ДЕМОКРAТИЈA - У правцу мјешовитог система- Иза гвоздене завјесе, преко мора, у Обећану земљу

"Испирање мозга", као метод директне индоктринације, на крају је одбачен свуда гдје није дао ефекта. Она успјешно може да се примијени само ако се усмјери на ограничену елиту, а пример је Католичка црква у формирању својих "кадрова".

Неупоредиву моћ "идеологије богатства" прате и други масовни митови: велики "аналфабетски митови", за које је можда најбољи примјер спорт, као јединствени начин за покретање маса, а који је, не случајно, постао директан политички фактор

******************************

Генијална, неодољива карактеристика овог новог начина "освајања јавног мњења" јесте да никада није директно политички. У његовом осмишљавању искоришћено је негативно искуство примене претходног, отворено пропагандистичког "концептуалног" метода "испирања мозга". Као што се показало, метода директне индоктринације је на крају одбачена свугде где није дала ефекта, и где је остала неприхваћена. Она успјешно може да се примени само ако се усмери на ограничену елиту на којој лежи посебна одговорност (пример је Католичка црква у формирању својих "кадрова"), иначе изазива супротан ефекат. С друге стране, "индиректна" метода је сигурно делотворна, између осталог, и из разлога што су опције на чије опредељење она треба да наведе, елементарне (више робе = више среће): у њој се само непрекидно смењују кратке слике, лако схватљиве и нижем интелекту, представљајући један (фиктивни) свет, који преобиље робе свих врста чини савршеним и срећним.

 Игра са обичним људима

 Исто толико је делотворан и изум, карактеристичан за целокупну рекламну продукцију, да се у вези са сваким (појединим) производом прикаже свакодневни срећан живот у свом најбљештавијем и најпривлачнијем облику, живот "било ког човека": међутим, ликови који представљају просечног човека одабрани су врло мудро, с циљем да доведу до непосредног поистовећивања, уживљавања и, следствено, до потребе за подржавањем, чиме је "игра завршена". Да би се све ово оркестрирало није потребан орвеловски "велики брат": то је механизам који сам по себи функционише и самим својим постојањем се умножава, механизам који је економски веома уносан.

Пре него што су навели стотине хиљада људи да пређу са друге стране, сада већ непостојеће, "гвоздене завесе", да пређу мора, ризикујући и живот, да би се искрцали у "Обећану земљу" (годинама уназад о њима се говорило као o spot people), ови рекламни садржаји од огромног утицаја (чија производња кошта милијарде и који покрећу милионе и милионе потрошача у читавом свету) већ су освојили ум, да не кажемо и душу, првенствено грађана из серије. A, односно оних који су "већ били" у Обећаној земљи.

Велики рекламни творци су дакле, прави и на особен начин генијални "истоврсни интелектуалци" победничке диктатуре богатства. Напори да се изборни спотови учине мање-више приближним, нису од великог значаја: сви остали су прави изборни спотови. Код милиона корисника побуђују симпатије за оне који са светим презиром узвикују: "пустите нас да уживамо у нашем богатству!" и као једину "идеологију" преносе поруку: "покушајте да будете као ми"!

Неупоредиву моћ "идеологије богатства" прате и други масовни митови: велики "аналфабетски митови", за које је можда најбољи пример спорт, као јединствени начин за покретање маса, а који је (и то не случајно) постао директан политички фактор.

Култ богатства (који обухвата и спортске митове) створио је савршено демагошко друштво, што је можда и његов највећи успех. Вулгаризујућа манипулација масама, нови је облик "демагошког говора". И док је изгледало како масовни медији повољно делују на описмењавање маса, они су (а парадокс је само привидан), спуштали општи културни ниво и отупљивали критичност. Упозоравајућа изјава Ђакома Леопардија "где сви знају мало, значи да се мало зна", могла је, у време када је формулисана, звучати као аристократско претеривање. Данас, међутим, добија потпуну потврду у реалности.

Фашизам управља гомилом

Изгледало је да је фашизам дао највећи допринос у овом правцу: у ствари, то је одувек био покрет који своје далеке корене вуче из претходног века и из стално живог и обнављаног бонапартистичког модела. Фашизам је управљао "гомилом" на начин који је добро упознао и описао Гистав Ле Бон. Насупрот томе, актуелна "олигархијска демократија", тј. мешовити систем, или како год да се назива, усмерава, надахњује и тиме управља масом, у којој је индивидуалност хомогенизована кроз капиларну свеприсутност "малог екрана". Он напаја, обмањује и усмерава на пут потрошачке среће која је надохват руке, безбројно мноштво појединаца, несвесних да су предмет менталног и сентименталног изједначавања, задовољни привидом истине и универзалности које им тај извор, благо обојен сновима, својом активном свеприсутношћу свакодневно пружа.

Епилог је победа, са изгледима на дуго трајање, онога што су Грци називали "мешовити устав", у коме се "народ" изјашњава, али битни чиниоци су искључиво сталежи поседника. Преведено на данашњи језик, реч је о победи моћне олигархије која је усредсређена на велика богатства, али која је истовремено способна да обезбеди консензус и да се, држећи под контролом изборне механизме, кроз изборе и озакони. Сценарио је, као што је познато, ограничен на евроатлантски свет и са њим повезана "острва" осталог дела планете. Планете, која у другим деловима света узима оружје у руке…

…И демократија је имала своје велике тренутке. Док су Сједињене Државе активно подржавале милитантно-пучистички фашизам на целој планети, од Индонезије до Јужне Aмерике (са нарочито суровим последицама у Чилеу и Aргентини), тврдећи да су те диктатуре биле неопходне као бедем одбране против комунизма и ширећи овај процес на европски континент (подршка "историјском" фашизму на Иберијском полуострву, увођење војне диктатуре у Грчкој, подршка "црном" рушилаштву у Италији) и демократија је била активна и дала је значајан и ефектан противудар: од португалске револуције, до збацивања грчких пуковника и "Брантове ере" у Немачкој. 

 (Наставиће се)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.