Crna Gora centar za šverc cigareta

MEKMAFIJA, KRIMINAL BEZ GRANICA (Krvava zarada) (4)

Tokom devedesetih godina Crna Gora bila je žiža "kriminalnih delatnosti" koje su donosile prihod od više milijardi dolara porijeklom iz Amerike, s Bliskog istoka, iz srednje Azije, Magreba, Balkana i zapadne Evrope!

Klinton je bio srdačan s Đukanovićem, zanemario je protokol i gotovo čitav čas se razgovaralo o raznim temama: o Miloševiću, ratu, Kosovu i budućnosti Balkana

"Pet minuta, Dik", procedio je Sendi Berger, savetnik za nacionalnu bezbednost Bila Klintona. Dik Sklar bio je razočaran. Smatrao je da predsednik Crne Gore, Milo Đukanović, zaslužuje više vremena sa svojim američkim kolegom. Ali Berger je bio neumoljiv.

Sklar je nekoliko godina radio iza kulisa kao neumorni fikser za Bila Klintona. Dobro je znao predsednikove stavove o Balkanu, ali bio je zatečen vremenom koje je dobio mlađani Đukanović.

Doduše, predsednik Crne Gore je predstavnik jedne opskurne planinske državice s Balkana koja se u šaljivom kontekstu pominje u mnogim književnim delima, od Džona Bjukema do Agate Kristi. Ali on je bio najhrabriji pristalica NATO-a tokom kampanje na Kosovu. Pobeda u tom ratu bila je razlog vedrog raspoloženja Bila Klintona i njegove pratnje sredinom jula 1999. godine kad su stigli u Sloveniju, alpsku državu ugnežđenu između Balkana i srednje Evrope.

Klintonovi saveznici

Nekoliko nedelja ranije, jugoslovenska vojska zatražila je primirje, što su Klinton i njegovi najbliži savetnici dočekali s osetnim olakšanjem. Bio je to naporan rat - a ne završavanje posla za nedelju dana, kako su neki članovi Administracije predviđali pred početak sukoba. Sada je predsednik došao u Evropu da izrazi zahvalnost osamnaestorici saveznika iz NATO-a i drugima koji su do kraja podržavali njegovu politiku.

Crna Gora bila je mlađa sestra Srbije - starijeg, kapriciozno nasilnog brata iz disfunkcionalne federalne porodice zvane Jugoslavija. Međutim, iako su crnogorski aerodromi, luke i granice bili pod kontrolom jugoslovenske vojske tokom rata na Kosovu, vižljasti predsednik Crne Gore, nekadašnji košarkaš, bio je trn u oku srbijanskog diktatora Slobodana Miloševića.

Đukanović ne samo da je podržavao zapadnu politiku (uprkos tome što je od 1992. godine trpeo posledice rigoroznih ekonomskih sankcija UN-a), već je pružao utočište Miloševićevim protivnicima i pomagao da se otpor vlastima u Srbiji ne uguši. Milošević je ozbiljno pritiskao Đukanovića i pretio mu, ali Crnogorac je ostao pri svome - a za to je tada trebalo imati petlju.

Za vreme rata, Đukanović se našao u jedinstvenoj, neugodnoj poziciji. NATO je tokom kampanje bombardovao na desetine meta u Crnoj Gori, a on je podržavao politiku tog stranog agresora.

Preuzimanjem takvog rizika zarad Zapada, smatrao je Dik Sklar, Đukanović je zaslužio mnogo više od petominutnog ćaskanja u hotelu divnog imena "Slon", u glavnom gradu Slovenije Ljubljani. Ali čim su dva predsednika sela, Sklar je mogao da se opusti: Klinton je bio srdačan, zanemario je protokol i gotovo čitav sat se razgovaralo o raznim temama: o Miloševiću, ratu, Kosovu i budućnosti Balkana.

Cigarete nezgodna tema

Đukanović je posle izrazio zadovoljstvo zbog Klintonovog poznavanja istorije Crne Gore - jer kao i uvek, američki predsednik je uradio svoj domaći zadatak. Ali dotakli su i jednu temu prema kojoj se Đukanović odnosio neuobičajeno suzdržano - cigarete. Možda je čudno što je to pitanje pomenuo Klinton, nepušač. Ali on je imao informaciju da su cigarete Đukanovićev najveći greh i nije mogao a da ne skrene pažnju svom crnogorskom kolegi da su štetne po zdravlje.

Tokom devedesetih godina, Đukanovićeva zemlja, Crna Gora, sa oko 600.000 stanovnika (koje ostatak Balkana neformalno smatra poslovično neradnim ljudima) bila je žiža kriminalnih delatnosti koje su donosile prihod od više milijardi dolara poreklom iz Amerike, s Bliskog istoka, iz srednje Azije, Magreba, Balkana i zapadne Evrope.

Iz nedelje u nedelju, po nekoliko tona ilegalnih pošiljki cigareta sletalo je na dva glavna aerodroma u zemlji, a zatim prebacivano do luke Bar. Sećam se kako sam u proleće 1996. godine žurno vozio praznim crnogorskim putem iznad Skadarskog jezera jedva čekajući da preda mnom pukne pogled na Jadransko more. Svetložute litice strmo se spuštaju nekoliko stotina metara do obale uz koju vijuga magistrala. U ovom delu Jadrana voda je tamnoplava i kristalno bistra. Nema onih zelenkastomrkih naslaga prljavštine koju industrijski giganti u Italiji bljuju duž severozapadne obale. Ali kada sam baco pogled dole na luku Bar, ugledao sam stotine malih glisera zbijeno privezanih u marini. Natovareni švercovanim cigaretama, spremali su se da prešišaju put od oko 200 km preko Otrantskih vrata do sestrinske luke Bari, gde čeka italijanska mafija koja će ih istovariti.

Svaki karton cigareta podrazumevao je naplatu posebne Đukanovićeve "tranzitne takse". U Beogradu, Milošević je Crnoj Gori zatvorio skoro sve slavine iz saveznih fondova, tvrdio je Đukanović, i "tranzitna taksa" bila je jedini način da se njegova državica održi na nogama i odupre pritisku Srbije. Svi na Balkanu znali su da je njihov region centar za šverc cigareta.

Poruka Đukanoviću

Klinton i Đukanović sreli su se u ljeto 1999. godine. Rat na Kosovu već je bio dobijen i predsjednik Crne Gore više nije bio toliko vrijedan kao saveznik. Poruka Vašingtona sada je bila da je ukoliko želi bliže odnose sa NATO i EU, vrijeme da izađe iz posla s cigaretama. "Poslije njegovog sastanka s Klintonom, rekao sam Milu da je sada najbolje da obuče čistu, uštirkanu košulju i da više ne dozvoli da mu je loše društvo isfleka", objašnjava Dik Sklar. U oktobru 2001. godine, britanska obavještajna služba konačno dojavljuje da je Crna Gora zauzdala "glisersku" trgovinu. Đukanović je shvatio preporuku i postupio po njoj.

                            (Nastaviće se)

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.