ДЕМОКРAТИЈA - Европски грађански рат - Черчил и Де Гол нападају младу руску републику

Черчил у својој ватреној институционалистичкој фантазији изнио план, који је дат Савезницима на разматрање, о трансформисању Русије у савезну државу под вођством владе, у коју би западне силе имале повјерења, што је касније (1991/92) и постигнуто са Јелциновом владом.

Де Гол по изласку из њемачког затвора (1916-1918), августа 1920. укључује се у француски експедициони корпус, који је послат да, освоји Балтик. Aнтикомунистичка репресија и у Југославији такође је била брутална 

************************************ 

Зар није опште познато да су Черчил и Де Гол, најзначајније фигуре европског двадесетог века (рођени 1874, односно 1890), имали истакнуту улогу у нападу Савезника на руску републику, после објаве Брест Литовског мира између Русије и Централних сила (конференција у Лондону од 18. марта 1918). Њихово учешће у том нападу оставило је свој траг.

Већ је сама одлука Лондонске конференције представљала интервентни поступак. Русија је после револуционарног преврата променила режим; нова влада је уз озбиљне потешкоће и по цену грађанског рата непредвидљивог трајања, била оптерећена и оружаном борбом "белих" трупа које су дизале побуне по целој земљи, од крајњег севера до крајњег истока, до пољске границе и до Балтика. Неуважавање примирја које је склопила нова влада, што се сматрало "издајом" војног споразума претходне, још је озбиљнији преседан на пољу међународног права од одлуке нациста да нападу Италију непосредно пошто је Бадољова влада, самостално одлучила да склопи примирје 8. септембра 1943. Било је то директно мешање у грађански рат који је у Русији био у току…

Претече Јељцинове владе

…Черчил, министар рата у кабинету Лојда Џорџа (у који је ступио као "либерал", а не као конзервативац), организовао је енглески експедициони корпус који у лето 1918. заузима Aрхангелск и Мурманск, с циљем да помогне трупе белогардејског генерала Колчака, а под изговором да се тако поново отвара источни фронт против Немачке. Наравно, није испаљен ниједан метак против Немаца, већ управо и само против "црвене" армије. Доказ о стварним намерама енглеског експедиционог корпуса јесте чињеница да су у лето 1919. трупе још увек биле тамо без обзира на то што је већ донета одлука о њиховом повлачењу (девет месеци по окончању сукоба!). Черчил је чак, у својој ватреној институционалистичкој фантазији изнео план, који је дат Савезницима на разматрање, о трансформисању Русије у савезну државу под вођством владе у коју би западне силе имале поверења: што је касније (1991/92) и постигнуто са Јељциновом владом.

Де Гол је био млађи. Тридесетогодишњи официр, недавно изашао из немачког затвора (1916-1918), августа 1920. укључује се у француски експедициони корпус под командом генерала Вејгана, који је послат да заједно с Пољацима, под вођством Пилсудског поново освоји Балтик. Уз британску подршку. Веома позната књига о Troisieme Republique са пуно емоција говори о том подвигу…

Трећи "савезнички" контингент, чехословачки, у јулу 1918. продро је дубоко у руску територију, све до Јекатеринбурга; он се већ раније, у склопу царске војске борио против Aустријанаца, а сада прилази "белима" које Енглези и Французи помажу на сваки начин…

…Зашто овако обимна интервенција, ширење руског унутрашњег сукоба на Европу? Очигледно да је основни мотив био "велики страх". Страх од успеха пропаганде руске револуције далеко изван њених граница, односно од сличних покрета које би она могла да инспирише: та бојазан је постојала и док је трајао ратни покољ, с обзиром на то да је Русија била једина која је могла да захтева "моментални мир", а задржала се и по окончању сукоба, јер је руски модел револуције као кратког пута до друштвене правде, био могући оквир за све бројније послератне друштвене немире. Као пример става о варљивој заводљивости тог краћег пута, који су износили противници бољшевика у сукобима који сада постоје у свим социјалистичким партијама, поменућемо излагање Филипа Туратија на конгресу социјалиста у Ливорну (јануар 1921), на коме је дошло до одвајања комуниста. Јасно је да Турати не сматра да формулација "диктатура пролетаријата" подразумева диктатуру мањине. Ипак наглашава да има исте циљеве као и комунисти…

Стријељања у Југославији

… И антикомунистичка репресија у Југославији такође је била брутална. Aванти! је у истом броју од 15. јануара 1921. објавио стрељања на вуковарском тргу. Ово су само насумице изабрани примери.

…На четвртом предавању под насловом Застој у класној борби, Дојчер износи виђење Другог светског рата са његовим узроцима и последицама, као једне етапе великог "европског грађанског рата". Сматра да су Стаљинова опрезност и слаб интернационализам зауставили могући развој сукоба до тих размера ("водио је рат као да је отаџбински рат, нова 1812, а не као европски грађански рат") и у истом контексту тврди да се "у оквиру светског рата одиграо интернационални грађански рат са немерљивим револуционарним потенцијалом".

…У ствари, управо рат из 1914. представља први чин "европског грађанског рата", ако је тачна поставка да револуција која почиње у Русији постиже неочекиван и непредвиђен успех баш као рат у рату између класа које су биле жртве тог нехуманог империјалистичког сукоба вођеног за превласт на светском тржишту. Руска и немачка револуција (1917/1918) су последица кланице коју су желеле империјалистичке буржоазије (ово схватање није Јељцинов "изум" наведен у брошури, коју је написао поводом конференције у Цимервалду, Социјализам и рат, лето 1915; појављује се већ у одлукама Конгреса Социјалистичке интернационале у Базелу 1912). Кад бољшевички покрет, распршен у изгнанству и сведен на свађалачки суживот тајних група, добије епохалну шансу да за неколико година, за неколико месеци преузме власт у Русији и да је одржи кроз најкрвавији од свих грађанских ратова, онда је то последица рата, односно очајања народа које је у рат увукло оно што Роза Луксембург назива "главни непријатељ" (буржоазија која је владар у властитој земљи).

 (Наставиће се)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.