Časopis Društva SVETI SAVA Bratstvo - od 1887. do 1941. godine (X)

Rano sazrijevanje jugoslovenske ideje

Bile su opasne poruke o diferencijama između Srpske Vlade i Jugoslovenskog Odbora, koje su bile vrlo maglovite i pune sumnjičenja. Da parališu Hrvate iz Beča se nudi Bosni široka autonomija, računajući pri tom na muslimane i na one Srbe, koji su bili protiv spoja sa Hrvatskom. U Beču se mislilo na vojnu diktaturu u Hrvatskoj, od koje su se Mađari isto toliko bojali, koliko i od jugoslovenske akcije

Na drugoj strani sprema se obilan materijal za naše na strani, da budu potpuno obavešteni o svemu što je bilo među nama i što se sad zbiva. Pribira se, dalje, novac za svaki slučaj i upućuju ljudi i narod. Stvaraju se čak i veze sa "zelenim kadrom" i udešava sve, da dezertiranje i izvlačenje iz vojske bude što mnogobrojnije.

U Ljubljani se s uspehom održava jedna revija ljudi sa emigracijom još uvek su vrlo slabe i vesti, što ih dobivamo, bile su gotovo više upućene na to, da nas obespokoje, nego da nam pomognu. Naročito su bile opasne poruke o diferencijama između Srpske Vlade i Jugoslovenskog Odbora, koje su bile vrlo maglovite i pune sumnjičenja.

To se sve primećava i u Beču i u Pešti. Beč s toga potpiruje frankovačku akciju, koju je vodio nadbiskup Štadler, u sporazumu sa bosanskim poglavarom i vojnim zapovednikom Stepanom Sarkotićem, i Hrvatima se stavlja u izgled ispunjenje njihovih želja. Pešta zazire od toga i traži, da joj se garantuje nepovredivost teritorija krune Sv. Stefana. Da parališe Hrvate ona nudi Bosni široku avtonomiju, računajući pri tom na muslimane i na one Srbe, koji su bili protiv spoja sa Hrvatskom; ali traži, da se Bosna pridruži Mađarskoj i to nikako posredno preko Hrvatske.

Strah od vojne diktature

I Beč i Pešta uviđaju, da koalicija pomaže razvoj jugoslovenske propagande, i Vekerle sa svom snagom insistira da se u Hrvatskoj promeni ban i vlada. Nije došlo do odluke najviše s toga, što se u Beču mislilo na vojnu diktaturu u Hrvatskoj, od koje su se Mađari isto toliko bojali, koliko i od jugoslovenske akcije, i što se dobro osećalo da se polovnim merama ne da postići uspeh. Trijalistička monarhija bila bi samo na štetu Mađara i oni su s toga kušali sve moguće, da je ili osujete ili da ustupke svedu na najmanju meru. Odlučilo se, najzad, da grof Tisa obiđe sve jugoslovenske pokrajine, oceni raspoloženje i onda prema tom podnese izveštaj.

Ali naš je položaj za to vreme postao znatno drukčiji. Nemačka je, iza tri svoja udarca na zapadu, počela da uzmiče i za sve je bilo jasno, da je to uzmak poraza. Austrija je bila na kraju svoje snage i njena bedna ofanziva na Pjavi neposredno je dokumentovala njenu dotrajalost. Nije više ni za kog u zemlji bilo sumnje, gde je pobeda i prema tom, naravno, nije bilo teško ni dobijati ljude u svoj krug.

Možda je čak trebalo imati i nešto više opreznosti, da se taj krug odviše ne širi, ne toliko iz bojazni, da bi se njegov rad mogao prokazati, koliko da se čovek reši onih poslovičnih pacova, koji beže sa lađe što tone. U Beču se bila izgubila glava. Protivnosti između njega i Berlina nisu bile nepoznata stvar i ono što je zadržavalo Karla da ne učini i ranije svoje separatne ponude Antanti nije bila ni iskrena ubeđenost o nužnom savezništvu ni viteško pregalaštvo da izdrži do kraja u svom društvu, nego strah od Vilhelmove osvete i upada nemačkih četa. U unutrašnjoj politici on je voljan na popuštanja. Zna se, da je car zvao Čehe sebi na svemoguće načine i da im je nuđeno njegovo krunisanje u Pragu; poznat je, isto tako, klasični i kod nas mnogo navođeni Stanjekov odgovor: "Zu spat Majestaj."

Front Srba i Hrvata

Na čitavom ovom putu Tisa je primećavao tu izmenjenu situaciju. Ali, računajući na pocepanost među Hrvatima, na stare surevnjivosti između njih i Srba, na više mađaronsko činovništvo i Pešti odane velike posrednike, on je ipak bio sklon da veruje, da je sav taj pokret odviše naduvan, da ideja narodnog jedinstva nema dubokog korena i naročito nije nimalo verovao u mogućnost ma kakva aktivnog narodnog otpora u slučaju kakve više odluke. Kad ga je grof Kulmer uveravao o protivnom on je prezrivo manuo rukom: "Vi ste, grofe, pod ratnom psihozom!" Kad je, mimo očekivanja, u Sarajevu naišao na zajednički front Srba i Hrvata, koji su mu odbili pojedinačne pregovore i u jednom memorandumu, punom prebacivanja za surovi režim u zemlji, naglasili, da je ideja narodnog jedinstva "postala političkom verom i dogmom našeg narodnog bića" i da oni neće drukčije rešenje narodnog pitanja, "nego u celini i to na temelju prava narodnog samoopredelenja", on je izgubio prisebnost počeo je udarati rukom o sto i razjareno vikati: "Dobro, mi možemo propisati, ali ćemo još uvek imati toliko snage da vas smrvimo!" "Vi se nadate nečem od Srbije?" govorio je, ne predušujući. "A znate li, da će ta Srbija biti upravo tolika, da je uvek mogne Bugarska pojesti za doručak!" Prisutni su mu na to okrenuli leđa i izašli iz sobe.

 (Nastaviće se)

Koalicija

Bojeći se kakvih represalija saziva se u Zagreb novi zbor političkih ljudi, kojima pristupaju srpski radikali iz Srema, novi disidenti koalicije dr I. Lorković i dr B. Šurmin i seljačka stranka sa Stjepanom Radićem. Slovenci su organizovani u Narodni Svet isto kao i Dalmacija. Pozvana je i srpsko-hrvatska koalicija, da pristupi opštem pokretu

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.