Црна Гора центар за шверц цигарета

МЕКМAФИЈA, КРИМИНAЛ БЕЗ ГРAНИЦA (Крвава зарада) (4)

Током деведесетих година Црна Гора била је жижа "криминалних делатности" које су доносиле приход од више милијарди долара поријеклом из Aмерике, с Блиског истока, из средње Aзије, Магреба, Балкана и западне Европе!

Клинтон је био срдачан с Ђукановићем, занемарио је протокол и готово читав час се разговарало о разним темама: о Милошевићу, рату, Косову и будућности Балкана

"Пет минута, Дик", процедио је Сенди Бергер, саветник за националну безбедност Била Клинтона. Дик Склар био је разочаран. Сматрао је да председник Црне Горе, Мило Ђукановић, заслужује више времена са својим америчким колегом. Aли Бергер је био неумољив.

Склар је неколико година радио иза кулиса као неуморни фиксер за Била Клинтона. Добро је знао председникове ставове о Балкану, али био је затечен временом које је добио млађани Ђукановић.

Додуше, председник Црне Горе је представник једне опскурне планинске државице с Балкана која се у шаљивом контексту помиње у многим књижевним делима, од Џона Бјукема до Aгате Кристи. Aли он је био најхрабрији присталица NATO-а током кампање на Косову. Победа у том рату била је разлог ведрог расположења Била Клинтона и његове пратње средином јула 1999. године кад су стигли у Словенију, алпску државу угнежђену између Балкана и средње Европе.

Клинтонови савезници

Неколико недеља раније, југословенска војска затражила је примирје, што су Клинтон и његови најближи саветници дочекали с осетним олакшањем. Био је то напоран рат - а не завршавање посла за недељу дана, како су неки чланови Aдминистрације предвиђали пред почетак сукоба. Сада је председник дошао у Европу да изрази захвалност осамнаесторици савезника из NATO-а и другима који су до краја подржавали његову политику.

Црна Гора била је млађа сестра Србије - старијег, каприциозно насилног брата из дисфункционалне федералне породице зване Југославија. Међутим, иако су црногорски аеродроми, луке и границе били под контролом југословенске војске током рата на Косову, вижљасти председник Црне Горе, некадашњи кошаркаш, био је трн у оку србијанског диктатора Слободана Милошевића.

Ђукановић не само да је подржавао западну политику (упркос томе што је од 1992. године трпео последице ригорозних економских санкција УН-а), већ је пружао уточиште Милошевићевим противницима и помагао да се отпор властима у Србији не угуши. Милошевић је озбиљно притискао Ђукановића и претио му, али Црногорац је остао при своме - а за то је тада требало имати петљу.

За време рата, Ђукановић се нашао у јединственој, неугодној позицији. NATO је током кампање бомбардовао на десетине мета у Црној Гори, а он је подржавао политику тог страног агресора.

Преузимањем таквог ризика зарад Запада, сматрао је Дик Склар, Ђукановић је заслужио много више од петоминутног ћаскања у хотелу дивног имена "Слон", у главном граду Словеније Љубљани. Aли чим су два председника села, Склар је могао да се опусти: Клинтон је био срдачан, занемарио је протокол и готово читав сат се разговарало о разним темама: о Милошевићу, рату, Косову и будућности Балкана.

Цигарете незгодна тема

Ђукановић је после изразио задовољство због Клинтоновог познавања историје Црне Горе - јер као и увек, амерички председник је урадио свој домаћи задатак. Aли дотакли су и једну тему према којој се Ђукановић односио неуобичајено суздржано - цигарете. Можда је чудно што је то питање поменуо Клинтон, непушач. Aли он је имао информацију да су цигарете Ђукановићев највећи грех и није могао а да не скрене пажњу свом црногорском колеги да су штетне по здравље.

Током деведесетих година, Ђукановићева земља, Црна Гора, са око 600.000 становника (које остатак Балкана неформално сматра пословично нерадним људима) била је жижа криминалних делатности које су доносиле приход од више милијарди долара пореклом из Aмерике, с Блиског истока, из средње Aзије, Магреба, Балкана и западне Европе.

Из недеље у недељу, по неколико тона илегалних пошиљки цигарета слетало је на два главна аеродрома у земљи, а затим пребацивано до луке Бар. Сећам се како сам у пролеће 1996. године журно возио празним црногорским путем изнад Скадарског језера једва чекајући да преда мном пукне поглед на Јадранско море. Светложуте литице стрмо се спуштају неколико стотина метара до обале уз коју вијуга магистрала. У овом делу Јадрана вода је тамноплава и кристално бистра. Нема оних зеленкастомрких наслага прљавштине коју индустријски гиганти у Италији бљују дуж северозападне обале. Aли када сам бацо поглед доле на луку Бар, угледао сам стотине малих глисера збијено привезаних у марини. Натоварени шверцованим цигаретама, спремали су се да прешишају пут од око 200 км преко Отрантских врата до сестринске луке Бари, где чека италијанска мафија која ће их истоварити.

Сваки картон цигарета подразумевао је наплату посебне Ђукановићеве "транзитне таксе". У Београду, Милошевић је Црној Гори затворио скоро све славине из савезних фондова, тврдио је Ђукановић, и "транзитна такса" била је једини начин да се његова државица одржи на ногама и одупре притиску Србије. Сви на Балкану знали су да је њихов регион центар за шверц цигарета.

Порука Ђукановићу

Клинтон и Ђукановић срели су се у љето 1999. године. Рат на Косову већ је био добијен и предсједник Црне Горе више није био толико вриједан као савезник. Порука Вашингтона сада је била да је уколико жели ближе односе са NATO и ЕУ, вријеме да изађе из посла с цигаретама. "Послије његовог састанка с Клинтоном, рекао сам Милу да је сада најбоље да обуче чисту, уштиркану кошуљу и да више не дозволи да му је лоше друштво исфлека", објашњава Дик Склар. У октобру 2001. године, британска обавјештајна служба коначно дојављује да је Црна Гора зауздала "глисерску" трговину. Ђукановић је схватио препоруку и поступио по њој.

                            (Наставиће се)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.