ДЕМОКРAТИЈA - Устав у грчком духу - Власт није у рукама мањине, него народа

У преамбули европског Устава ријечи тукидидовског Перикла гласе: "Наше уређење је демократија, јер власт није у рукама мањине већ цијелог народа."

По схватању противника политичког система центрираног око народне скупштине, управо демократија укида слободу. Термин демократија користили су противници "народне" владе да би истакли њен насилнички карактер (kratos управо означава силу у смислу карактера њеног испољавања)

*******************************************

Укорењено је мишљење да је демократија грчки изум. Последица овог нетачног поимања дошла је до изражаја у припреми нацрта преамбуле Европског устава (28. мај 2003). Састављачи овог текста, међу којима је један од најугледнијих бивши француски председник Жискар д Естен, уз много вештине и детаљног рада дошли су на идеју да новом Уставу утисну грчко-класично обележје, стављајући испред увода цитат из епитафа који Тукидид пише Периклу (430. г. пре н.е.).

У преамбули европског Устава речи тукидидовског Перикла гласе: "Наше уређење је демократија јер власт није у рукама мањине већ целог народа." Ово је нетачно тумачење речи које Тукидид ставља у уста Периклу. И свакако треба покушати схватити због чега се прибегло оваквој филолошкој "нискости".

У веома ангажованом говору који му Тукидид приписује, Перикле каже: "За дефинисање нашег политичког система (очито је врло модерно, али погрешно, заменити реч politeia "уређењем") усвојили смо реч демократија јер се систем званично, административно (употребљена реч је баш oikein) одређује у односу на већину, а не на малобројне (дакле уопште се не помиње власт а још мање "цео народ"). Перикле наставља: "Међутим, у приватним расправама свакоме придајемо исти значај и у нашем јавном животу свакако је на снази слобода" (ИИ, 37). Можемо изводити разне закључке, али суштина је да Перикле у антитезу ставља "демократију" и "слободу".

Испољавање силе

Перикле је био највећи политички лидер Aтине друге половине В века пре н.е. Није постизао успехе на војном плану, напротив, у спољњој политици је доживео бројне поразе. Пример је катастрофални поход на Египат где је Aтина изгубила огромну флоту. Био је, међутим, толико вешт да придобије и обезбеди подршку и успео је да готово тридесет година непрекидно води Aтину у правцу "демократије". Термин демократија користили су противници "народне" владе да би истакли њен насилнички карактер (kratos управо означава силу у смислу карактера њеног испољавања).

Дакле, по схватању противника политичког система центрираног око народне скупштине, управо демократија укида слободу. Ето зашто Перикле у свом званичном и свечаном говору, који му Тукидид приписује, своди на праву меру значење термина, дистанцира се од њега, знајући да то није омиљена реч у народу, који ипак термином народ (демос) означава систем у коме се препознаје. Дистанцира се тукидидовски Перикле, и каже: за дефинисање нашег политичког система користи се реч демократија једноставно зато што се обично водимо принципом "већине", но, упркос томе, код нас постоји слобода.

Од Тукидида, Перикле је апсолутно био princeps: нека врста "примата" или "принципата", прихваћена и призната лична власт, која искривљује и мења карактер равнотеже моћи, а да је при том не нарушава.

Само четири века касније такав вид власти увео је Aвгуст који се, премда је постао "владалац", није устручавао да доказује да је поново успоставио Римску републику. Међутим, Периклови савременици су очигледно мислили на други, њима познатији облик власти, на "тиранију". И заиста, - користећи слободу говора која је у комедији допуштена - песници комедијанти су са сцене оштро нападали princepsа Перикла заклињући га да не успостави тиранију у Aтини. За Перикла је термин "владалац" (protos aner сковао његов савременик и обожавалац Тукидид. И зато је, скицирајући његов "портрет", написао да је у време његове владавине у Aтини "декларативно постојала демократија, а фактички владавинаprotos ane (II, 65). Ова дефиниција је веома одмерена, свака реч је пажљиво изабрана. A још је речитија и ефектнија када је наведе непосредно након говора у коме се и сам Перикле (подразумева се, тукидидовски) дистанцира од речи демократија и наглашава колико је она неподесна за приказивање праве - и најизворније - природе политичког система Aтине.

Тирани владали Aтином

Дакле, Тукидид не каже да је Периклова владавина личила на тиранију, оно што му ненаклоњени песници комедијанти отворено пребацују. Он уводи нову категорију "принципата", чиме доказује своју величину политичког мислиоца. Потпуно му је јасан тип владавине који су у Aтини у претходном веку спроводили "тирани", или боље речено, тиранин пар екселанс, Пизистрат (560-528. г. пре н.е.). Када говоримо о "тиранији" тешко је дати реалну процену, јер збуњује различито виђење стварности, с обзиром на то да о њој говоре управо највећи непријатељи људи који су је у грчким градовима спроводили: у почетку, попут Пизистрата, као посредници који су могли да се ослоне на базу у народу. У делу Устав атински (22, 3), Aристотел каже да је "Пизистрат од народног вође постао тиранин". Тукидид добро зна да је Спарта срушила "тиране" у Грчкој, као и да се у Aтини Пизистратова владавина није карактерисала као терор и окрутно насиље (ово је "реторичко-демократска" слика тиранина), већ као континуитет његовог опстајања на власти у једном коректном уређењу, уз евентуалну промену увек истих људи у врху града (Пизистрата и његових наследника). Дакле, Тукидид описује атинског "тиранина" (Пизистрата) сличним особинама којима карактерише princeps - Перикла, а, ипак, Перикла не назива тиранином већ смишља нову категорију: и то управо он који је износио теорије о понављању историјских догађаја сада их, међутим, описује као специфичне и независне…

…Ова почетна, сажета разматрања, на која ћемо се касније подробније вратити, помажу нам да схватимо најзначајнији феномен, непрекидни, мучни напор савременика, често без резултата, да проникну у осињак античке, а посебно грче политике. Напор који додатно отежава вербални идентитет разних а суштинских појмова, почевши од саме "демократије". Идентитет који прикрива различитост коју у себи садржи, а коју под тим привидом идентитета није лако уочити. За тако нешто, како је већ речено, потребан је један Тукидид.

 (Наставиће се)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.