ДЕЛAЊЕ И СИСТЕМ СВЕТA - Дупли аршини у међународном праву

Могу се наћи бројне замјерке, Међународном кривичном суду за бившу Југославију. Увећањем броја мрежа међузависности, маневарски простор држава ће се смањивати, било да наносе штету властитом становништву или да нападају друге државе

Већ дуже вријеме, крвави сукоби пријете да избију и трају, нарочито у регионима планете гдје велики интереси нису у игри. Претпоставка настанка новог биполарног хетерогеног система, око Сједињених Држава и Кине, на примјер, није незамислива

***********************

Државе се могу тумачити као организоване политичке заједнице. Када је та организација демократског типа, она подлеже принципу раздвајања власти. Тада се јасно могу разликовати извршна, законодавна и судска грана владе. У овој терминологији, реч "влада" је узета у ширем значењу; влада у уобичајеном смислу је само извршна грана. Међутим, чак и у случајевима када је то раздвајање чисто (не пример у Сједињеним Државама), три гране чине једну систематску целину. За једног Француза, власт америчког Врховног суда може изгледати претерана, а један државник као што је Мишел Дебре је пренаглио када се побунио против "владе судија".

У истом смислу, може нас изненадити што је, у време када Сједињене Државе, поставши једина суперсила, имају значајну одговорност за добро функционисање међународног система у целини, Конгрес могао да блокира одлуке као што је повећање квота у Међународном монетарном фонду, због мотива из унутрашње политике који немају никакве везе са овом темом. Супротно томе, хипертрофија извршне власти у односу на законодавну власт у Француској или пак, све до председничког мандата Франсоа Митерана, па рачунајући и тај период, чврста повезаност министра правде и тужилаштва, била је нешто чему би се један амерички присталица уставноправног поретка чудио. Колико год да је истина да постоје бројни облици демократске владе, толико су сви они несавршени, и сваки од њих је производ историје конкретне заједнице.

Интервенција на Косову

Та системска особина владе у целини омогућава делотворност права унутар једне државе. Посебно, када је влада демократска, одлуке правосуђа се не извршавају само под одговорношћу извршне власти. Те одлуке су, као и њихово извршавање, легитимне. Ови кратки осврти јасно илуструју разлику између уређења сукоба унутар једне државе и између држава.

Међународно друштво не расположе, у овом тренутку, институцијама које би му омогућиле да законом успостави мир, што нужно значи светску демократску организацију са три независне гране које су, ипак, саставни део истог система. И неће располагати онолико дуго док не образује једну праву заједницу, што значи све док становништво планете у целини не увиди потребу, а пре свега легитимитет, једне такве светске управе. Док се то не догоди, међународно право ће наставити да игра своју несавршену улогу у контроли међудржавних односа. Свака држава или асоцијација држава наставиће да разрађује комбинације намењене спречавању или кажњавању ривала, такмаца, противника или прекршилаца. Речју, свака држава (или група држава као што је Европска унија) наставиће да тражи право, кад се све сведе, да сама спроводи правду, ипак у једном мање-више двосмисленом оквиру легалности и легитимитета. Међутим, можемо мислити, и надати се, да ће се са увећањем броја мрежа међузависности и информација маневарски простор држава смањивати, било да наносе штету властитом становништву, да нападају друге државе или да једнострано изигравају праведника. Сва је срећа да је отворен поступак против генерала Пиночеа у његовој земљи, али треба приметити да се то не би догодило без једног облика спољног мешања које се, по свом принципу, може довести у питање. То чини део историјских парадокса.

Исто тако, без интервенције НAТО-а на Косову, Милошевић се не би нашао у једном београдском затвору пре него што ће бити прослеђен, опет под условима којима се могу наћи бројне замерке, Међународном кривичном суду за бившу Југославију. Aли, ништа не гарантује да ће "напредак" бити праволинијски, ни да ће нова "међународна правда" бити заиста "праведна". Већ дуже време, крвави сукоби прете да избију, и трају, нарочито у регионима планете где велики интереси нису у игри. Дугорочно гледано, претпоставка настанка новог биполарног хетерогеног система, око Сједињених Држава и Кине, на пример, није незамислива. Другачија устројства су такође могућа.

Невладине организације

Значајан вид трансформације међународног друштва је постепено образовање "цивилног друштва" које превазилази границе. У америчкој традицији, развој друштвеног живота је замишљен као неопходан услов за процват слобода. У Европи и на другим континентима, идеја цивилног друштва се споро развијала, због већег значаја државе. У последњим деценијама ЏЏ века, појава "светског цивилног друштва" огледала се у бројним верским, хуманитарним, еколошким, културним организацијама, али и повећаним значајем труста мозгова (на пример у области међународне политике), итд.

Невладине организације (НВО) уживају известан статус у Уједињеним нацијама. Тај феномен је очигледно олакшан уз помоћ развоја техника информација и комуникација. У великом броју случајева, повољно је, на пример, када се допринесе на аутентичан начин смањењу беде, промоцији права човека, упознавању с потребом да се заштити природна средина или да се узму у обзир будући општи интереси, омогућавању дијалога између мушкараца и жена добре воље.

Но, ове важне предности не смеју да прикрију одређене недостатке. Догађа се да неке организације буду изманипулисане или да послуже као средства пропаганде или дезинформације, па чак и да буду покриће за криминалне активности, као одређене фондације увучене у развој међународног тероризма. Унутар једне демократске државе, различити изрази цивилног друштва уклапају се у добро утврђен правосудни оквир...

 (Наставиће се)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.