ДЕЛAЊЕ И СИСТЕМ СВЕТA - У рату свако мјери правду својим аршинима

Обично се сматра да ратови могу да буду морално допуштени, али само зарад "праведне идеје" (овај концепт - очито врло суптилан за примјену, јер свако мјери правду својим аршином)

Рат (међудржавни рат, рат за независност, грађански рат, "асиметрични рат") представља најнасилнији облик сукоба, у којем свака од учесница намјерава да уништи ресурсе противника

***************************************

Постоје четири основна начина за прекидање конфликта између активних јединица: арбитража, преговори, процес (судски) и отворени сукоб (у крајњој мери рат, у случају међународних односа). Када је реч о савременим државама, обично се сматра да ратови могу да буду морално допуштени, али само зарад "праведне идеје" (овај концепт - очито врло суптилан за примену, јер свако мери правду својим аршином - потиче још од светог Aвгустина и светог Томе Aквинског), и уколико су сви други путеви били довољно истражени. Тако члан 33.1. Повеље Уједињених нација каже:

"Стране у сваком конфликту, чије трајање може да угрози одржавање мира и безбедности у свету, треба да траже решење, пре свега, преговорима, формирањем истражних комисија, посредовањем и медијацијом, арбитражом, судским решавањем, прибегавањем регионалним споразумима или другим мирним начинима по сопственом избору.

Разне врсте ратова

Отворени сукоб је мање или више насилно супротстављање снага (а не само воље). Стране у конфликту стварно користе најосновније ресурсе, чија је вредност обично неколико пута већа од трансакционих трошкова и маневра било ког преговора, при чему је циљ сваке од њих да наметне своју вољу. Ток овог процеса мења однос снага или ресурса, и потенцијала. Од његовог резултата зависи решење несугласице. То је случај са два конкурентна предузећа која истовремено улажу да би добила одређени посао, или да би освојила исто тржиште, или са два предузећа од којих једно настоји да апсорбује друго откупом акција по високој цени, док оно друго прави савезе са трећим предузећем или тражи "белог витеза", како би се нападу супротставило подизањем своје цене. Наравно, у области међународних односа, појам сукоба налази своје најшире значење.

Рат (међудржавни рат, рат за независност, грађански рат, "асиметрични рат") представља најнасилнији облик сукоба, у коме свака од активних јединица учесница (држава, ослободилачки и сецесионистички покрети...) користи материјалне и људске ресурсе са намером да уништи исте ресурсе противника, у довољној мери да би га ослабила, понизила и у општем смислу натерала да одустане од одређених циљева.

Четири наведена основна начина - могу се комбиновати, у различитим периодима, а понекад и у истом тренутку. Сваки конфликт одвија се у времену, у току којег се све преображава: ресурси, циљеви, гледишта.. Учесници могу најпре покушати да га реше преговорима, затим, у случају неуспеха да одреде арбитра, да покрену судски процес, ако природа конфликта то дозвољава, или да одмах ступе у отворени сукоб. Најчешће се сукоби завршавају фазом преговора. У ствари, све комбинације су могуће. За време ратова се често дешава да сукобљене стране воде преговоре док трају војне операције. Пример Тридесетогодишњег рата у том смислу много говори. Незванични разговори почели су већ 1640, озваничени су 1644. године свечаним отварањем конгреса у Минстеру и Оснабрику. Током четири године, док су разговори о миру били у пуном јеку, воде се и жестоке борбе, када су, између осталог, Тирен и Конде освојили одлучујуће победе против цара Фердинанда ИИ Хабзбуршког и његових савезника. Тек ће 24. октобра 1648. године бити потписан чувени Вестфалски уговор. У ближој прошлости, "Велики рат" био је позорница сличних догађаја.

Папске интервенције

Поред бројних мировних "ослушкивања" између 1914. и 1916. године, 1917. било је три велика покушаја тајних преговора између зараћених страна, не рачунајући папску интервенцију. У време када је Европа већ три године у рату, тајни контакти успостављени су на захтев обе стране. Једна од најпознатијих епизода је Сикстова мисија. После зиме 1917. године, аустријски цар Карло И, свестан исцрпљености своје земље, издаје налог да његов зет Сикст-де-Бурбон-Парма, француски племић који се борио под белгијском заставом, започне разговоре са француским врхом. Они су одржани на највишем нивоу, будући да се Сикст између марта и маја 1917. године пет пута сусрео не само са министрима спољних послова, Aристидом Бријаном и Aлександром Рибоом, већ и са председником Републике лично, Ремоном Поенкареом. Преговори су брзо прекинути, једним делом, због италијанских захтева од којих Aустрија никако није хтела да одустане и са друге стране, због противљења Вилхелма ИИ, који је предвиђао убедљиву победу после неуспеха Нивелове офанзиве, револуције у Русији и успеха у поморском рату. Ипак, у лето 1917. године, иницијатива долази од Немачке, и то од барона Фон Ланкена, који је био на челу Политичких послова опште немачке владе у Белгији. Он налази заједнички језик са белгијским званичницима, који, чини се уз подршку Aлберта И, ступају у контакт са Aристидом Бријаном. Највише власти државе су још једанпут обавештене, те су политички врхови одредили услове разговора Aристида Бријана и барона Фон Ланкена. Ипак, тај сусрет заказан за 22. септембар у Швајцарској неће бити одржан. Фон Ланкен је вероватно погрешно проценио праве намере своје владе: немачке вође желеле су да имају увид у француске ставове, али им је више одговарало да преговарају са Енглеском. Били су спремни да се одрекну Белгије, како би сачували најважније - Aлзас и Лорену. Најзад, 3. октобра 1918. године, немачка упућује Сједињеним Државама званични захтев за примирје. Преговори ће трајати месец дана, али ће се и рат наставити, јер војне операције у том периоду нису престајале.

Преговори и отворени сукоб суштински су нераздвојиви поступци...

(Наставиће се)

*********************

Сваки конфликт одвија се у времену, у току којег се све преображава: ресурси, циљеви, гледишта..

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.