ДЕМОКРAТИЈA - Епилог - Побиједила слобода народа који су били јачи

Готово је сувишно помињати да ријеч "демократија" не постоји ни у америчком уставу, нити у уставима које је постепено усвајала Прва француска република…

Како ствари сада стоје, као побједник је изашла и највише је добила "слобода". Она побјеђује демократију. Наравно, не свачија и свака слобода, већ слобода оних (нација, региона, појединаца), који су се у трци показали "јачи"

********************************

Термин демократија имао је три кратка, прилично маргинална животна века у античкој Грчкој од 500. до 200. године пре н.е., да би затим, заправо нестао из западног света за веома дуг период, и полако се појавио много касније, са својим посвећењем после Француске револуције (макар у свету који Енглези називају Континентом). На Британским острвима, све до краја деветнаестог века термин је задржао врло негативно значење. A још пре два века, у књизи Ка вечном миру (Zum ewigen Friden, 1795) Кант је писао да је демократија пут који води у деспотизам. У монокултуралности, која још увек одликује западни свет, лежи разлог недостатка озбиљног проучавања других начина схватања и вођења политике (у класичном смислу речи), у друштвима која се разликују од нашег, што нас често води у погрешну недоумицу "демократија или диктатура".

                                                Рајмон Паникар

                                        Основи демократије

Монархија и демократија

Херодотском дијалогу о облицима владавине драматичну снагу даје чињеница да се сви аргументи које саговорници поступно износе, узајамно потиру. У историјском смислу, Дарије превладава, а са њим и хипотеза о монархији…

…У крајњем случају, постоји само један аргумент у корист монархије: управо запажање да дегенеришући се, пре или касније друга два система решење проналазе управо у том облику владавине. Целокупна расправа води се о "дегенеративним" чиниоцима: они су вишеструки, за оба модела, и заједно покрећу ток, "циклус" конституисања (дегенерација једног води успостављању другог). Да се такав ток завршава монархијом, Дарије подразумева, али не показује.

Aко се подсетимо Платонових и Ксенофонтових приказа Сократових дијалога на ову тему са најразличитијим саговорницима, видимо да су у Aтини овакве расправе биле честе у круговима политичке елите. Дакле, новину није представљала тема Херодотове расправе, већ, како се у његово време говорило, запрепашћујућа замисао да се расправа смести у Персију.

У Aтини се, нарочито у време ратова, није јавно расправљало о владајућем политичком систему: што значи да је, управо из овог разлога, смештање радње у Персију било сигурније за аутора. Трик је свакако био и постављање радње и отварање овог питања на позоришној сцени (али и овде уз одређену предострожност). Бар једанпут је то урадио и Еурипид, у Прибеглицама (можда после 424. године), убацивши необичну расправу између краља Тезеја, који је у атинској патриотској легенди важио за творца демократије, и тебанског поклисара који га провоцира, усудивши се да у његовом присуству постави питање "ко је овде тиранин"? Питање, у ствари, отприлике значи: Ко овде заповеда? Расправа која следи, представља прави разговор глувих: Тезеј описује благодети облика владавине у којем "заповеда народ"; поклисар непоколебљиво отвара питање "ненадлежности" народа: критика владавине народа, која се код Херодота одвија кроз ставове Мегабиза и Дарија. Када су у питању аргументи, и код Еурипида се расправа завршава без победника и побеђених. Грчка мисао или, можда, првенствено атинска, достигла је врхунац, свест о неважности политичких облика као облика. Одвајањем појма демократије од појма бројчане већине, Aристотел доследно следи потребу да се дође до суштине ствари.

Диктатура и тиранија

… У политичком речнику Револуције реч "демократија" се није често користила. Говорили су радије о "једнакости", "слободи", републици", "домовини", "врлини", док су све друге владе оптуживали да су "тиранске", а начин вођења политике својих противника, описивали као "амбициозан". Такође су као синоним за "тиранију" користили реч "диктатура", не обазирући се превише на историјско значење ових термина. Робеспјер се 25. септембра 1792. брани од наметања диктатуре". A када у државном удару 9. термидора ИИ године буде поражен, завереници ће окренути Конвент против њега, нападајући га као "тиранина". Готово је сувишно помињати да реч "демократија" не постоји ни у америчком уставу, нити у уставима које је постепено усвајала Прва француска република…

… Чињеница је да баш зато што није облик, није врста уређења, демократија може да постоји, може делимично или уопште да не постоји, или може поново да се афирмише у оквиру најразличитијих уставнополитичких облика.

Aко добро погледамо, ово је, у суштини, смисао загонетног херодотског дијалога.

… Међутим, на крају или, тачније речено, како ствари сада стоје, као победник је изашла и највише је добила "слобода". Она побеђује демократију. Наравно, не свачија и свака слобода, већ слобода оних (нација, региона, појединаца) који су се у трци показали "јачи": слобода Бенжамена Констана, као апологија "богатству" јачем од влада; или можда чак и слобода за коју се залажу присталице њујоршког неонацистичког удружења "Јахачи слободе". Другачије и не може да буде, јер слобода у себи садржи то узнемирујуће да је или тотална - на свим пољима, подразумевајући и понашање појединаца - или је нема; а свака присила у корист мање "јаких" значила би управо ограничавање слободе других. У том смислу тачка је Леопардијева поставка о нераскидивој и неизбежној вези између слободе и ропства. Иако је био уверен да је инспирацију за своје идеје нашао у делима Ленгеа и Русоа, то је, заправо, успех и врхунац његове филозофије. Ленге и Русо кажу мање. То је исходиште и резултат историјског процеса који се потпуно потврђује тек у данашњици, после неуспеха стратегија и експеримената које је развио Маркс. Ропство је, наравно, географски расподељено, мудро проширено и медијски притајено.

  (Крај)

(Од сутра нови фељтон "Гласа Српске": ХИТЛЕРОВИ РAТНИЦИ. Aутор Гвидо Кноп говори о шесторици најближих Хитлерових сарадника, који су били само оруђе у рукама злочиначке ратне машинерије којој су служили)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.