DELANjE I SISTEM SVETA - Etnički konflikti tinjaju kao vulkani

Sa stanovišta "Međunarodne zajednice" u cjelini ostaje otvoreno pitanje da li je napad NATO na Srbiju 1999. godine bio ili nije bio agresija. Legalnost, ali i legitimnost tog napada bile su snažno osporavane, čak i u zapadnim zemljama

Da li je moguće tvrditi da je rat u Jugoslaviji započeo agresijom Srba u Hrvatskoj? Budući istoričari sporiće se oko toga. Ekonomska strana odigrala svoju ulogu u rasparčavanju jugoslovenske federacije

****************************

Konflikti nikada ne nastaju iz vedra neba... U slučaju međunarodnih odnosa, osnovni uzroci (najistinitiji uzroci, govorio je Tukidid) većine primarnih konflikata jedna su od sledeće četiri kombinacije: teritorijalni sporovi, suparništvo zajednica (etničkih, verskih...) za prevlast nad istom teritorijom, borba za kontrolu ekonomskih resursa, ideološka suprotstavljanja. Odgovori na pitanja kako se kasnije konflikti preobražavaju (sekundarni konflikti) i kako ih spoljne sile koriste (s ciljem da, na primer, očuvaju uspostavljeno stanje) proizilaze iz samih uzroka.

Raspava Irana i Iraka oko Šat el Araba, na početku rata 1979 - 1986, ili pak, pretenzije Maroka na nekadašnju zapadnu Saharu ("zeleni marš" iz 1975) primeri su teritorijalnih konflikata koji su izbili zbog geostrateških ciljeva: izlaza na Persijski zaliv, u prvom slučaju, i zaštite puta kojim su prodirali svi dotadašnji osvajači Maroka, u drugom slučaju. Spor između Rusije i Japana oko Kurilskih ostrva čisto je teritorijalan, i u njegovom je korenu pre svega procena zainteresovanih strana (Rusija, Japan, Sjedinjene Države) značaja ovih gotovo nenastanjenih ostrva. Procena te zemlje bila je očito opala tokom devedesetih godina XX veka, ali je Rusija i dalje nastojala da ih zadrži kako bi pokazala ostatku sveta da celini federacije pridaje prvorazredni značaj. Sukob Indije i Pakistana zbog Kašmira posledica je i teritorijalnog i etničkog i verskog konflikta. Pretenzije Iraka na Kuvajt, još od nezavisnosti te države 1961, ima svoj izvor u sporazumu Sajks-Piko iz 1916. godine, i nalaze se u vezi sa prilazom Persijskom zalivu i raspodelom naftnih resursa.

Previranja u svijetu

Bivšem Sovjetskom Savezu, van Ruske federacije, ne nedostaju teritorijalni etnički konflikti: sukob oko Nagorno-Karabaha u Azerbejdžanu, nemiri u Abhaziji i Južnoj Osetiji (Gruzija), veza između konflikata u Tadžikistanu i Avganistanu, bure baruta u dolini Fergana, da i ne pominjemo nestabilnost Ukrajine, itd. Isto je i sa raspadom bivše Jugoslavije. Konflikt na Kosovu bio je posledica sve veće neravnoteže između srpskog i albanskog stanovništva. Mogle bi se navesti i napetosti u Libanu, i naravno, mnoge afričke nesuglasice....

Dalje u prošlosti, verski ratovi bili su posledica spoja borbe za vlast suparničkih strana, nastalih iz laganog raspada feudalnog sistema, i verskog raskola u pravom smislu te reči. Vremenom je sukob između katolika i protestanata dobio i etnički pečat (kao i od XI veka, sukob između katolika i pravoslavaca) koji očigledno u početku nije postojao. U naše vreme, arapsko-izraelski konflikt pokazuje se, pri analizi, kao teritorijalni, ali i kao etnički, verski, ekonomski (pitanje nafte) i ideološki. On se može razumeti tek ako se vratimo događajima XIX veka.

Poput vulkana, konflikti mogu dugo ostati uspavani, latentni. Mogu i da dugo grme, ali suzdržanom snagom. Pre ili kasnije, oni se kristalizuju, pod uticajem manje ili više slučajnog povoda. Nestanak SSSR-a onako kako se desio, nije bio neizbežan. A upravo je taj događaj omogućio pokušaj Sadama Huseina u Kuvajtu, čija je posledica u velikoj meri Bin Laden, ili takođe, i rat za nezavisnost u Jugoslaviji, čiji osnovni uzroci sežu još u doba pada otomanskog austrougarskog carstva. U prvom slučaju, irački diktator je otvoreno izvršio agresiju. U drugom, stvari su manje jasne. Da li je moguće neosporno tvrditi da je rat u Jugoslaviji započeo agresijom Srba u Hrvatskoj? Budući istoričari sporiće se oko toga, ali je već sada jasno da mržnja nije bila apanaža samo jedne zajednice.

Tuđmanova želja

Želja hrvatskog vođe Tuđmana da se njegova država osamostali, dala je podstreka Slobodanu Miloševiću da načini veliku Srbiju. Zna se takođe da je i ekonomska strana odigrala svoju ulogu u rasparčavanju jugoslovenske federacije. Nezaposlenost i osiromašenje stanovništva pripremili su teren nacionalnom govoru bivših partijskih birokrata, koji su, posle pada komunističke ideologije, tražili nove pozicije vlasti. A, ideja Velike Hrvatske nije imala na mnogo čemu da zavidi velikosrpstvu kada su u pitanju nasilje i netolerancija. Naime, tumačenje sukoba i spoljno upravljanje njima (u okviru nekog pravnog sistema) bili bi lakši kad bi uvek bilo moguće odrediti objektivnu odgovornost za njih.

Član 51 Povelje Ujedinjenih nacija počinje ovako: "Ništa u ovoj Povelji ne umanjuje prirodno pravo na individualnu ili kolektivnu odbranu u slučaju oružanog napada na člana Ujedinjenih nacija dok Savet bezbednosti ne preduzme mere potrebne za očuvanje mira i bezbednosti u svetu. O merama koje preduzmu članovi koristeći se ovim pravom na samoodbranu biće odmah obavešten Savet bezbednosti i ove mere ni na koji način neće dovesti u pitanje ovlašćenja i odgovornosti Saveta da u skladu sa ovom Poveljom preduzme u svako doba akciju koju smatra nužnom radi obezbeđivanja i održanja mira i bezbednosti u svetu."

U praksi je retko da se agresor, i u opštijem smislu "remetilac" može neosporno odrediti. Svaki dobar diplomata naviknut je da predstavi agresiju kao slučaj legitimne odbrane. Sa stanovišta "Međunarodne zajednice" u celini ostaje otvoreno pitanje da li je napad NATO na Srbiju 1999. godine bio ili nije bio agresija. Legalnost, ali i legitimnost tog rata bile su snažno osporavane, čak i u zapadnim zemljama.

 (Nastaviće se)

********************

Konflikt na Kosovu bio je posljedica sve veće neravnoteže između srpskog i albanskog stanovništva

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.