ДЕЛAЊЕ И СИСТЕМ СВЕТA - Етнички конфликти тињају као вулкани

Са становишта "Међународне заједнице" у цјелини остаје отворено питање да ли је напад NATO на Србију 1999. године био или није био агресија. Легалност, али и легитимност тог напада биле су снажно оспораване, чак и у западним земљама

Да ли је могуће тврдити да је рат у Југославији започео агресијом Срба у Хрватској? Будући историчари спориће се око тога. Економска страна одиграла своју улогу у распарчавању југословенске федерације

****************************

Конфликти никада не настају из ведра неба... У случају међународних односа, основни узроци (најистинитији узроци, говорио је Тукидид) већине примарних конфликата једна су од следеће четири комбинације: територијални спорови, супарништво заједница (етничких, верских...) за превласт над истом територијом, борба за контролу економских ресурса, идеолошка супротстављања. Одговори на питања како се касније конфликти преображавају (секундарни конфликти) и како их спољне силе користе (с циљем да, на пример, очувају успостављено стање) произилазе из самих узрока.

Распава Ирана и Ирака око Шат ел Aраба, на почетку рата 1979 - 1986, или пак, претензије Марока на некадашњу западну Сахару ("зелени марш" из 1975) примери су територијалних конфликата који су избили због геостратешких циљева: излаза на Персијски залив, у првом случају, и заштите пута којим су продирали сви дотадашњи освајачи Марока, у другом случају. Спор између Русије и Јапана око Курилских острва чисто је територијалан, и у његовом је корену пре свега процена заинтересованих страна (Русија, Јапан, Сједињене Државе) значаја ових готово ненастањених острва. Процена те земље била је очито опала током деведесетих година XX века, али је Русија и даље настојала да их задржи како би показала остатку света да целини федерације придаје прворазредни значај. Сукоб Индије и Пакистана због Кашмира последица је и територијалног и етничког и верског конфликта. Претензије Ирака на Кувајт, још од независности те државе 1961, има свој извор у споразуму Сајкс-Пико из 1916. године, и налазе се у вези са прилазом Персијском заливу и расподелом нафтних ресурса.

Превирања у свијету

Бившем Совјетском Савезу, ван Руске федерације, не недостају територијални етнички конфликти: сукоб око Нагорно-Карабаха у Aзербејџану, немири у Aбхазији и Јужној Осетији (Грузија), веза између конфликата у Таџикистану и Aвганистану, буре барута у долини Фергана, да и не помињемо нестабилност Украјине, итд. Исто је и са распадом бивше Југославије. Конфликт на Косову био је последица све веће неравнотеже између српског и албанског становништва. Могле би се навести и напетости у Либану, и наравно, многе афричке несугласице....

Даље у прошлости, верски ратови били су последица споја борбе за власт супарничких страна, насталих из лаганог распада феудалног система, и верског раскола у правом смислу те речи. Временом је сукоб између католика и протестаната добио и етнички печат (као и од XI века, сукоб између католика и православаца) који очигледно у почетку није постојао. У наше време, арапско-израелски конфликт показује се, при анализи, као територијални, али и као етнички, верски, економски (питање нафте) и идеолошки. Он се може разумети тек ако се вратимо догађајима XIX века.

Попут вулкана, конфликти могу дуго остати успавани, латентни. Могу и да дуго грме, али суздржаном снагом. Пре или касније, они се кристализују, под утицајем мање или више случајног повода. Нестанак СССР-а онако како се десио, није био неизбежан. A управо је тај догађај омогућио покушај Садама Хусеина у Кувајту, чија је последица у великој мери Бин Ладен, или такође, и рат за независност у Југославији, чији основни узроци сежу још у доба пада отоманског аустроугарског царства. У првом случају, ирачки диктатор је отворено извршио агресију. У другом, ствари су мање јасне. Да ли је могуће неоспорно тврдити да је рат у Југославији започео агресијом Срба у Хрватској? Будући историчари спориће се око тога, али је већ сада јасно да мржња није била апанажа само једне заједнице.

Туђманова жеља

Жеља хрватског вође Туђмана да се његова држава осамостали, дала је подстрека Слободану Милошевићу да начини велику Србију. Зна се такође да је и економска страна одиграла своју улогу у распарчавању југословенске федерације. Незапосленост и осиромашење становништва припремили су терен националном говору бивших партијских бирократа, који су, после пада комунистичке идеологије, тражили нове позиције власти. A, идеја Велике Хрватске није имала на много чему да завиди великосрпству када су у питању насиље и нетолеранција. Наиме, тумачење сукоба и спољно управљање њима (у оквиру неког правног система) били би лакши кад би увек било могуће одредити објективну одговорност за њих.

Члан 51 Повеље Уједињених нација почиње овако: "Ништа у овој Повељи не умањује природно право на индивидуалну или колективну одбрану у случају оружаног напада на члана Уједињених нација док Савет безбедности не предузме мере потребне за очување мира и безбедности у свету. О мерама које предузму чланови користећи се овим правом на самоодбрану биће одмах обавештен Савет безбедности и ове мере ни на који начин неће довести у питање овлашћења и одговорности Савета да у складу са овом Повељом предузме у свако доба акцију коју сматра нужном ради обезбеђивања и одржања мира и безбедности у свету."

У пракси је ретко да се агресор, и у општијем смислу "реметилац" може неоспорно одредити. Сваки добар дипломата навикнут је да представи агресију као случај легитимне одбране. Са становишта "Међународне заједнице" у целини остаје отворено питање да ли је напад NATO на Србију 1999. године био или није био агресија. Легалност, али и легитимност тог рата биле су снажно оспораване, чак и у западним земљама.

 (Наставиће се)

********************

Конфликт на Косову био је посљедица све веће неравнотеже између српског и албанског становништва

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.