ДЕЛAЊЕ И СИСТЕМ СВЕТA - Надмоћ Русије над Наполеоном и Хитлером

Као географски и као историјски појам, широко пространство може бити предност - Русија против Наполеона или Хитлера.

Истина је да се у Наполеоновим ратовима може видети да се губици побијеђене стране јављају тек у тренутку повлачења.

Лењин је овако одредио циљ стратегије: "Одложити дејства све док морални распад непријатеља не омогући и не олакша одлучујући ударац

*********************

У стратегији, циљеви и ресурси су, дакле, нераздвојиви. Видели смо да свака активна јединица има ресурсе (у посебном случају војне стратегије, радије се говори о снагама) које увек можемо поделити у три велике групе: људске, моралне и материјалне. Прва одговара демографским особеностима - у најширем значењу појма - конститутивне групе те јединице. Друга одражава културно и идеолошко везивно ткиво те заједнице, и њен степен јединства (на пример, Клаузевиц говори о "једнодушности" као о "везивном ткиву природних снага које се јављају у ономе што називамо ратничка врлина војске), трећа група везује се за земљу (део запремине земље - а не површине, због подземног и ваздушног простора) и производне снаге, укључујући и капитал у економском смислу и технологију...

Да бисмо илустровали прилагодљивост ове поделе, вратимо се још једном на пример ресурса "земља" за државу, која треба да се схвати, много шире од уобичајеног економског и људског значења, као простор или пространство (der Raum у Рацеловој Политичкој географији.)

Предности велике државе

Према позицији земље (die Lage код Рацела, као географски и као историјски појам), широко пространство може бити предност (Русија против Наполеона или Хитлера) или недостатак (савремена Русија суочена с демографским притиском Кинеза). Исто се може применити и на мале површине. Други пример: морални ресурси су у основи националног осећања и укључени су на прворазредан начин у питања одбране.

И на ову тему, Клаузевиц је изрекао суштину у војном оквиру, али његове закључке можемо лако пренети и на општије ситуације: "Aко су организација и вешто усклађивање трупа, такве какве се срећу у наше време у вештини ратовања, главни услови за победу помоћу неустрашивости војске, управо уништење те организације представља и одлучујући тренутак." Организација је уништена када јој њена материјална средства више не омогућавају да функционише, или када је морална веза прекинута. У значајном поглављу IV, књиге IV расправе О рату, Клаузевиц објашњава: "У боју (или у борби), морални губици имају пресудну улогу у одлучујућим тренуцима: (...) када нестану ред и јединица, често је и појединачни отпор кобан.

 И истина је да се у Наполеоновим ратовима може видети да се "одлучни губици побеђене стране јављају тек у тренутку повлачења. Лењин, који се дивио Клаузевицу, запазио је ову суштинску примедбу и овако одредио циљ стратегије: "Одложити дејства све док морални распад непријатеља не омогући и не олакша одлучујући ударац...

... Као и у економији, ресурси могу бити у исти мах и улози, односно стратешки циљеви, и средства. На пример, једна држава (нацистичка Немачка, Ирак Садама Хусеина) намеравајући да освоји територије и присвоји њихова богатства (нафта...), користи и жртвује ресурсе. Други, сасвим другачији пример: земља (попут Сједињених Држава) која хоће да одржава своју материјалну надмоћ (информационе технологије, биотехнологије), мора да улаже на различите начине (економска улагања, али и улагања у области вођења међународне политике) како би то и остварила. Важна примедба у овом контексту: ресурси су бескорисни ако не могу бити активирани и употребљени у претходно осмишљеним ситуацијама.

Стратешке резерве у рату

О томе, Клаузевиц суптилно расправља у два кратка и комплементарна поглавља своје расправе (поглавља XIII и XIV књиге III) која носе наслове "Стратешки ресурси" и "Економија снага". Он истиче "принцип према коме треба увек будно пазити на сарадњу свих снага, другим речима, помно пратити да ниједан делић тих снага не остане неактиван, принцип који ће Фош ставити у средиште свог система.

То нарочито важи за тактичке или стратешке (разлика одговара двема временским осама) резерве. Резерве су нешто сасвим различито од мртвих ресурса, исто што и предмети остављени у плакарима на које власници забораве (или не забораве, као Харпагон) и да постоје. То су ресурси на чију се условну употребу, у зависности од неких догађаја које је стратег унапред одредио као могуће, мора мислити унапред, и то у зависности од процене вероватноће (углавном субјективне вероватноће).

У ратовима, на пример, с тактичке тачке гледишта, реална дејства састоје се од поддејстава, размештених мање или више произвољно у времену. Расположиве снаге нису употребљене у сваком тренутку, а може се десити да се неке од њих уопште и не употребе, ако се не остваре услови за које су предвиђене. Тако је операција "Пустињска олуја" против Садама Хусеина имала ваздушну фазу, а за њом је ишла копнена фаза, која је могла да буде много тежа, и чија је припрема захтевала распоређивање значајних снага унапред.

Било би нетачно рећи да копнене снаге нису биле употребљене, за разлику од ваздушних. Све снаге допринеле су успеху операције. Читалац економиста одмах ће приметити аналогију са мотивима трансакције и предострожности у потражњи новца. Чак и ако би хронологија расхода била савршено предвиђена, монетарне резерве биле би строго позитивне услед трансакционих трошкова.

... Спровођење моћи претпоставља командовање које је у наше доба веома усавршено, нарочито у вођењу војних операција, и које комбинује разне функције које се допуњују: командовање у правом смислу речи, односно доношењу одлука; извршење и контрола извршења: комуникација (премештање опреме и људи, пренос информација); обавештајне службе... Без ефикасног командовања ресурси се не могу користити.

                                ( Наставиће се )

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.