ДЕЛAЊЕ И СИСТЕМ СВЕТA - Од Aлександра Великог до Осаме бин Ладена

Aлександар Велики Луј XIV, Наполеон, али и Хитлер, Стаљин, Садам Хусеин, па и Осама бин Ладен, прије свега су хтјели да дјелују на имагинацију. С тог становишта, треба релатизовати појам побједе и пораза.

Лична слика великих државника (Черчил, Де Гол, Мао...) или у ширем смислу харизматичних "поглавара" утиче на слику Дирекција које они покрећу, понекад и независно од стварности организационих квалитета тих структура

***********************

... Моћ се испољава над стварима и над људима. У првом случају доминантан је технички аспект, али ни људски аспект није одсутан. Управљање људима делом је ствар организације, па се у том смислу може посматрати као инжењерски проблем, а делом је и ствар понашања. На пример, стручњаци за менаџмент говоре данас о шест принципа лидерства, у којима је у потпуности сједињено хиљадугодишње војно искуство: 1) имати поуздан пројекат 2) поклањати делотворну пажњу сарадницима (један од видова савременог поимања комуникације); 3) одавати утисак оданости Организацији, а тиме и активној јединици из које она проистиче, или, још боље, бити јој стварно одан; 4) бити честит 5) бити стручан; 6) бити храбар. Примењивање ових принципа не искључује повремено прибегавање средствима присиле, нарочито у рату.

Команда над човјеком

У већини случајева људско командовање није ствар једног човека, чак и ако често постоји једна особа која доноси одлуке или коначно пресуђује, и оно почива на мултифункционалној организацији (тело које одлучује или командује, Дирекција), за коју је у војном речнику скован акроним Ц³И: командовање (commandment) у ужем смислу речи, односно ланац командовања који на јасан начин одређује ко прима наређења од кога; контрола (controle), у кибернетичком значењу тог појма, односно способност сталног упоређивања стварне "путање" и намераване "путање", како би се одредиле и извршиле неопходне исправке; комуникација (communication) без које командовање губи своју моћ у правом смислу те речи; и на крају, информација (information или intelligence) у смислу обавештавања и његове анализе, односно познавање окружења и других одговарајућих активних јединица, на пример, савезника и противника. Понекад се додаје и четврто "Ц" и друго "И": прво "Ц" за калкулисање (computing), због посебне важности те активности која, уосталом, није својствена савременим активним јединицама; друго "И" за међусобно дејство (interoperability).

... Детаљна анализа структуре за одлучивање није довољна за разумевање њихове делотворности. Сама дирекција, као и свака активна јединица, носи "слику" (она у одређеним приликама рађа митове и фантазме) коју вође настоје да створе, одржавају или преобразе, и која је, са становишта Организације, а тиме и јединице из које проистиче, "морални ресурс" за саму ту јединицу. Све до средине осамдесетих, Дирекција IBM-а имала је положај узора, те су и компанија и њени производи били високо вредновани, како у очима клијентеле, тако и јавног мњења уопште. Лична слика великих државника (Черчил, Де Гол, Мао...), или у ширем смислу харизматичних "поглавара" утиче на слику Дирекција које они покрећу, понекад и независно од стварности организационих квалитета тих структура. Оно што има позитиван утицај, може природно имати и негативне последице.

Побједе и порази

Један од основних аспекта моћи јесте њена способност одређивања усмерења, па дакле и циљева и стратегије за једну активну јединицу. Ово питање је већ било покренуто, с општег аспекта, у напомени да је Организација једне активне јединице по дефиницији задужена за одређивање и вођење колективних добара те јединице. Нарочито је власт у једној држави, са своје три гране (законодавном, судском и извршном) одговорна за јавно добро, а како би се то и спровело, она одржава интерактивни процес са друштвом у целини. То никако не подразумева да циљеви из тога проистичу на недвосмислен начин. За многе активне јединице (предузећа, удружења...) неодређеност циљева је ограничена самом природом њихових предмета. И поред тога, избор циљева, а потом и стратегија погодних за њихово испуњење може бити мање или више срећан. Из тог разлога, поједина предузећа се развијају, док друга нестају или се опорављају мењањем менаџмента и уношењем промена у Дирекцију. Преостала неизвесност потиче из неодређене природе већине праксеолошких проблема из које проистиче и сам концепт стратегије. Неке политичке јединице налазе се у сличном положају као и предузећа. То је случај са већином међународних организација, чије основне мисије имају мало нејасног у себи, или са револуционарним или ослободилачким покретима, чији је основни циљ савршено јасан, а да то ипак стратегије не одређује недвосмислено. Добра илустрација ове тврдње је историја настанка СССР-а. Државе се налазе у радикално другачијој ситуацији, у мери у којој захтевају апсолутну сувереност.

... Политичке вође структурно имају много краћи временски хоризонт него економске и друштвене еволуције. Исто запажање важи и за питања која се тичу, на пример, безбедности и одбране. У Француској је формирање нуклеарне стратегије увек имало значајно место у појму "од виталног интереса", појам који је лако одредити у општем филозофском смислу (витални интерес неког бића је, таутолошки, опстанак његовог идентитета), али га је конкретно тешко изразити. Када је 1914. године основан савез држава, учесница у рату, да ли је то значило да је свака од тих држава суштински била угрожена? У време хладног рата стручњаци су непрестано расправљали о томе како се може знати када је до агресије дошло и у ком тренутку треба "притиснути дугме"...

... Ремон Aрон је приметио: "Те вође људи су хтеле силу као оруђе своје славе, ради победе једне идеје, ради ње саме (!) Јавним људима, уметницима или научницима заједничка је та тежња. Aлександар Велики Луј XIV, Наполеон, али и Хитлер, Стаљин, Садам Хусеин па и Осама бин Ладен, пре свега су хтели да делују на имагинацију. С тог становишта, треба релатизовати појам победе и пораза.

Суверенитет 

Посебна пажња у овој књизи посвећена је "стабилности активних јединица" (великих држава или групација држава) и система које те државе образују. Избијање револуција је такође интересантна тема и за историчаре и за политикологе. Добро је описано умањење суверенитета неких држава, комадање држава и стварање криза у неким дијеловима свијета. Циљ аутора је да упозори да онај ко жели да измијени људски род мора добро да анализира оно што људи стварно раде. A све скупа посматрано је кроз остваривање међународног права и његово кршење, што данас, нажалост, није ријеткост!  

(Наставиће се) 

**************************

Вође људи су хтјеле силу као оруђе своје славе, ради побједе једне идеје, ради ње саме

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.