Часопис Друштва СВЕТИ СAВA Братство - од 1887. до 1941. године (X)

Рано сазријевање југословенске идеје

Биле су опасне поруке о диференцијама између Српске Владе и Југословенског Одбора, које су биле врло магловите и пуне сумњичења. Да паралишу Хрвате из Беча се нуди Босни широка аутономија, рачунајући при том на муслимане и на оне Србе, који су били против споја са Хрватском. У Бечу се мислило на војну диктатуру у Хрватској, од које су се Мађари исто толико бојали, колико и од југословенске акције

На другој страни спрема се обилан материјал за наше на страни, да буду потпуно обавештени о свему што је било међу нама и што се сад збива. Прибира се, даље, новац за сваки случај и упућују људи и народ. Стварају се чак и везе са "зеленим кадром" и удешава све, да дезертирање и извлачење из војске буде што многобројније.

У Љубљани се с успехом одржава једна ревија људи са емиграцијом још увек су врло слабе и вести, што их добивамо, биле су готово више упућене на то, да нас обеспокоје, него да нам помогну. Нарочито су биле опасне поруке о диференцијама између Српске Владе и Југословенског Одбора, које су биле врло магловите и пуне сумњичења.

То се све примећава и у Бечу и у Пешти. Беч с тога потпирује франковачку акцију, коју је водио надбискуп Штадлер, у споразуму са босанским поглаваром и војним заповедником Степаном Саркотићем, и Хрватима се ставља у изглед испуњење њихових жеља. Пешта зазире од тога и тражи, да јој се гарантује неповредивост територија круне Св. Стефана. Да паралише Хрвате она нуди Босни широку автономију, рачунајући при том на муслимане и на оне Србе, који су били против споја са Хрватском; али тражи, да се Босна придружи Мађарској и то никако посредно преко Хрватске.

Страх од војне диктатуре

И Беч и Пешта увиђају, да коалиција помаже развој југословенске пропаганде, и Векерле са свом снагом инсистира да се у Хрватској промени бан и влада. Није дошло до одлуке највише с тога, што се у Бечу мислило на војну диктатуру у Хрватској, од које су се Мађари исто толико бојали, колико и од југословенске акције, и што се добро осећало да се половним мерама не да постићи успех. Тријалистичка монархија била би само на штету Мађара и они су с тога кушали све могуће, да је или осујете или да уступке сведу на најмању меру. Одлучило се, најзад, да гроф Тиса обиђе све југословенске покрајине, оцени расположење и онда према том поднесе извештај.

Aли наш је положај за то време постао знатно друкчији. Немачка је, иза три своја ударца на западу, почела да узмиче и за све је било јасно, да је то узмак пораза. Aустрија је била на крају своје снаге и њена бедна офанзива на Пјави непосредно је документовала њену дотрајалост. Није више ни за ког у земљи било сумње, где је победа и према том, наравно, није било тешко ни добијати људе у свој круг.

Можда је чак требало имати и нешто више опрезности, да се тај круг одвише не шири, не толико из бојазни, да би се његов рад могао проказати, колико да се човек реши оних пословичних пацова, који беже са лађе што тоне. У Бечу се била изгубила глава. Противности између њега и Берлина нису биле непозната ствар и оно што је задржавало Карла да не учини и раније своје сепаратне понуде Aнтанти није била ни искрена убеђеност о нужном савезништву ни витешко прегалаштво да издржи до краја у свом друштву, него страх од Вилхелмове освете и упада немачких чета. У унутрашњој политици он је вољан на попуштања. Зна се, да је цар звао Чехе себи на свемогуће начине и да им је нуђено његово крунисање у Прагу; познат је, исто тако, класични и код нас много навођени Стањеков одговор: "Зу спат Мајестај."

Фронт Срба и Хрвата

На читавом овом путу Тиса је примећавао ту измењену ситуацију. Aли, рачунајући на поцепаност међу Хрватима, на старе суревњивости између њих и Срба, на више мађаронско чиновништво и Пешти одане велике посреднике, он је ипак био склон да верује, да је сав тај покрет одвише надуван, да идеја народног јединства нема дубоког корена и нарочито није нимало веровао у могућност ма каква активног народног отпора у случају какве више одлуке. Кад га је гроф Кулмер уверавао о противном он је презриво мануо руком: "Ви сте, грофе, под ратном психозом!" Кад је, мимо очекивања, у Сарајеву наишао на заједнички фронт Срба и Хрвата, који су му одбили појединачне преговоре и у једном меморандуму, пуном пребацивања за сурови режим у земљи, нагласили, да је идеја народног јединства "постала политичком вером и догмом нашег народног бића" и да они неће друкчије решење народног питања, "него у целини и то на темељу права народног самоопределења", он је изгубио присебност почео је ударати руком о сто и разјарено викати: "Добро, ми можемо прописати, али ћемо још увек имати толико снаге да вас смрвимо!" "Ви се надате нечем од Србије?" говорио је, не предушујући. "A знате ли, да ће та Србија бити управо толика, да је увек могне Бугарска појести за доручак!" Присутни су му на то окренули леђа и изашли из собе.

 (Наставиће се)

Коалиција

Бојећи се каквих репресалија сазива се у Загреб нови збор политичких људи, којима приступају српски радикали из Срема, нови дисиденти коалиције др И. Лорковић и др Б. Шурмин и сељачка странка са Стјепаном Радићем. Словенци су организовани у Народни Свет исто као и Далмација. Позвана је и српско-хрватска коалиција, да приступи општем покрету

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.