ДЕМОКРAТИЈA - Опште право гласа - Фашизам настао између демократије и реакције

Из сржи револуције се врло рано рађа такозвани "трећи пут", пут између демократије и реакције, односно бонапартизам, који заправо није ништа друго до сам "други пут" (реакција) у савременом и псеудо-револуционарном облику.

Наставак бонапартизма у двадесетом вијеку био је фашизам са својим различитим облицима (европским, јужноамеричким, итд.). Својевремено је модел био "цезаризам", код два Наполеона, првог и трећег

*************************************

Четрдесетогодишњи Луј Бонапарта је 1848. иза себе имао скромно политичко искуство. У левичарској култури постојала је потреба да се дефинишу супротност и јаз између "великог" и трећег Наполеона. На једном месту у Затворским свескама Aнтонио Грамши даје потпуно шематску разлику између "позитивног" и "негативног" цезаризма: отелотворење првог био би први Наполеон, а другог Наполеон ИИИ. Заправо, доминантно обележје "бонапартизма" - односно демагошког међукласног односа, заводљивог, готово неодољивог за мање исполитизоване масе, а истовремено чврсто везаног за однос узајамног помагања са сталежима поседника - већ је потпуно присутно код "првог француског цара".

Од драстичног смањења гласачког права до поновног увођења ропства, од стварања новог племићког сталежа до гвоздене цензуре: све постоји код Првог цара, већ 18. бримера. Очигледно је да је драстичном разликовању првог и трећег Наполеона допринео и омаловажавајући тон памфлета у којима се напада Луј Наполеон: од Малог Наполеона Виктора Игоа до Марксовог Осамнаестог бримера Луја Бонапарте.

Слиједили Јулија Цезара

Међутим, на крају је све ово засенило суштину: из сржи револуције се врло рано рађа такозвани "трећи пут", пут између демократије и реакције, односно бонапартизам, који заправо није ништа друго до сам "други пут" (реакција) у савременом и псеудо-револуционарном облику. Његов наставак у двадесетом веку био је фашизам са својим различитим облицима (европским, јужноамеричким, итд.). Својевремено је модел био "цезаризам". Код два Наполеона, првог и трећег, просто је опсесивно присутан, чак и у књижевности, будући да су обојица били аутори занимљивих дела о Јулију Цезару који је узет као архетип

и тачка поређења (или разлике, ако је потребно). Занимљиво је да поменемо и другоразредног француског публицисту тридесетих година, Огиста Бајиа - писао је у време када је феномен Мусолини био на врхунцу (1932) а Хитлер још није постао канцелар који је написао есеј посвећен Јулију Цезару и у покушају да дефинише режим који је Цезар хтео да уведе, употребио израз: "демократски фашизам".

Поучен искуством свог славног рођака након пропасти пучистичких покушаја 1836. и 1840, Луј Бонапарта (мада тада није био потребан поседницима, Луј Филип је чврсто држао власт) у свом деловању ослања се на три стожера: популизам, попустљивост према Католичкој цркви и стална веза са економски јаким круговима који су могли да подрже његов улазак у политичку борбу.

После слома 1844, још увек затворен, написао је књижицу Укидање сиромаштва , у којој се декларише као "пријатељ" радничке класе. У свом тексту Луј Бонапарта ставља нагласак на равнотежу између пољопривреде и индустрије; затим, напада дивљи индустријализам као "правог Сатурна који прождире своју децу и живи само од њихове смрти". У периоду када је радно време у индустрији износило дванаест сати дневно, запошљавање малолетника било је ван сваке контроле - што је био добар разлог за браниоце ропства на плантажама с оне стране Aтлантика, у СAД, да покажу како је тај архаични однос подређености хуманији од окрутне суровости фабричког живота - предлози новог Бонапарте изгледали су веома привлачни, нарочито у провинцији и у свету пољопривреде.

Пољопривредне колоније

Један од предлога из овог дела, био је да се створе пољопривредне заједнице које би оплодиле девет милиона хектара необрађене земље (званична статистика). Ова бескрајна мрежа пољопривредних колонија не само да би дала храну великом броју сиромашних породица, већ би била и стециште огромног броја незапослених радника који су због економске стагнације (тих месеци је била веома изражена и таква ће остати бар до зиме 1848/1849) избачени из производног процеса. Зараде - овде књига постаје прави манифест интеркласицизма - биле би подељене између оних који обављају и оних који дају посао. "У овом тренутку накнаде за рад дају се насумично и на силу. За газду који тлачи решење је радник који се буни". Даље предлаже: "плата одређена на праведан начин, а не на основу односа снага, водећи рачуна о потребама оних који раде и интересима онога који ствара посао". Ово би - настављао је - требало да буде циљ једне успешне владе. "Победа хришћанства уништила је ропство, победа Француске револуције уништила је привилегије; победа демократских идеја уништиће сиромаштво." Не може се оспорити историографски дух, жеља да се скицира светска историја на основама реформаторског програма.

Иако пустолов, као и његов деда, ипак није уживао у ситуацији каква је његовом претходнику омогућила да потврди свој војнички таленат. Труд је улагао у стварање новца на најмаштовитије начине, чак је позивао финансијере Старог и Новог света да сакупе средства за изградњу канала који би повезао Пацифик и Aтлантик. Његови милионски дугови повремено би били надокнађени правовременим интервенцијама, тако да су му уочи фебруарске револуције "потраживања" и "дуговања" била изједначена. Мање-више заинтересовани добротвори, попут госпођице Хауард, нештедимице су давали паре за регулисање његових финансија.

Један познати догађај илустративно објашњава сталну Бонапартину превртљивост. Уочи фебруарске револуције (22) тајно је отпутовао у Лондон. Вратио се у Париз када је проглашена привремена влада (од бонапартистичког покрета није било ни назнаке). Ипак је новој влади понудио своју сарадњу: "Хитам из изгнанства да станем под заставу Републике. С једином жељом да служим својој земљи најављујем свој долазак члановима привремене владе и уверавам их у своју оданост ономе што они представљају." У страху од његових смицалица влада му налаже да одмах напусти Француску, 26. фебруара у четири ујутро…

 (Наставиће се)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.