DEMOKRATIJA - Hladni rat i sumrak demokratije

Tomas Man, izgnanik u SAD od 1938, dao je znak za uzbunu govorom održanim u "Mirovnoj grupi" u Holivudu: "Sve ovo što se događa - rekao je - događa se iz bijesa i žaljenja što zajedno sa Njemačkom nismo potukli i Rusiju, umjesto što smo uz pomoć Rusije potukli fašizam…"

"Iz tog bijesa i žaljenja rađa se nacrt Munt-Niksonovog zakona, koji bi, u slučaju da postane pravosnažan, predstavljao siguran i opasan, iako ne i prvi korak u pravcu američkog fašizma

****************************

Juna 1948, uoči podnošenja nacrta ozloglašenog Munt-Niksonovog zakona koji je imao podršku "Komiteta za sprečavanje antiameričke delatnosti" i ubrzo zatim pokrenuo lanac političkih saslušanja i procesa - takozvanih "makartističkih" procesa, po senatoru Makartiju, glavnom eksponentu "Komiteta" - Tomas Man, izgnanik u SAD od 1938, dao je znak za uzbunu govorom održanim u "Mirovnoj grupi" u Holivudu. "Sve ovo što se događa - rekao je - događa se iz besa i žaljenja što zajedno sa Nemačkom nismo potukli i Rusiju, umesto što smo uz pomoć Rusije potukli fašizam." "Iz tog besa i žaljenja, rađa se nacrt Munt-Niksonovog zakona, koji bi, u slučaju da postane pravosnažan, predstavljao siguran i opasan, iako ne i prvi korak u pravcu američkog fašizma.

Znak ovakvog zastranjivanja on vidi u ravnodušnosti Sjedinjenih Država "prema užasima koji se danas dešavaju u Grčkoj, prema ubijenim taocima, svakodnevnim streljanjima (partizana komunista): svim zločinima jednog reakcionarnog režima koji se ne mogu porediti sa onim što se dogodilo u Čehoslovačkoj". Reči koje će potkrepiti ubeđenje aktivista "Komiteta" da je i Man - kao i Čarli Čaplin, Mozes Finli, Dešiel Hemet i mnogi drugi proganjani - u stvari "komunista". Uostalom, Nikson se nikad nije odrekao svojih načela iz prošlosti.

Nikson o Jevrejima

Petog oktobra 1999. "Nacionalni arhiv" iz Vašingtona "pušta" 445 sati njegovih predsedničkih razgovora u Beloj kući, iz perioda od februara do avgusta 1971, među kojima se ističe ona u kojem Nikson, obraćajući se pouzdanom Haldemanu (jednom od protagonista Votergejta), kaže: "Hoću da kontrolišem svaki osetljivi sektor u kojem su aktivni Jevreji. Izuzetaka ima, ali generalno, ne uzdam se u tu kopilad."

Upravo ti ljudi, još uvek opozicija tokom Trumanovog mandata, uskoro će dobiti političku prevlast zbog svog doprinosa izboru generala Ajzenhauera za predsednika, 1952. godine (Nikson je u dva mandata bio potpredsednik, sve do 1960, kada ga je malim brojem glasova porazio Kenedi, ubijen u novembru 1963. kao "simpatizer komunista"). Smatrali su da je došao trenutak da se "svedu računi" sa "komunistima" i da se realizuje suština onog scenarija koji je Man izložio na početku svog govora: ponovno naoružanje Savezne Republike Nemačke (proglašene 1949), nasuprot svim predlozima o ujedinjenoj, ali neutralnoj državi, uvođenje Nemačke u zapadni defanzivno-ofanzivni sistem, otvaranje prema frankističkoj Španiji radi njenog brzog ulaska u Atlantski pakt. Na sednici Odbora za inostrane poslove, američki Senat je usvojio predlog za prijem frankističke Španije u NATO, a predstavnički dom ga jednoglasno izglasao 14. jula 1955. U rezoluciji je, između ostalog, stajalo:

"Španija predstavlja važnu kariku u odbrani Zapadne Evrope od međunarodnog komunističkog imperijalizma. Sjedinjene Države u Španiji već imaju važne vojne baze (koje im je Franko vrlo rado ponudio) i Španija svim snagama sarađuje sa Sjedinjenim Državama u njihovom održavanju. Stoga je sasvim prikladno pozvati Španiju da bude deo Severnoatlantskog pakta i da se integriše u njegovu organizaciju, ujedinjujući se sa drugim našim saveznicima".

Državni sekretar Džon Foster Dales, lično se susreo s Kaudiljom, Fransiskom Frankom, 1. novembra 1955. U zajedničkoj izjavi datoj tom prilikom, a koja se poziva na vojni (uzajamna odbrana) i ekonomski (pomoć SAD Španiji) sporazum koji je sam Dales sklopio septembra 1953, sa zadovoljstvom se ističe puna saglasnost dve strane "o svim pitanjima" u vezi s međunarodnom politikom.

Nova republikanska administracija i postavljanje Džona Fostera Dalesa, brata šefa CIA, na mesto državnog sekretara, direktni su izazov Evropi; moto novog državnog sekretara je roll back, "potisnuti" Sovjetski Savez. Bedem ovog novog fronta napada je Savezna Republika Nemačka.

 Ujedinjena Njemačka

Danas, kada je Savezna Republika Nemačka, ponovo ujedinjena od 1990, ekonomski kolos u centru Evrope, pod vođstvom vlade socijalista i zelenih i sa ministrom spoljnjih poslova koji potiče iz kulturno-političke atmosfere studentskog "radikalizma" 1968. i kasnijih godina, nije lako vratiti u sećanje jasnu sliku nekadašnje Zapadne Savezne Nemačke iz perioda od Adenauera do Branta.

Sam čin konstituisanja Savezne Republike bio je proizvod "hladnog rata". Transformacija tri zapadne okupacione zone u Saveznu Republiku Nemačku, objavljena na konferenciji u Londonu 27. maja 1948, bila je pretpostavka i prethodnica analogne inicijative u sovjetskoj okupacionoj zoni (avgust 1948). Obe države dobijaju konačni oblik krajem 1949. A simptomatično je da se obe, u uvodnim stavkama svojih ustavnih povelja pozivaju na celokupnu Nemačku. Tri zapadne okupacione zone u startu nisu imale istovetne karakteristike. Nasuprot politički bogatoj i živoj atmosferi britanske zone (glavni grad Hamburg) imamo klimu konzervativizma i jače kontrole američke okupacione zone (Bavarska, pre svega). Kada je u pitanju Francuska, situacija je vrlo specifična. Priroda odnosa sa Francuskom delikatna je i zatrovana stalnim francuskim težnjama ka podeli Nemačke, internacionalizaciji Rura i - realizovanoj - okupaciji Sara (koji će Nemačkoj biti vraćen tek posle referenduma 1954). Neusaglašenost stavova na ovu temu bila je opšte mesto. Na konferenciji u Teheranu (28. novembra 1943) Ruzvelt predlaže da se Nemačka, posle pobede, podeli na pet autonomnih država, gde bi Kilski kanal, Rur, Sar i Hamburg, bili pod kontrolom Ujedinjenih nacija. Čerčilova zamisao bila je da se napravi velika Austro-bavarska federacija i da se Rur i Vestfalija odvoje od Pruske. Dogovoreno je osnivanje odbora kome bi predsedavao ministar inostranih poslova Engleske Idn, uz pomoć sovjetskog i američkog ambasadora sa zadatkom da razradi način "i pristup rasparčavanju Nemačke"…

 (Nastaviće se)

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.