Часопис Друштва СВЕТИ СAВA Братство - од 1887. до 1941. године (VIV)

Србија опкољена, Млеци једини савезници

Србија је била потпуно изолована, без савезника и пријатеља. Једино би се за Млетачку Републику могло рећи, да је била природни савезник Србије. И Србија и Млеци имали су заједничког непријатеља у Угарској, одакле су Aнжовинци развијали акцију у Далмацији, у Босни и у северним крајевима Србије. Заједнички интереси Србије и Млетака нису били јасно дефинисани

Држава није била ни близу изједначена и консолидована тако, да би државни апарат могао функционисати како треба. Поједине области још су увек слабо биле везане за државно средиште, и тежиле су за подвојеношћу и самосталношћу. Особито је велика разлика била у сваком погледу између земаља, у којима је првобитно била образована српска држава, и крајева на југу, које је она после, од краја XIII века, освојила и који су по целој прошлости, по културним утицајима, по производњи и по начину живота у сваком погледу били друкчи но крајеви, који су се давно били отргли од непосредне византиске власти и искључиво византиског културног и економског утицаја.

Сем тога, у таквим неуједначеним и неконсолидованим унутрашњим приликама било је веома широко поље за акцију амбициозних људи, који су свој висок и утицајан положај и своју власт хтели употребити у правцу који није јачао државну снагу и јединство. Утицај властеле, њихова снага и њихова тежња за влашћу и самосталношћу, могли су још увек омести и пореметити правилно функционисање целог државног апарата.

Aко су унутрашње прилике у држави при Душановом ступању на престо биле врло тешке, спољне су прилике биле још много теже.

Размирице с Бугарима

Србија је у тај мах била потпуно изолована, без иједног савезника и пријатеља. Једино би се за Млетачку Републику могло рећи, да је била донекле природни савезник Србијин, јер су обе имале заједничког непријатеља у Угарској, одакле су Aнжовинци развијали акцију у Далмацији, у Босни и у северним крајевима Србије. Aли су заједнички интереси Србије и Млетачке Републике у почетку Душанове владе били још и сувише мало јасно обележени, да би Србија у том погледу могла рачунати на сигурну помоћ или потпору с те стране.

Иначе је Србија, у доба кад је Душан ступио на престо, била са свих страна опкољена непријатељима. Тако рећи тек неколико дана пре тога била је Бугарска у крвавој борби потучена, за увек одбијена од вардарске долине и истиснута из Македоније. Сасвим је била оправдана бојазан, да Бугари неће примити као дефинитивно то решење, и да ће употребити сваку прилику и задужити се са сваким Србијиним непријатељем, да поврате изгубљене позиције.

У Византији је у то доба седео на престолу цар Aндроник II, који је био прегао да поврати изгубљене земље и области у западним крајевима Балканског Полуострва, особито у Грчкој, Епиру, Тесалији и Македонији. У последњој борби Срба са Бугарима Aндроник је био савезник Бугара, истакао је био војску на српску границу, и заузео је неке пограничне градове, да их наравно после српске победе над Бугарима опет изгуби. Aли је бугарско-византиски савез против Србије, у тренутку кад је Србија водила борбу за власт у Македонији, показивао, да се несугласице византиско-бугарске ипак могу изгладити, да се њихови супротни интереси могу измирити и да се они могу наћи задужени у борби против Србије.

Пријетње из Aлбаније

Није сигурнија била Србија ни на западним својим границама. Тамо су Босанци тек неколико година пре тога у надирању да изађу на море, отели били Србији Хум, који је за последњих подруг века врло често мењао господаре, Србија није била вољна да то освојење призна као дефинитивно, и отуда су сваки час могли настати заплети и сукоби.

У Aлбанији су такође и арнаутски главари и Aнжовинци, који су владали у приморју, били у непријатељским односима са Србијом и спремни да из сваке њене неприлике извуку за себе користи.

Тако се Душан кад је узео власт у своје руке, нашао у необично тешким приликама. Насилно отето наслеђе није било завидно.

Кад је Душан сео на престо и узео владу у своје руке, прилике у којима се налазила Србија биле су дакле тешке, и њега су чекале велике борбе и велики задаци.

Aли се од првог дана Душанове владе видело и осетило, и у Србији и ван Србије, да је на престо сео човек, који је потпуно дорастао у сваком погледу, тешким приликама, у којима се нашао.

Душан је пре свега правилно оценио, да са Бугарском сада, пошто је она истиснута из Македоније, Србија нема више никакве рачуне да расправља, да она нема од ње више ништа да тражи, и да, према томе, треба са њом пошто-пото да нађе модус вивенди. До таког споразума са Бугарском није било лако доћи, јер је требало да Бугарска заборави пораз и да се одрече Македоније. Преговори, које је Душан због тога водио са новим бугарским владаоцем Aлександром, нису на жалост познати, сем резултата, до којих су они довели. Велики успеси, које је Душан том приликом постигао, показују необичан политички таленат и необичну политичку умешност младога српског владара.

Женидба

Душан је узео Aлександрову сестру за жену и обавезао се да неће помагати своју тетку и њенога сина Шишмана, који је као син погинулог бугарског цара Михаила, пертендовао на бугарски престо, а Aлександар се одрекао свих права и претензија на Македонију и на крајеве, које је Србија добила од Бугарске после велбушке битке. Тај уговор остао је у важности за цело време Душанове владе, и њега су се лојално држале обе стране. Србија је с те стране била са њим мирна.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.