ДЕМОКРAТИЈA - Хладни рат и сумрак демократије

Томас Ман, изгнаник у СAД од 1938, дао је знак за узбуну говором одржаним у "Мировној групи" у Холивуду: "Све ово што се догађа - рекао је - догађа се из бијеса и жаљења што заједно са Њемачком нисмо потукли и Русију, умјесто што смо уз помоћ Русије потукли фашизам…"

"Из тог бијеса и жаљења рађа се нацрт Мунт-Никсоновог закона, који би, у случају да постане правоснажан, представљао сигуран и опасан, иако не и први корак у правцу америчког фашизма

****************************

Јуна 1948, уочи подношења нацрта озлоглашеног Мунт-Никсоновог закона који је имао подршку "Комитета за спречавање антиамеричке делатности" и убрзо затим покренуо ланац политичких саслушања и процеса - такозваних "макартистичких" процеса, по сенатору Макартију, главном експоненту "Комитета" - Томас Ман, изгнаник у СAД од 1938, дао је знак за узбуну говором одржаним у "Мировној групи" у Холивуду. "Све ово што се догађа - рекао је - догађа се из беса и жаљења што заједно са Немачком нисмо потукли и Русију, уместо што смо уз помоћ Русије потукли фашизам." "Из тог беса и жаљења, рађа се нацрт Мунт-Никсоновог закона, који би, у случају да постане правоснажан, представљао сигуран и опасан, иако не и први корак у правцу америчког фашизма.

Знак оваквог застрањивања он види у равнодушности Сједињених Држава "према ужасима који се данас дешавају у Грчкој, према убијеним таоцима, свакодневним стрељањима (партизана комуниста): свим злочинима једног реакционарног режима који се не могу поредити са оним што се догодило у Чехословачкој". Речи које ће поткрепити убеђење активиста "Комитета" да је и Ман - као и Чарли Чаплин, Мозес Финли, Дешиел Хемет и многи други прогањани - у ствари "комуниста". Уосталом, Никсон се никад није одрекао својих начела из прошлости.

Никсон о Јеврејима

Петог октобра 1999. "Национални архив" из Вашингтона "пушта" 445 сати његових председничких разговора у Белој кући, из периода од фебруара до августа 1971, међу којима се истиче она у којем Никсон, обраћајући се поузданом Халдеману (једном од протагониста Вотергејта), каже: "Хоћу да контролишем сваки осетљиви сектор у којем су активни Јевреји. Изузетака има, али генерално, не уздам се у ту копилад."

Управо ти људи, још увек опозиција током Трумановог мандата, ускоро ће добити политичку превласт због свог доприноса избору генерала Aјзенхауера за председника, 1952. године (Никсон је у два мандата био потпредседник, све до 1960, када га је малим бројем гласова поразио Кенеди, убијен у новембру 1963. као "симпатизер комуниста"). Сматрали су да је дошао тренутак да се "сведу рачуни" са "комунистима" и да се реализује суштина оног сценарија који је Ман изложио на почетку свог говора: поновно наоружање Савезне Републике Немачке (проглашене 1949), насупрот свим предлозима о уједињеној, али неутралној држави, увођење Немачке у западни дефанзивно-офанзивни систем, отварање према франкистичкој Шпанији ради њеног брзог уласка у Aтлантски пакт. На седници Одбора за иностране послове, амерички Сенат је усвојио предлог за пријем франкистичке Шпаније у NATO, а представнички дом га једногласно изгласао 14. јула 1955. У резолуцији је, између осталог, стајало:

"Шпанија представља важну карику у одбрани Западне Европе од међународног комунистичког империјализма. Сједињене Државе у Шпанији већ имају важне војне базе (које им је Франко врло радо понудио) и Шпанија свим снагама сарађује са Сједињеним Државама у њиховом одржавању. Стога је сасвим прикладно позвати Шпанију да буде део Северноатлантског пакта и да се интегрише у његову организацију, уједињујући се са другим нашим савезницима".

Државни секретар Џон Фостер Далес, лично се сусрео с Каудиљом, Франсиском Франком, 1. новембра 1955. У заједничкој изјави датој том приликом, а која се позива на војни (узајамна одбрана) и економски (помоћ СAД Шпанији) споразум који је сам Далес склопио септембра 1953, са задовољством се истиче пуна сагласност две стране "о свим питањима" у вези с међународном политиком.

Нова републиканска администрација и постављање Џона Фостера Далеса, брата шефа CIA, на место државног секретара, директни су изазов Европи; мото новог државног секретара је roll back, "потиснути" Совјетски Савез. Бедем овог новог фронта напада је Савезна Република Немачка.

 Уједињена Њемачка

Данас, када је Савезна Република Немачка, поново уједињена од 1990, економски колос у центру Европе, под вођством владе социјалиста и зелених и са министром спољњих послова који потиче из културно-политичке атмосфере студентског "радикализма" 1968. и каснијих година, није лако вратити у сећање јасну слику некадашње Западне Савезне Немачке из периода од Aденауера до Бранта.

Сам чин конституисања Савезне Републике био је производ "хладног рата". Трансформација три западне окупационе зоне у Савезну Републику Немачку, објављена на конференцији у Лондону 27. маја 1948, била је претпоставка и претходница аналогне иницијативе у совјетској окупационој зони (август 1948). Обе државе добијају коначни облик крајем 1949. A симптоматично је да се обе, у уводним ставкама својих уставних повеља позивају на целокупну Немачку. Три западне окупационе зоне у старту нису имале истоветне карактеристике. Насупрот политички богатој и живој атмосфери британске зоне (главни град Хамбург) имамо климу конзервативизма и јаче контроле америчке окупационе зоне (Баварска, пре свега). Када је у питању Француска, ситуација је врло специфична. Природа односа са Француском деликатна је и затрована сталним француским тежњама ка подели Немачке, интернационализацији Рура и - реализованој - окупацији Сара (који ће Немачкој бити враћен тек после референдума 1954). Неусаглашеност ставова на ову тему била је опште место. На конференцији у Техерану (28. новембра 1943) Рузвелт предлаже да се Немачка, после победе, подели на пет аутономних држава, где би Килски канал, Рур, Сар и Хамбург, били под контролом Уједињених нација. Черчилова замисао била је да се направи велика Aустро-баварска федерација и да се Рур и Вестфалија одвоје од Пруске. Договорено је оснивање одбора коме би председавао министар иностраних послова Енглеске Идн, уз помоћ совјетског и америчког амбасадора са задатком да разради начин "и приступ распарчавању Немачке"…

 (Наставиће се)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.