DEMOKRATIJA - Drugi krah opšteg prava glasa - Sloboda se ne može kupiti jednom peticijom

U Rusiji direktno se poziva na ideju o "(privremenoj) diktaturi proletarijata" i preskače put koji su u međuvremenu prošli socijalistički pokreti u Evropi.

Lenjin je napisao: "Radnička klasa je dobila veliku lekciju o građanskom ratu; za jedan dan napravljen je veći pomak u revolucionarnom obrazovanju proletarijata, nego što bi se postiglo tokom meseci i godina ustaljenog, mirnog života".

**********************************

Ipak, najoštrija rasprava na kongresu vodila se o organizacionom pitanju, odnosno o partiji. To apsolutno nije bila isprazna, retorička diskusija, već suštinska rasprava o osnovnoj orijentaciji. Vizija čvrste, monolitne partije bazirane na "demokratskom centralizmu (tada se još uvek nazivao "birokratski", dok su pridev "demokratski" uz "centralizam", ruski socijaldemokrati prihvatili 1906) jasno je ukazivala na jakobinski model u novom tumačenju, u naglašeno organizacionom i militantnom tonu.

U drugom tekstu iz istog perioda (Korak napred a dva koraka nazad, maj 1904) Lenjin prihvata obrazac koji će postati meta oštrog osporavanja njegovih protivnika, Trockog i Roze Luksemburg: "Revolucionarni socijaldemokrata je jakobinac, nerazdvojivo povezan sa proleterskom organizacijom, svestan svojih klasnih interesa." Jakobinstvo koristi kao metaforu, ali istovremeno pokazuje i prihvatanje, u pozitivnoj konotaciji, termina koji su protivnici (Akselrod, Plehanov, Trocki, itd.

Zakon progoni protivnike

Kao i značajni predstavnici nemačke partije) obezvređivali u polemikama. Zato Lenjin na istoj stranici proziva "izlizanu bernštajnovsku priču o jakobinstvu, blankizmu, itd." Dok Lenjin traži da se nastavi na jakobinski način i protivnike proglašava žirondincima, Akselrod "urla o opasnosti" od novih "jakobinaca". Lenjin daje pozitivnu konotaciju terminu koji socijaldemokratija koristi sa negativnim predznakom.

One koje se "plaše diktature proletarijata" i "čeznu za apsolutnim vrednostima demokratskih zahteva", Lenjin označava savremenim žirondincima, "pravim oportunista". Kao i u sličnim situacijama, njegovi protivnici su "pravoverni" (podsetimo se samo oštrine sa kojom Marks u spisima o Revoluciji osuđuje jakobinski politički stalež), dok je Lenjin samosvojan, jeretik, ali spreman da potvrdi svoju suštinsku odanost Marksu.

Direktno se poziva na njegovu ideju o "(privremenoj) diktaturi proletarijata" i preskače put koji su u međuvremenu prošli socijalistički pokreti u Evropi (prvenstveno nemački) služeći se upravo jakobinskom metaforom. Nije isključeno da je baš to uslovilo da u francuskoj "robespjerističkoj" istoriografiji posle 1917. nastane kratki spoj između dve revolucije. Međutim, naznaku o Teroru i o Robespjeru nalazimo već kod Žoresa.

Predmet osporavanja bila je formulacija člana 1 statuta partije: "Član partije je onaj ko učestvuje u njenoj organizaciji" (Lenjinov tekst), odnosno "onaj ko radi pod kontrolom partije". Naizgled nebitna i apstraktna razlika; ali pitanje je bilo suštinsko: zakon je progonio oponente i oni su svoje aktivnosti sprovodili u tajnosti, dok je najširi krug njihovih simpatizera i dalje obavljao svoje privatne poslove i nije bio prinuđen na tajni život "profesionalnih revolucionara".

U Rusiji, koja je u potpunosti bila pod kontrolom carističke tajne policije, Lenjin je video mogućnost za samo jednu partiju odabranih, proverenih, a prvenstveno, potpuno posvećenih "profesionalnih revolucionara". Trocki odgovara sholastički.

On daje lekciju: "Jakobinstvo nije naddruštvena revolucionarna kategorija: to je istorijski proizvod. Jakobinstvo je kulminacija revolucionarne energije u vreme samooslobađanja od buržoaskog društva (...). Jakobinci su bili utopisti (...). Jakobinci su bili čisti idealisti itd."

Malo kasnije opisuje "naš zadatak": "od vođa oformiti manju zavereničku grupu", "privući u pokret što veću masu". "Jedni su sebe smatrali organizacijom radnika, drugi organizacijom revolucionara. Ovim objašnjenjem je Edvard Halet Kar pokušao da pomiri razmimoilaženja u stavovima. Potvrda je stigla samo nekoliko meseci kasnije, sa revolucijom 1905. Za Lenjina i mnoge druge, ona je bila sigurni dokaz nemogućnosti da se ostvari "spontana" revolucija.

Revolucija u "krvavoj nedjelji"

Revolucija je počela "krvavom nedeljom". Kolone demonstranata, pod vođstvom čoveka Ohrane, licemernog sveštenika Gapona (koji je godinu dana kasnije raskrinkan kao provokator i ubijen od strane pripadnika socijalrevolucionarnih grupa), slivale su se 22. januara 1905. prema carskom sedištu u Zimskom dvorcu. Gapona je pratila policija.

U peticiji koju su podneli caru, bila je sadržana mešavina starih iluzija i revolucionarnog naboja u formi demokratskih zahteva, čijim bi eventualnim ostvarenjem bila ukinuta autokratija. Posebno su naglašeni zahtevi za Ustavotvornom skupštinom, političkim slobodama, osmočasovnim radnim vremenom i amnestijom. Gde god je to bilo moguće boljševičke grupe su uspostavljale kontakt i mešale se sa organizacijama po fabrikama (fabrika je bila srce pobune, važnija od svih kancelarija Putilova u Peterburgu) da bi pokušale da objasne ludilo Gaponove taktike.

Poručivali su iz senke: "Sloboda se ne kupuje po tako niskoj ceni kao što je peticija, pa makar dolazila i od jednog sveštenika." Organizovane trupe dočekale su kolone i preko hiljadu demonstranata bilo je ubijeno na mestu. Car nije želeo da doživi sudbinu blagog i umerenog Nikolaja II (koga je Pravoslavna crkva predvidela za kanonizaciju) i za demonstrante je organizovao smrtonosni doček iz straha da se ne ponovi 10. avgust 1792 (mora za monarhiju).

Veliki broj demonstranata nosio je slike i ikone sa likom cara. U eseju Početak revolucije u Rusiji Lenjin je napisao: "radnička klasa je dobila veliku lekciju o građanskom ratu; za jedan dan napravljen je veći pomak u revolucionarnom obrazovanju proletarijata, nego što bi se postiglo tokom meseci i godina ustaljenog, mirnog života".

Međutim, pobuna nije zaustavljena. Već sledećeg dana grupe radnika započele su sa razoružavanjem policije i napadima na skladišta oružja.

 (Nastaviće se)

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.