DELANjE I SISTEM SVETA - Od Aleksandra Velikog do Osame bin Ladena

Aleksandar Veliki Luj XIV, Napoleon, ali i Hitler, Staljin, Sadam Husein, pa i Osama bin Laden, prije svega su htjeli da djeluju na imaginaciju. S tog stanovišta, treba relatizovati pojam pobjede i poraza.

Lična slika velikih državnika (Čerčil, De Gol, Mao...) ili u širem smislu harizmatičnih "poglavara" utiče na sliku Direkcija koje oni pokreću, ponekad i nezavisno od stvarnosti organizacionih kvaliteta tih struktura

***********************

... Moć se ispoljava nad stvarima i nad ljudima. U prvom slučaju dominantan je tehnički aspekt, ali ni ljudski aspekt nije odsutan. Upravljanje ljudima delom je stvar organizacije, pa se u tom smislu može posmatrati kao inženjerski problem, a delom je i stvar ponašanja. Na primer, stručnjaci za menadžment govore danas o šest principa liderstva, u kojima je u potpunosti sjedinjeno hiljadugodišnje vojno iskustvo: 1) imati pouzdan projekat 2) poklanjati delotvornu pažnju saradnicima (jedan od vidova savremenog poimanja komunikacije); 3) odavati utisak odanosti Organizaciji, a time i aktivnoj jedinici iz koje ona proističe, ili, još bolje, biti joj stvarno odan; 4) biti čestit 5) biti stručan; 6) biti hrabar. Primenjivanje ovih principa ne isključuje povremeno pribegavanje sredstvima prisile, naročito u ratu.

Komanda nad čovjekom

U većini slučajeva ljudsko komandovanje nije stvar jednog čoveka, čak i ako često postoji jedna osoba koja donosi odluke ili konačno presuđuje, i ono počiva na multifunkcionalnoj organizaciji (telo koje odlučuje ili komanduje, Direkcija), za koju je u vojnom rečniku skovan akronim C³I: komandovanje (commandment) u užem smislu reči, odnosno lanac komandovanja koji na jasan način određuje ko prima naređenja od koga; kontrola (controle), u kibernetičkom značenju tog pojma, odnosno sposobnost stalnog upoređivanja stvarne "putanje" i nameravane "putanje", kako bi se odredile i izvršile neophodne ispravke; komunikacija (communication) bez koje komandovanje gubi svoju moć u pravom smislu te reči; i na kraju, informacija (information ili intelligence) u smislu obaveštavanja i njegove analize, odnosno poznavanje okruženja i drugih odgovarajućih aktivnih jedinica, na primer, saveznika i protivnika. Ponekad se dodaje i četvrto "C" i drugo "I": prvo "C" za kalkulisanje (computing), zbog posebne važnosti te aktivnosti koja, uostalom, nije svojstvena savremenim aktivnim jedinicama; drugo "I" za međusobno dejstvo (interoperability).

... Detaljna analiza strukture za odlučivanje nije dovoljna za razumevanje njihove delotvornosti. Sama direkcija, kao i svaka aktivna jedinica, nosi "sliku" (ona u određenim prilikama rađa mitove i fantazme) koju vođe nastoje da stvore, održavaju ili preobraze, i koja je, sa stanovišta Organizacije, a time i jedinice iz koje proističe, "moralni resurs" za samu tu jedinicu. Sve do sredine osamdesetih, Direkcija IBM-a imala je položaj uzora, te su i kompanija i njeni proizvodi bili visoko vrednovani, kako u očima klijentele, tako i javnog mnjenja uopšte. Lična slika velikih državnika (Čerčil, De Gol, Mao...), ili u širem smislu harizmatičnih "poglavara" utiče na sliku Direkcija koje oni pokreću, ponekad i nezavisno od stvarnosti organizacionih kvaliteta tih struktura. Ono što ima pozitivan uticaj, može prirodno imati i negativne posledice.

