DEMOKRATIJA - Narodne demokratije - Pobijeđen fašizam, kojim putem ići dalje

"Rad je u SSSR obaveza svakog građanina radno sposobnog, u skladu sa načelom: "Ko ne radi ne jede", načelom koje predstavlja jedinstven odjek riječi svetog Pavla. Apsolutna stilska novina u ustavu.

U italijanskom društvu postojale su snage, manje-više "jake" struje i grupe koje vrše pritisak i koje su opredeljene za rešenja i izbore vrlo slične interesima i ciljevima koji su uslovili pojavu fašizma

Lučano Kanfora

Promene u Alijansi koje su kasnije rezultirale mirom i Jalti, stvorile su suštinski novu i drugačiju situaciju i to ne samo na vojno-političkom planu. Sada su se, u odnosu na tu situaciju svi zaključci i svaki moto iz perioda između dva rata, pokazali nedovoljnim. Pogrešno je misliti da je saradnja između vlada mnogih zemalja (Italija, Francuska), predstavljajući direktan nastavak antifašističke alijanse koja je porazila sile Osovine, sa "ustavnom" završnicom kao konačnim ciljem te saradnje, bila neka vrsta nastavka antiratnih "frontova". To je bila nova stranica istorije, pojava koju je iznedrila duga i teška borba koja se zajednički vodila posle rascepa 1939 - 1941. U svojoj poslednjoj knjizi punoj gorčine Le passe d une illusion (1995), Fransoa Fire greši u više navrata, karikaturalno predstavljajući antifašizam kao Staljinovog "korisnog idiota".

Tokom nekoliko vrlo kreativnih godina, antifašistički pokret je na institucionalnom planu bio mesto susretanja različitih političkih kultura koje su nadživele fašizam, jer su se protiv njega borile s istim ciljem, da se ponovo ne pretvore u stare "liberalne demokratije" koje su fašizam i izrodile. Značajno je da je inovatorski zanos zahvatio i Englesku, jedinu evropsku zemlju gde kontinuitet institucija nikad nije bio prekinut i da je odmah posle pobede nad Nemačkom, doveo do nedvosmislenog uspeha Laburističke partije i Čerčilovog poraza.

Usmjeravanje demokratije

Toljati je u Italiji prebrodio neprilike i smatrao je da je zadatak partije kao što je njegova (uz koju već sasvim jasno stoji naziv "nova") da posle pada fašizma razjasni i proceni kakav potencijal za razvoj "napredne" demokratije poseduju snage, različitog usmerenja i osnovnih stavova, koje su se pojavile u borbi protiv fašizma. Sada se treba zalagati za politički i ekonomski uobličeno društvo, za "progresivnu demokratiju" koja se temelji na unapređenoj ustavnoj povelji i stremi ka korenitim "strukturnim reformama" (koje je u Engleskoj pokrenuo Atli): put i način više nije osvajanje nekog novog Zimskog dvorca, već najbolji mogući politički program koji je radnički pokret tamo i onda mogao sebi da postavi kao cilj. Antifašizam prestaje da bude negativan pojam (odbacivanje) i dobija pozitivnu konotaciju. Suštinska ideja je da u italijanskom društvu postoje snage, manje-više "jake" struje i grupe koje vrše pritisak, koje su potencijalno opredeljene za rešenja i izbore istovetne sa interesima i ciljevima koji su uslovili pojavu fašizma.

Kao i ideja da bi dugotrajna borba protiv njih, istim onim ujedinjenim snagama koje su potukle fašizam, u novostvorenim uslovima, u posleratnim vladama, svojom realizacijom mogla da usmeri italijansko društvo u pravcu progresa. Upravo zato što su kompletna novija i ranija istorija nacije rezultirale pojavom fašizma, premda se to može primeniti na celu Evropu koja je postepeno u njega skliznula, put u suprotnom smeru, odnosno put iskorenjavanja fašizma biće takođe dugotrajna istorijska etapa. To je potvrda, jasno vidljiva još od prve intervencije po povratku u Italiju, da nije reč o taktičkim i slučajnim rešenjima, već o programu za "sutrašnjicu" bez drugih, skrivenih ciljeva.

Ukratko, nakon što je prevaziđena "epizoda" fašizma, istorija nije opet počinjala jednim heri dicebamus, već se nastavljala od potpuno drugačije tačke, obogaćena svim što se u međuvremenu događalo. I ono što je fašizam stvorio - u svom odnosu među klasama koji je po mnogo čemu bio sličan Nju dilu - moralo je da postane deo ogromne i raznolike "osnovne građe" od koje treba ponovo krenuti; kao što su neizostavna bila i sva konkretna postignuća sovjetskog iskustva ostvarena i ozakonjena ustavnom poveljom iz 1936.

Katastrofa svijeta

Ova nepregledna laboratorija koju lažna istoriografija danas svodi na vrstu ogromnog zatvora, tridesetih godina, odnosno pre nego što je Hitlerova politika odvukla svet u katastrofu, pobudila je ogromno interesovanje i izazvala ili kritičke stavove ili momentalnu, bezuslovnu podršku najrazličitijih krugova, bilo zbog krajnje neuobičajene forme teksta ustava, bilo zbog ekonomskog plana i njegovih efekata. Silvio Trentin posvećuje zadivljujući, veličanstven esej "komentara" na Sovjetski ustav iz 1936, a časopis Evropa, radikalskog pariskog izdavača Rieder 1931. u nastavcima piše o "prvom petogodišnjem planu". Suštinska novina u ovom ustavu bila je prednost koja je dogovorno data, odmah u I poglavlju, "društvenoj organizaciji", regulativi o vlasništvu i društvenim pravima koji su detaljnije obrađeni u X poglavlju (odnosi se posebno na članove 121, 122 i 123, kojima je, između ostalog, predviđeno zakonsko kažnjavanje krivičnog dela "rasne ili nacionalne mržnje"). Prvi put jedna ustavna povelja obuhvata "pravo na materijalnu pomoć u starosti, u slučaju bolesti ili gubitka radne sposobnosti" (čl. 120), zatim "pravo na besplatno školovanje uključujući i više obrazovanje", kao i "pravo na zagarantovan rad sa platom koja odgovara obimu i kvalitetu rada" , budući da je ustanovljeno opšte načelo, potvrđeno članom 12: "Rad je u SSSR obaveza svakog građanina koji je sposoban za rad, u skladu sa načelom "Ko ne radi ne jede", načelom koje predstavlja jedinstven odjek reči svetog Pavla. Apsolutna stilska novina u ustavu.

Očigledno je da se ovaj ustav oslanjao na bar još jedan nedavni i ugledan izvor, koliko god narušen tragičnim krajem nemačke republike, odnosno na društvenu misao sadržanu u Vajmarskom ustavu, temelju novog društvenog uređenja za koje se zalagala nemačka republika. On je glasio: "Radnici i zaposleni pozvani su da ravnopravno sarađuju sa poslodavcem u uređivanju uslova rada i određivanju plate, kao i u opštem razvoju proizvodnih snaga!

 (Nastaviće se)

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.