DELANjE I SISTEM SVETA - U ratu svako mjeri pravdu svojim aršinima

Obično se smatra da ratovi mogu da budu moralno dopušteni, ali samo zarad "pravedne ideje" (ovaj koncept - očito vrlo suptilan za primjenu, jer svako mjeri pravdu svojim aršinom)

Rat (međudržavni rat, rat za nezavisnost, građanski rat, "asimetrični rat") predstavlja najnasilniji oblik sukoba, u kojem svaka od učesnica namjerava da uništi resurse protivnika

***************************************

Postoje četiri osnovna načina za prekidanje konflikta između aktivnih jedinica: arbitraža, pregovori, proces (sudski) i otvoreni sukob (u krajnjoj meri rat, u slučaju međunarodnih odnosa). Kada je reč o savremenim državama, obično se smatra da ratovi mogu da budu moralno dopušteni, ali samo zarad "pravedne ideje" (ovaj koncept - očito vrlo suptilan za primenu, jer svako meri pravdu svojim aršinom - potiče još od svetog Avgustina i svetog Tome Akvinskog), i ukoliko su svi drugi putevi bili dovoljno istraženi. Tako član 33.1. Povelje Ujedinjenih nacija kaže:

"Strane u svakom konfliktu, čije trajanje može da ugrozi održavanje mira i bezbednosti u svetu, treba da traže rešenje, pre svega, pregovorima, formiranjem istražnih komisija, posredovanjem i medijacijom, arbitražom, sudskim rešavanjem, pribegavanjem regionalnim sporazumima ili drugim mirnim načinima po sopstvenom izboru.

Razne vrste ratova

Otvoreni sukob je manje ili više nasilno suprotstavljanje snaga (a ne samo volje). Strane u konfliktu stvarno koriste najosnovnije resurse, čija je vrednost obično nekoliko puta veća od transakcionih troškova i manevra bilo kog pregovora, pri čemu je cilj svake od njih da nametne svoju volju. Tok ovog procesa menja odnos snaga ili resursa, i potencijala. Od njegovog rezultata zavisi rešenje nesuglasice. To je slučaj sa dva konkurentna preduzeća koja istovremeno ulažu da bi dobila određeni posao, ili da bi osvojila isto tržište, ili sa dva preduzeća od kojih jedno nastoji da apsorbuje drugo otkupom akcija po visokoj ceni, dok ono drugo pravi saveze sa trećim preduzećem ili traži "belog viteza", kako bi se napadu suprotstavilo podizanjem svoje cene. Naravno, u oblasti međunarodnih odnosa, pojam sukoba nalazi svoje najšire značenje.

Rat (međudržavni rat, rat za nezavisnost, građanski rat, "asimetrični rat") predstavlja najnasilniji oblik sukoba, u kome svaka od aktivnih jedinica učesnica (država, oslobodilački i secesionistički pokreti...) koristi materijalne i ljudske resurse sa namerom da uništi iste resurse protivnika, u dovoljnoj meri da bi ga oslabila, ponizila i u opštem smislu naterala da odustane od određenih ciljeva.

Četiri navedena osnovna načina - mogu se kombinovati, u različitim periodima, a ponekad i u istom trenutku. Svaki konflikt odvija se u vremenu, u toku kojeg se sve preobražava: resursi, ciljevi, gledišta.. Učesnici mogu najpre pokušati da ga reše pregovorima, zatim, u slučaju neuspeha da odrede arbitra, da pokrenu sudski proces, ako priroda konflikta to dozvoljava, ili da odmah stupe u otvoreni sukob. Najčešće se sukobi završavaju fazom pregovora. U stvari, sve kombinacije su moguće. Za vreme ratova se često dešava da sukobljene strane vode pregovore dok traju vojne operacije. Primer Tridesetogodišnjeg rata u tom smislu mnogo govori. Nezvanični razgovori počeli su već 1640, ozvaničeni su 1644. godine svečanim otvaranjem kongresa u Minsteru i Osnabriku. Tokom četiri godine, dok su razgovori o miru bili u punom jeku, vode se i žestoke borbe, kada su, između ostalog, Tiren i Konde osvojili odlučujuće pobede protiv cara Ferdinanda II Habzburškog i njegovih saveznika. Tek će 24. oktobra 1648. godine biti potpisan čuveni Vestfalski ugovor. U bližoj prošlosti, "Veliki rat" bio je pozornica sličnih događaja.

Papske intervencije

Pored brojnih mirovnih "osluškivanja" između 1914. i 1916. godine, 1917. bilo je tri velika pokušaja tajnih pregovora između zaraćenih strana, ne računajući papsku intervenciju. U vreme kada je Evropa već tri godine u ratu, tajni kontakti uspostavljeni su na zahtev obe strane. Jedna od najpoznatijih epizoda je Sikstova misija. Posle zime 1917. godine, austrijski car Karlo I, svestan iscrpljenosti svoje zemlje, izdaje nalog da njegov zet Sikst-de-Burbon-Parma, francuski plemić koji se borio pod belgijskom zastavom, započne razgovore sa francuskim vrhom. Oni su održani na najvišem nivou, budući da se Sikst između marta i maja 1917. godine pet puta susreo ne samo sa ministrima spoljnih poslova, Aristidom Brijanom i Aleksandrom Riboom, već i sa predsednikom Republike lično, Remonom Poenkareom. Pregovori su brzo prekinuti, jednim delom, zbog italijanskih zahteva od kojih Austrija nikako nije htela da odustane i sa druge strane, zbog protivljenja Vilhelma II, koji je predviđao ubedljivu pobedu posle neuspeha Nivelove ofanzive, revolucije u Rusiji i uspeha u pomorskom ratu. Ipak, u leto 1917. godine, inicijativa dolazi od Nemačke, i to od barona Fon Lankena, koji je bio na čelu Političkih poslova opšte nemačke vlade u Belgiji. On nalazi zajednički jezik sa belgijskim zvaničnicima, koji, čini se uz podršku Alberta I, stupaju u kontakt sa Aristidom Brijanom. Najviše vlasti države su još jedanput obaveštene, te su politički vrhovi odredili uslove razgovora Aristida Brijana i barona Fon Lankena. Ipak, taj susret zakazan za 22. septembar u Švajcarskoj neće biti održan. Fon Lanken je verovatno pogrešno procenio prave namere svoje vlade: nemačke vođe želele su da imaju uvid u francuske stavove, ali im je više odgovaralo da pregovaraju sa Engleskom. Bili su spremni da se odreknu Belgije, kako bi sačuvali najvažnije - Alzas i Lorenu. Najzad, 3. oktobra 1918. godine, nemačka upućuje Sjedinjenim Državama zvanični zahtev za primirje. Pregovori će trajati mesec dana, ali će se i rat nastaviti, jer vojne operacije u tom periodu nisu prestajale.

Pregovori i otvoreni sukob suštinski su nerazdvojivi postupci...

(Nastaviće se)

*********************

Svaki konflikt odvija se u vremenu, u toku kojeg se sve preobražava: resursi, ciljevi, gledišta..

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.