Pobjede i porazi

Jedan od osnovnih aspekta moći jeste njena sposobnost određivanja usmerenja, pa dakle i ciljeva i strategije za jednu aktivnu jedinicu. Ovo pitanje je već bilo pokrenuto, s opšteg aspekta, u napomeni da je Organizacija jedne aktivne jedinice po definiciji zadužena za određivanje i vođenje kolektivnih dobara te jedinice. Naročito je vlast u jednoj državi, sa svoje tri grane (zakonodavnom, sudskom i izvršnom) odgovorna za javno dobro, a kako bi se to i sprovelo, ona održava interaktivni proces sa društvom u celini. To nikako ne podrazumeva da ciljevi iz toga proističu na nedvosmislen način. Za mnoge aktivne jedinice (preduzeća, udruženja...) neodređenost ciljeva je ograničena samom prirodom njihovih predmeta. I pored toga, izbor ciljeva, a potom i strategija pogodnih za njihovo ispunjenje može biti manje ili više srećan. Iz tog razloga, pojedina preduzeća se razvijaju, dok druga nestaju ili se oporavljaju menjanjem menadžmenta i unošenjem promena u Direkciju. Preostala neizvesnost potiče iz neodređene prirode većine prakseoloških problema iz koje proističe i sam koncept strategije. Neke političke jedinice nalaze se u sličnom položaju kao i preduzeća. To je slučaj sa većinom međunarodnih organizacija, čije osnovne misije imaju malo nejasnog u sebi, ili sa revolucionarnim ili oslobodilačkim pokretima, čiji je osnovni cilj savršeno jasan, a da to ipak strategije ne određuje nedvosmisleno. Dobra ilustracija ove tvrdnje je istorija nastanka SSSR-a. Države se nalaze u radikalno drugačijoj situaciji, u meri u kojoj zahtevaju apsolutnu suverenost.

... Političke vođe strukturno imaju mnogo kraći vremenski horizont nego ekonomske i društvene evolucije. Isto zapažanje važi i za pitanja koja se tiču, na primer, bezbednosti i odbrane. U Francuskoj je formiranje nuklearne strategije uvek imalo značajno mesto u pojmu "od vitalnog interesa", pojam koji je lako odrediti u opštem filozofskom smislu (vitalni interes nekog bića je, tautološki, opstanak njegovog identiteta), ali ga je konkretno teško izraziti. Kada je 1914. godine osnovan savez država, učesnica u ratu, da li je to značilo da je svaka od tih država suštinski bila ugrožena? U vreme hladnog rata stručnjaci su neprestano raspravljali o tome kako se može znati kada je do agresije došlo i u kom trenutku treba "pritisnuti dugme"...

... Remon Aron je primetio: "Te vođe ljudi su htele silu kao oruđe svoje slave, radi pobede jedne ideje, radi nje same (!) Javnim ljudima, umetnicima ili naučnicima zajednička je ta težnja. Aleksandar Veliki Luj XIV, Napoleon, ali i Hitler, Staljin, Sadam Husein pa i Osama bin Laden, pre svega su hteli da deluju na imaginaciju. S tog stanovišta, treba relatizovati pojam pobede i poraza.

Suverenitet 

Posebna pažnja u ovoj knjizi posvećena je "stabilnosti aktivnih jedinica" (velikih država ili grupacija država) i sistema koje te države obrazuju. Izbijanje revolucija je takođe interesantna tema i za istoričare i za politikologe. Dobro je opisano umanjenje suvereniteta nekih država, komadanje država i stvaranje kriza u nekim dijelovima svijeta. Cilj autora je da upozori da onaj ko želi da izmijeni ljudski rod mora dobro da analizira ono što ljudi stvarno rade. A sve skupa posmatrano je kroz ostvarivanje međunarodnog prava i njegovo kršenje, što danas, nažalost, nije rijetkost!  

(Nastaviće se) 

**************************

Vođe ljudi su htjele silu kao oruđe svoje slave, radi pobjede jedne ideje, radi nje same

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.