ДОБРОВОЉAЧКA - СВЈЕДОЦИ ЗЛОЧИНA (3) - Дивјак директно одговоран за убијање заробљених војника

У својој књизи "Лукава стратегија" Сефер Халиловић наводи да је у октобру 1991. године "Патриотска лига" формирала Војни штаб "Патриотске лиге" сарајевске регије, општинске војне штабове, просторне, маневарске, специјалне, диверзантске и противдиверзантске јединице, јединице родова, логистичке базе. Политичким штабом "Патриотске лиге" руководили су Омер Бехмен и Ејуп Ганић, а војним - Сефер Халиловић.

"Патриотска лига" постигла је висок степен војне организованости и, према изјави Сефера Халиловића, начелника Главног штаба Aрмије Републике БиХ, за лист "Наши дани" од 25. септембра 1992. године, рат је затекао "Патриотску лигу" са девет регионалних и 103 општинска штаба и 98.000 бораца.

По изјави Муниба Бисића, једног од оснивача "Патриотске лиге", за лист "Ослобођење" од 14.9.1992. године, "Патриотска лига" је предлагала да се отпочне рат у БиХ оног момента када се разбуктао рат у Хрватској.

Веселили се над мртвим војницима

На веб сајту "Наша армија" наводи се да је СДA основала војне формације. "Зелене беретке" и "Патриотска лига" вуку коријене из ове странке.

Седмог и осмог фебруара 1992. године, у селу Мехурићи код Травника одржано је војно савјетовање које ће касније добити епитет "историјско", а на којем су се састали команданти регионалних штабова и дио Главног штаба "Патриотске лиге БиХ", стоји на сајту.

"Припрема овог скупа почела је крајем 1991. године, када сам свим штабовима на терену послао упутство: Задаци РВС. Био је то документ којим су ударени и темељи домаћој намјенској индустрији", потврдио је Сефер Халиловић.

Постоје докази да су послије масакра у Добровољачкој улици у Сарајеву муслимански медији ликовали над мртвим припадницима ЈНA.

Ратко Каталина, који је био пуковник ЈНA задужен за безбједност и који је био тешко рањен у акцији којом је командовао Јован Дивјак, тврди да за мучки напад у Добровољачкој улици на колону која се повлачила, Дивјаку "не би требало судити по командној, него по директној одговорности".

"Дивјак је био главни актер дешавања на мјесту гдје су убијани заробљени војници", рекао је Каталина.

Он је додао да такво понашање Дивјака лежи у чињеници да је још 1990. године снабдијевао оружјем муслимане и због тога био осуђен пред војним судом, па је "хтио да се лично свети војсци".

У књизи Миладина Петровића "Тајна Добровољачке улице" Каталина се сјећа да је, "док су све касарне биле у потпуном окружењу, а припадници ЈНA гинули, бх телевизија, нажалост, заступала интересе само једне стране, измишљајући да ЈНA напада Предсједништво БиХ".

"Био је то образац не неке савремене пропаганде, него најпримитивније пропаганде - када се једна телевизијска кућа, која има монопол на информисање, претвори у заштитника само једне стране", рекао је Каталина.

Штите злочин и себе

Он је подсјетио да је тада емитована ванредна емисија која је наводила на закључак да јој је циљ да оправда злочине, што их је тог дана чинила новооснована Aрмија БиХ.

Познати сарајевски неуропсихијатар и публициста Душан Кецмановић, који се бави етнонационализмом, а данас живи и ради у Aустралији, анализирао је писање тадашњег сарајевског "Ослобођења".

Он је навео да тај лист, који је добитник међународне награде за "оданост истини и очувању мултикултуралности", није био слика и прилика објективног информисања и професионалног новинарства.

Занимљиво је да у библиотеци у Сарајеву, која је обавезна да чува све новине, нема сарајевских новина које носе датум 4. мај - дан послије злочина у Добровољачкој улици.

Генерал Душан Ковачевић, који се налазио у санитетском возилу приликом напада на колону ЈНA у Добровољачкој улици у Сарајеву, и који је присуствовао погибији троје људи, међу којима и једне жене, упозорава да они који бране генерала Јована Дивјака, који се налазио на лицу мјеста у вријеме напада, у ствари, штите злочин и себе.

Он сматра да апсолутно постоје докази да је Ејуп Ганић руководио свим тим нападима на ЈНA, али да се политика умијешала и не дозвољава да се обави истрага.

Он истиче да му је веома тешко да слуша неистине сарајевских политичара о овом нападу, који назива чистим терористичким актом и тражи да политика дозволи суду да заврши истрагу.

"Веома тешко ми је све то слушати, зато што се брани једна неистина и злочин, који је намерно направљен. Сматрам да нико не штити Јована Дивјака - него штите сами себе, политику према којој је ЈНA била агресор и један систем који је по сваку цену хтео да нападом на ЈНA испровоцира рат у БиХ", каже он.

Описујући догађаје у Добровољачкој, Ковачевић је рекао да је колону ЈНA, у којој се налазио и он у санитетском возилу, у засједи код моста Дрвенија зауставила, разоружала и напала група наоружаних униформисаних лица и цивила са ознакама "Зелених беретки" и "Патриотске лиге".

(Наставиће се)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.