DEMOKRATIJA - Ustav u grčkom duhu - Vlast nije u rukama manjine, nego naroda

U preambuli evropskog Ustava riječi tukididovskog Perikla glase: "Naše uređenje je demokratija, jer vlast nije u rukama manjine već cijelog naroda."

Po shvatanju protivnika političkog sistema centriranog oko narodne skupštine, upravo demokratija ukida slobodu. Termin demokratija koristili su protivnici "narodne" vlade da bi istakli njen nasilnički karakter (kratos upravo označava silu u smislu karaktera njenog ispoljavanja)

*******************************************

Ukorenjeno je mišljenje da je demokratija grčki izum. Posledica ovog netačnog poimanja došla je do izražaja u pripremi nacrta preambule Evropskog ustava (28. maj 2003). Sastavljači ovog teksta, među kojima je jedan od najuglednijih bivši francuski predsednik Žiskar d Esten, uz mnogo veštine i detaljnog rada došli su na ideju da novom Ustavu utisnu grčko-klasično obeležje, stavljajući ispred uvoda citat iz epitafa koji Tukidid piše Periklu (430. g. pre n.e.).

U preambuli evropskog Ustava reči tukididovskog Perikla glase: "Naše uređenje je demokratija jer vlast nije u rukama manjine već celog naroda." Ovo je netačno tumačenje reči koje Tukidid stavlja u usta Periklu. I svakako treba pokušati shvatiti zbog čega se pribeglo ovakvoj filološkoj "niskosti".

U veoma angažovanom govoru koji mu Tukidid pripisuje, Perikle kaže: "Za definisanje našeg političkog sistema (očito je vrlo moderno, ali pogrešno, zameniti reč politeia "uređenjem") usvojili smo reč demokratija jer se sistem zvanično, administrativno (upotrebljena reč je baš oikein) određuje u odnosu na većinu, a ne na malobrojne (dakle uopšte se ne pominje vlast a još manje "ceo narod"). Perikle nastavlja: "Međutim, u privatnim raspravama svakome pridajemo isti značaj i u našem javnom životu svakako je na snazi sloboda" (II, 37). Možemo izvoditi razne zaključke, ali suština je da Perikle u antitezu stavlja "demokratiju" i "slobodu".

Ispoljavanje sile

Perikle je bio najveći politički lider Atine druge polovine V veka pre n.e. Nije postizao uspehe na vojnom planu, naprotiv, u spoljnjoj politici je doživeo brojne poraze. Primer je katastrofalni pohod na Egipat gde je Atina izgubila ogromnu flotu. Bio je, međutim, toliko vešt da pridobije i obezbedi podršku i uspeo je da gotovo trideset godina neprekidno vodi Atinu u pravcu "demokratije". Termin demokratija koristili su protivnici "narodne" vlade da bi istakli njen nasilnički karakter (kratos upravo označava silu u smislu karaktera njenog ispoljavanja).

Dakle, po shvatanju protivnika političkog sistema centriranog oko narodne skupštine, upravo demokratija ukida slobodu. Eto zašto Perikle u svom zvaničnom i svečanom govoru, koji mu Tukidid pripisuje, svodi na pravu meru značenje termina, distancira se od njega, znajući da to nije omiljena reč u narodu, koji ipak terminom narod (demos) označava sistem u kome se prepoznaje. Distancira se tukididovski Perikle, i kaže: za definisanje našeg političkog sistema koristi se reč demokratija jednostavno zato što se obično vodimo principom "većine", no, uprkos tome, kod nas postoji sloboda.

Od Tukidida, Perikle je apsolutno bio princeps: neka vrsta "primata" ili "principata", prihvaćena i priznata lična vlast, koja iskrivljuje i menja karakter ravnoteže moći, a da je pri tom ne narušava.

Samo četiri veka kasnije takav vid vlasti uveo je Avgust koji se, premda je postao "vladalac", nije ustručavao da dokazuje da je ponovo uspostavio Rimsku republiku. Međutim, Periklovi savremenici su očigledno mislili na drugi, njima poznatiji oblik vlasti, na "tiraniju". I zaista, - koristeći slobodu govora koja je u komediji dopuštena - pesnici komedijanti su sa scene oštro napadali princepsa Perikla zaklinjući ga da ne uspostavi tiraniju u Atini. Za Perikla je termin "vladalac" (protos aner skovao njegov savremenik i obožavalac Tukidid. I zato je, skicirajući njegov "portret", napisao da je u vreme njegove vladavine u Atini "deklarativno postojala demokratija, a faktički vladavinaprotos ane (II, 65). Ova definicija je veoma odmerena, svaka reč je pažljivo izabrana. A još je rečitija i efektnija kada je navede neposredno nakon govora u kome se i sam Perikle (podrazumeva se, tukididovski) distancira od reči demokratija i naglašava koliko je ona nepodesna za prikazivanje prave - i najizvornije - prirode političkog sistema Atine.

Tirani vladali Atinom

Dakle, Tukidid ne kaže da je Periklova vladavina ličila na tiraniju, ono što mu nenaklonjeni pesnici komedijanti otvoreno prebacuju. On uvodi novu kategoriju "principata", čime dokazuje svoju veličinu političkog mislioca. Potpuno mu je jasan tip vladavine koji su u Atini u prethodnom veku sprovodili "tirani", ili bolje rečeno, tiranin par ekselans, Pizistrat (560-528. g. pre n.e.). Kada govorimo o "tiraniji" teško je dati realnu procenu, jer zbunjuje različito viđenje stvarnosti, s obzirom na to da o njoj govore upravo najveći neprijatelji ljudi koji su je u grčkim gradovima sprovodili: u početku, poput Pizistrata, kao posrednici koji su mogli da se oslone na bazu u narodu. U delu Ustav atinski (22, 3), Aristotel kaže da je "Pizistrat od narodnog vođe postao tiranin". Tukidid dobro zna da je Sparta srušila "tirane" u Grčkoj, kao i da se u Atini Pizistratova vladavina nije karakterisala kao teror i okrutno nasilje (ovo je "retoričko-demokratska" slika tiranina), već kao kontinuitet njegovog opstajanja na vlasti u jednom korektnom uređenju, uz eventualnu promenu uvek istih ljudi u vrhu grada (Pizistrata i njegovih naslednika). Dakle, Tukidid opisuje atinskog "tiranina" (Pizistrata) sličnim osobinama kojima karakteriše princeps - Perikla, a, ipak, Perikla ne naziva tiraninom već smišlja novu kategoriju: i to upravo on koji je iznosio teorije o ponavljanju istorijskih događaja sada ih, međutim, opisuje kao specifične i nezavisne…

…Ova početna, sažeta razmatranja, na koja ćemo se kasnije podrobnije vratiti, pomažu nam da shvatimo najznačajniji fenomen, neprekidni, mučni napor savremenika, često bez rezultata, da proniknu u osinjak antičke, a posebno grče politike. Napor koji dodatno otežava verbalni identitet raznih a suštinskih pojmova, počevši od same "demokratije". Identitet koji prikriva različitost koju u sebi sadrži, a koju pod tim prividom identiteta nije lako uočiti. Za tako nešto, kako je već rečeno, potreban je jedan Tukidid.

 (Nastaviće se)

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.