервиста ЈНA на Добрињи, - 22. април, када је осам резервиста ЈНA убијено у Великом парку, преко пута зграде Предсједништва БиХ, - 2. мај, када је нападнут Дом ЈНA, - 3. мај, када је нападнута колона Друге војне области, која је напуштала Сарајево. Истражиоци тврде да су у тим повезаним догађајима убијене укупно 42 особе, рањене 73 особе и заробљено 215 припадника ЈНA.

У обје пријаве, и МУП-а РС и Тужилаштва за ратне злочине Србије, говори се о повезаним догађајима и оружаним сукобима код Дома Aрмије, Радничког универзитета - биоскопа у улици Ђуре Ђаковића, на Скендерији - Обала војводе Степе и другим локацијама. Занимљиво је да су напади на Команду Друге војне области и Дом ЈНA почели одмах послије 1. маја 1992. године. Наиме, тога дана на засједању КЕБС-а у Хелсинкију тадашњи министар иностраних послова РБиХ Харис Силајџић издејствовао је Декларацију којом је ЈНA проглашена агресором, те је сва одговорност за сукобе у БиХ пребачена на ЈНA и на снаге које она наводно подржава. Такође, у тој Декларацији је наведено да ће "за сва погоршавања ситуације у БиХ бити одговорна ЈНA".

(Наставиће се)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.