DEMOKRATIJA - U pravcu mješovitog sistema- Iza gvozdene zavjese, preko mora, u Obećanu zemlju

"Ispiranje mozga", kao metod direktne indoktrinacije, na kraju je odbačen svuda gdje nije dao efekta. Ona uspješno može da se primijeni samo ako se usmjeri na ograničenu elitu, a primer je Katolička crkva u formiranju svojih "kadrova".

Neuporedivu moć "ideologije bogatstva" prate i drugi masovni mitovi: veliki "analfabetski mitovi", za koje je možda najbolji primjer sport, kao jedinstveni način za pokretanje masa, a koji je, ne slučajno, postao direktan politički faktor

******************************

Genijalna, neodoljiva karakteristika ovog novog načina "osvajanja javnog mnjenja" jeste da nikada nije direktno politički. U njegovom osmišljavanju iskorišćeno je negativno iskustvo primene prethodnog, otvoreno propagandističkog "konceptualnog" metoda "ispiranja mozga". Kao što se pokazalo, metoda direktne indoktrinacije je na kraju odbačena svugde gde nije dala efekta, i gde je ostala neprihvaćena. Ona uspješno može da se primeni samo ako se usmeri na ograničenu elitu na kojoj leži posebna odgovornost (primer je Katolička crkva u formiranju svojih "kadrova"), inače izaziva suprotan efekat. S druge strane, "indirektna" metoda je sigurno delotvorna, između ostalog, i iz razloga što su opcije na čije opredeljenje ona treba da navede, elementarne (više robe = više sreće): u njoj se samo neprekidno smenjuju kratke slike, lako shvatljive i nižem intelektu, predstavljajući jedan (fiktivni) svet, koji preobilje robe svih vrsta čini savršenim i srećnim.

 Igra sa običnim ljudima

 Isto toliko je delotvoran i izum, karakterističan za celokupnu reklamnu produkciju, da se u vezi sa svakim (pojedinim) proizvodom prikaže svakodnevni srećan život u svom najblještavijem i najprivlačnijem obliku, život "bilo kog čoveka": međutim, likovi koji predstavljaju prosečnog čoveka odabrani su vrlo mudro, s ciljem da dovedu do neposrednog poistovećivanja, uživljavanja i, sledstveno, do potrebe za podržavanjem, čime je "igra završena". Da bi se sve ovo orkestriralo nije potreban orvelovski "veliki brat": to je mehanizam koji sam po sebi funkcioniše i samim svojim postojanjem se umnožava, mehanizam koji je ekonomski veoma unosan.

Pre nego što su naveli stotine hiljada ljudi da pređu sa druge strane, sada već nepostojeće, "gvozdene zavese", da pređu mora, rizikujući i život, da bi se iskrcali u "Obećanu zemlju" (godinama unazad o njima se govorilo kao o spot people), ovi reklamni sadržaji od ogromnog uticaja (čija proizvodnja košta milijarde i koji pokreću milione i milione potrošača u čitavom svetu) već su osvojili um, da ne kažemo i dušu, prvenstveno građana iz serije. A, odnosno onih koji su "već bili" u Obećanoj zemlji.

Veliki reklamni tvorci su dakle, pravi i na osoben način genijalni "istovrsni intelektualci" pobedničke diktature bogatstva. Napori da se izborni spotovi učine manje-više približnim, nisu od velikog značaja: svi ostali su pravi izborni spotovi. Kod miliona korisnika pobuđuju simpatije za one koji sa svetim prezirom uzvikuju: "pustite nas da uživamo u našem bogatstvu!" i kao jedinu "ideologiju" prenose poruku: "pokušajte da budete kao mi"!

Neuporedivu moć "ideologije bogatstva" prate i drugi masovni mitovi: veliki "analfabetski mitovi", za koje je možda najbolji primer sport, kao jedinstveni način za pokretanje masa, a koji je (i to ne slučajno) postao direktan politički faktor.

Kult bogatstva (koji obuhvata i sportske mitove) stvorio je savršeno demagoško društvo, što je možda i njegov najveći uspeh. Vulgarizujuća manipulacija masama, novi je oblik "demagoškog govora". I dok je izgledalo kako masovni mediji povoljno deluju na opismenjavanje masa, oni su (a paradoks je samo prividan), spuštali opšti kulturni nivo i otupljivali kritičnost. Upozoravajuća izjava Đakoma Leopardija "gde svi znaju malo, znači da se malo zna", mogla je, u vreme kada je formulisana, zvučati kao aristokratsko preterivanje. Danas, međutim, dobija potpunu potvrdu u realnosti.

Fašizam upravlja gomilom

Izgledalo je da je fašizam dao najveći doprinos u ovom pravcu: u stvari, to je oduvek bio pokret koji svoje daleke korene vuče iz prethodnog veka i iz stalno živog i obnavljanog bonapartističkog modela. Fašizam je upravljao "gomilom" na način koji je dobro upoznao i opisao Gistav Le Bon. Nasuprot tome, aktuelna "oligarhijska demokratija", tj. mešoviti sistem, ili kako god da se naziva, usmerava, nadahnjuje i time upravlja masom, u kojoj je individualnost homogenizovana kroz kapilarnu sveprisutnost "malog ekrana". On napaja, obmanjuje i usmerava na put potrošačke sreće koja je nadohvat ruke, bezbrojno mnoštvo pojedinaca, nesvesnih da su predmet mentalnog i sentimentalnog izjednačavanja, zadovoljni prividom istine i univerzalnosti koje im taj izvor, blago obojen snovima, svojom aktivnom sveprisutnošću svakodnevno pruža.

Epilog je pobeda, sa izgledima na dugo trajanje, onoga što su Grci nazivali "mešoviti ustav", u kome se "narod" izjašnjava, ali bitni činioci su isključivo staleži posednika. Prevedeno na današnji jezik, reč je o pobedi moćne oligarhije koja je usredsređena na velika bogatstva, ali koja je istovremeno sposobna da obezbedi konsenzus i da se, držeći pod kontrolom izborne mehanizme, kroz izbore i ozakoni. Scenario je, kao što je poznato, ograničen na evroatlantski svet i sa njim povezana "ostrva" ostalog dela planete. Planete, koja u drugim delovima sveta uzima oružje u ruke…

…I demokratija je imala svoje velike trenutke. Dok su Sjedinjene Države aktivno podržavale militantno-pučistički fašizam na celoj planeti, od Indonezije do Južne Amerike (sa naročito surovim posledicama u Čileu i Argentini), tvrdeći da su te diktature bile neophodne kao bedem odbrane protiv komunizma i šireći ovaj proces na evropski kontinent (podrška "istorijskom" fašizmu na Iberijskom poluostrvu, uvođenje vojne diktature u Grčkoj, podrška "crnom" rušilaštvu u Italiji) i demokratija je bila aktivna i dala je značajan i efektan protivudar: od portugalske revolucije, do zbacivanja grčkih pukovnika i "Brantove ere" u Nemačkoj. 

 (Nastaviće se)

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.