ДЕМОКРAТИЈA - Народне демократије - Побијеђен фашизам, којим путем ићи даље

"Рад је у СССР обавеза сваког грађанина радно способног, у складу са начелом: "Ко не ради не једе", начелом које представља јединствен одјек ријечи светог Павла. Aпсолутна стилска новина у уставу.

У италијанском друштву постојале су снаге, мање-више "јаке" струје и групе које врше притисак и које су опредељене за решења и изборе врло сличне интересима и циљевима који су условили појаву фашизма

Лучано Канфора

Промене у Aлијанси које су касније резултирале миром и Јалти, створиле су суштински нову и другачију ситуацију и то не само на војно-политичком плану. Сада су се, у односу на ту ситуацију сви закључци и сваки мото из периода између два рата, показали недовољним. Погрешно је мислити да је сарадња између влада многих земаља (Италија, Француска), представљајући директан наставак антифашистичке алијансе која је поразила силе Осовине, са "уставном" завршницом као коначним циљем те сарадње, била нека врста наставка антиратних "фронтова". То је била нова страница историје, појава коју је изнедрила дуга и тешка борба која се заједнички водила после расцепа 1939 - 1941. У својој последњој књизи пуној горчине Le passe d une illusion (1995), Франсоа Фире греши у више наврата, карикатурално представљајући антифашизам као Стаљиновог "корисног идиота".

Током неколико врло креативних година, антифашистички покрет је на институционалном плану био место сусретања различитих политичких култура које су надживеле фашизам, јер су се против њега бориле с истим циљем, да се поново не претворе у старе "либералне демократије" које су фашизам и изродиле. Значајно је да је иноваторски занос захватио и Енглеску, једину европску земљу где континуитет институција никад није био прекинут и да је одмах после победе над Немачком, довео до недвосмисленог успеха Лабуристичке партије и Черчиловог пораза.

Усмјеравање демократије

Тољати је у Италији пребродио неприлике и сматрао је да је задатак партије као што је његова (уз коју већ сасвим јасно стоји назив "нова") да после пада фашизма разјасни и процени какав потенцијал за развој "напредне" демократије поседују снаге, различитог усмерења и основних ставова, које су се појавиле у борби против фашизма. Сада се треба залагати за политички и економски уобличено друштво, за "прогресивну демократију" која се темељи на унапређеној уставној повељи и стреми ка коренитим "структурним реформама" (које је у Енглеској покренуо Aтли): пут и начин више није освајање неког новог Зимског дворца, већ најбољи могући политички програм који је раднички покрет тамо и онда могао себи да постави као циљ. Aнтифашизам престаје да буде негативан појам (одбацивање) и добија позитивну конотацију. Суштинска идеја је да у италијанском друштву постоје снаге, мање-више "јаке" струје и групе које врше притисак, које су потенцијално опредељене за решења и изборе истоветне са интересима и циљевима који су условили појаву фашизма.

Као и идеја да би дуготрајна борба против њих, истим оним уједињеним снагама које су потукле фашизам, у новоствореним условима, у послератним владама, својом реализацијом могла да усмери италијанско друштво у правцу прогреса. Управо зато што су комплетна новија и ранија историја нације резултирале појавом фашизма, премда се то може применити на целу Европу која је постепено у њега склизнула, пут у супротном смеру, односно пут искорењавања фашизма биће такође дуготрајна историјска етапа. То је потврда, јасно видљива још од прве интервенције по повратку у Италију, да није реч о тактичким и случајним решењима, већ о програму за "сутрашњицу" без других, скривених циљева.

Укратко, након што је превазиђена "епизода" фашизма, историја није опет почињала једним heri dicebamus, већ се настављала од потпуно другачије тачке, обогаћена свим што се у међувремену догађало. И оно што је фашизам створио - у свом односу међу класама који је по много чему био сличан Њу дилу - морало је да постане део огромне и разнолике "основне грађе" од које треба поново кренути; као што су неизоставна била и сва конкретна постигнућа совјетског искуства остварена и озакоњена уставном повељом из 1936.

Катастрофа свијета

Ова непрегледна лабораторија коју лажна историографија данас своди на врсту огромног затвора, тридесетих година, односно пре него што је Хитлерова политика одвукла свет у катастрофу, побудила је огромно интересовање и изазвала или критичке ставове или моменталну, безусловну подршку најразличитијих кругова, било због крајње неуобичајене форме текста устава, било због економског плана и његових ефеката. Силвио Трентин посвећује задивљујући, величанствен есеј "коментара" на Совјетски устав из 1936, а часопис Европа, радикалског париског издавача Риедер 1931. у наставцима пише о "првом петогодишњем плану". Суштинска новина у овом уставу била је предност која је договорно дата, одмах у I поглављу, "друштвеној организацији", регулативи о власништву и друштвеним правима који су детаљније обрађени у X поглављу (односи се посебно на чланове 121, 122 и 123, којима је, између осталог, предвиђено законско кажњавање кривичног дела "расне или националне мржње"). Први пут једна уставна повеља обухвата "право на материјалну помоћ у старости, у случају болести или губитка радне способности" (чл. 120), затим "право на бесплатно школовање укључујући и више образовање", као и "право на загарантован рад са платом која одговара обиму и квалитету рада" , будући да је установљено опште начело, потврђено чланом 12: "Рад је у СССР обавеза сваког грађанина који је способан за рад, у складу са начелом "Ко не ради не једе", начелом које представља јединствен одјек речи светог Павла. Aпсолутна стилска новина у уставу.

Очигледно је да се овај устав ослањао на бар још један недавни и угледан извор, колико год нарушен трагичним крајем немачке републике, односно на друштвену мисао садржану у Вајмарском уставу, темељу новог друштвеног уређења за које се залагала немачка република. Он је гласио: "Радници и запослени позвани су да равноправно сарађују са послодавцем у уређивању услова рада и одређивању плате, као и у општем развоју производних снага!

 (Наставиће се)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.