ДЕМОКРAТИЈA - Други крах општег права гласа - Слобода се не може купити једном петицијом

Лучано Канфора
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: ДЕМОКРAТИЈA - Други крах општег права гласа - Слобода се не може купити једном петицијом

У Русији директно се позива на идеју о "(привременој) диктатури пролетаријата" и прескаче пут који су у међувремену прошли социјалистички покрети у Европи.

Лењин је написао: "Радничка класа је добила велику лекцију о грађанском рату; за један дан направљен је већи помак у револуционарном образовању пролетаријата, него што би се постигло током месеци и година устаљеног, мирног живота".

**********************************

Ипак, најоштрија расправа на конгресу водила се о организационом питању, односно о партији. То апсолутно није била испразна, реторичка дискусија, већ суштинска расправа о основној оријентацији. Визија чврсте, монолитне партије базиране на "демократском централизму (тада се још увек називао "бирократски", док су придев "демократски" уз "централизам", руски социјалдемократи прихватили 1906) јасно је указивала на јакобински модел у новом тумачењу, у наглашено организационом и милитантном тону.

У другом тексту из истог периода (Корак напред а два корака назад, мај 1904) Лењин прихвата образац који ће постати мета оштрог оспоравања његових противника, Троцког и Розе Луксембург: "Револуционарни социјалдемократа је јакобинац, нераздвојиво повезан са пролетерском организацијом, свестан својих класних интереса." Јакобинство користи као метафору, али истовремено показује и прихватање, у позитивној конотацији, термина који су противници (Aкселрод, Плеханов, Троцки, итд.

Закон прогони противнике

Као и значајни представници немачке партије) обезвређивали у полемикама. Зато Лењин на истој страници прозива "излизану бернштајновску причу о јакобинству, бланкизму, итд." Док Лењин тражи да се настави на јакобински начин и противнике проглашава жирондинцима, Aкселрод "урла о опасности" од нових "јакобинаца". Лењин даје позитивну конотацију термину који социјалдемократија користи са негативним предзнаком.

Оне које се "плаше диктатуре пролетаријата" и "чезну за апсолутним вредностима демократских захтева", Лењин означава савременим жирондинцима, "правим опортуниста". Као и у сличним ситуацијама, његови противници су "правоверни" (подсетимо се само оштрине са којом Маркс у списима о Револуцији осуђује јакобински политички сталеж), док је Лењин самосвојан, јеретик, али спреман да потврди своју суштинску оданост Марксу.

Директно се позива на његову идеју о "(привременој) диктатури пролетаријата" и прескаче пут који су у међувремену прошли социјалистички покрети у Европи (првенствено немачки) служећи се управо јакобинском метафором. Није искључено да је баш то условило да у француској "робеспјеристичкој" историографији после 1917. настане кратки спој између две револуције. Међутим, назнаку о Терору и о Робеспјеру налазимо већ код Жореса.

Предмет оспоравања била је формулација члана 1 статута партије: "Члан партије је онај ко учествује у њеној организацији" (Лењинов текст), односно "онај ко ради под контролом партије". Наизглед небитна и апстрактна разлика; али питање је било суштинско: закон је прогонио опоненте и они су своје активности спроводили у тајности, док је најшири круг њихових симпатизера и даље обављао своје приватне послове и није био принуђен на тајни живот "професионалних револуционара".

У Русији, која је у потпуности била под контролом царистичке тајне полиције, Лењин је видео могућност за само једну партију одабраних, проверених, а првенствено, потпуно посвећених "професионалних револуционара". Троцки одговара схоластички.

Он даје лекцију: "Јакобинство није наддруштвена револуционарна категорија: то је историјски производ. Јакобинство је кулминација револуционарне енергије у време самоослобађања од буржоаског друштва (...). Јакобинци су били утописти (...). Јакобинци су били чисти идеалисти итд."

Мало касније описује "наш задатак": "од вођа оформити мању завереничку групу", "привући у покрет што већу масу". "Једни су себе сматрали организацијом радника, други организацијом револуционара. Овим објашњењем је Едвард Халет Кар покушао да помири размимоилажења у ставовима. Потврда је стигла само неколико месеци касније, са револуцијом 1905. За Лењина и многе друге, она је била сигурни доказ немогућности да се оствари "спонтана" револуција.

Револуција у "крвавој недјељи"

Револуција је почела "крвавом недељом". Колоне демонстраната, под вођством човека Охране, лицемерног свештеника Гапона (који је годину дана касније раскринкан као провокатор и убијен од стране припадника социјалреволуционарних група), сливале су се 22. јануара 1905. према царском седишту у Зимском дворцу. Гапона је пратила полиција.

У петицији коју су поднели цару, била је садржана мешавина старих илузија и револуционарног набоја у форми демократских захтева, чијим би евентуалним остварењем била укинута аутократија. Посебно су наглашени захтеви за Уставотворном скупштином, политичким слободама, осмочасовним радним временом и амнестијом. Где год је то било могуће бољшевичке групе су успостављале контакт и мешале се са организацијама по фабрикама (фабрика је била срце побуне, важнија од свих канцеларија Путилова у Петербургу) да би покушале да објасне лудило Гапонове тактике.

Поручивали су из сенке: "Слобода се не купује по тако ниској цени као што је петиција, па макар долазила и од једног свештеника." Организоване трупе дочекале су колоне и преко хиљаду демонстраната било је убијено на месту. Цар није желео да доживи судбину благог и умереног Николаја ИИ (кога је Православна црква предвидела за канонизацију) и за демонстранте је организовао смртоносни дочек из страха да се не понови 10. август 1792 (мора за монархију).

Велики број демонстраната носио је слике и иконе са ликом цара. У есеју Почетак револуције у Русији Лењин је написао: "радничка класа је добила велику лекцију о грађанском рату; за један дан направљен је већи помак у револуционарном образовању пролетаријата, него што би се постигло током месеци и година устаљеног, мирног живота".

Међутим, побуна није заустављена. Већ следећег дана групе радника започеле су са разоружавањем полиције и нападима на складишта оружја.

 (Наставиће се)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.