Časopis Društva SVETI SAVA Bratstvo - od 1887. do 1941. godine (VIV)

Srbija opkoljena, Mleci jedini saveznici

Srbija je bila potpuno izolovana, bez saveznika i prijatelja. Jedino bi se za Mletačku Republiku moglo reći, da je bila prirodni saveznik Srbije. I Srbija i Mleci imali su zajedničkog neprijatelja u Ugarskoj, odakle su Anžovinci razvijali akciju u Dalmaciji, u Bosni i u severnim krajevima Srbije. Zajednički interesi Srbije i Mletaka nisu bili jasno definisani

Država nije bila ni blizu izjednačena i konsolidovana tako, da bi državni aparat mogao funkcionisati kako treba. Pojedine oblasti još su uvek slabo bile vezane za državno središte, i težile su za podvojenošću i samostalnošću. Osobito je velika razlika bila u svakom pogledu između zemalja, u kojima je prvobitno bila obrazovana srpska država, i krajeva na jugu, koje je ona posle, od kraja XIII veka, osvojila i koji su po celoj prošlosti, po kulturnim uticajima, po proizvodnji i po načinu života u svakom pogledu bili drukči no krajevi, koji su se davno bili otrgli od neposredne vizantiske vlasti i isključivo vizantiskog kulturnog i ekonomskog uticaja.

Sem toga, u takvim neujednačenim i nekonsolidovanim unutrašnjim prilikama bilo je veoma široko polje za akciju ambicioznih ljudi, koji su svoj visok i uticajan položaj i svoju vlast hteli upotrebiti u pravcu koji nije jačao državnu snagu i jedinstvo. Uticaj vlastele, njihova snaga i njihova težnja za vlašću i samostalnošću, mogli su još uvek omesti i poremetiti pravilno funkcionisanje celog državnog aparata.

Ako su unutrašnje prilike u državi pri Dušanovom stupanju na presto bile vrlo teške, spoljne su prilike bile još mnogo teže.

Razmirice s Bugarima

Srbija je u taj mah bila potpuno izolovana, bez ijednog saveznika i prijatelja. Jedino bi se za Mletačku Republiku moglo reći, da je bila donekle prirodni saveznik Srbijin, jer su obe imale zajedničkog neprijatelja u Ugarskoj, odakle su Anžovinci razvijali akciju u Dalmaciji, u Bosni i u severnim krajevima Srbije. Ali su zajednički interesi Srbije i Mletačke Republike u početku Dušanove vlade bili još i suviše malo jasno obeleženi, da bi Srbija u tom pogledu mogla računati na sigurnu pomoć ili potporu s te strane.

Inače je Srbija, u doba kad je Dušan stupio na presto, bila sa svih strana opkoljena neprijateljima. Tako reći tek nekoliko dana pre toga bila je Bugarska u krvavoj borbi potučena, za uvek odbijena od vardarske doline i istisnuta iz Makedonije. Sasvim je bila opravdana bojazan, da Bugari neće primiti kao definitivno to rešenje, i da će upotrebiti svaku priliku i zadužiti se sa svakim Srbijinim neprijateljem, da povrate izgubljene pozicije.

U Vizantiji je u to doba sedeo na prestolu car Andronik II, koji je bio pregao da povrati izgubljene zemlje i oblasti u zapadnim krajevima Balkanskog Poluostrva, osobito u Grčkoj, Epiru, Tesaliji i Makedoniji. U poslednjoj borbi Srba sa Bugarima Andronik je bio saveznik Bugara, istakao je bio vojsku na srpsku granicu, i zauzeo je neke pogranične gradove, da ih naravno posle srpske pobede nad Bugarima opet izgubi. Ali je bugarsko-vizantiski savez protiv Srbije, u trenutku kad je Srbija vodila borbu za vlast u Makedoniji, pokazivao, da se nesuglasice vizantisko-bugarske ipak mogu izgladiti, da se njihovi suprotni interesi mogu izmiriti i da se oni mogu naći zaduženi u borbi protiv Srbije.

Prijetnje iz Albanije

Nije sigurnija bila Srbija ni na zapadnim svojim granicama. Tamo su Bosanci tek nekoliko godina pre toga u nadiranju da izađu na more, oteli bili Srbiji Hum, koji je za poslednjih podrug veka vrlo često menjao gospodare, Srbija nije bila voljna da to osvojenje prizna kao definitivno, i otuda su svaki čas mogli nastati zapleti i sukobi.

U Albaniji su takođe i arnautski glavari i Anžovinci, koji su vladali u primorju, bili u neprijateljskim odnosima sa Srbijom i spremni da iz svake njene neprilike izvuku za sebe koristi.

Tako se Dušan kad je uzeo vlast u svoje ruke, našao u neobično teškim prilikama. Nasilno oteto nasleđe nije bilo zavidno.

Kad je Dušan seo na presto i uzeo vladu u svoje ruke, prilike u kojima se nalazila Srbija bile su dakle teške, i njega su čekale velike borbe i veliki zadaci.

Ali se od prvog dana Dušanove vlade videlo i osetilo, i u Srbiji i van Srbije, da je na presto seo čovek, koji je potpuno dorastao u svakom pogledu, teškim prilikama, u kojima se našao.

Dušan je pre svega pravilno ocenio, da sa Bugarskom sada, pošto je ona istisnuta iz Makedonije, Srbija nema više nikakve račune da raspravlja, da ona nema od nje više ništa da traži, i da, prema tome, treba sa njom pošto-poto da nađe modus vivendi. Do takog sporazuma sa Bugarskom nije bilo lako doći, jer je trebalo da Bugarska zaboravi poraz i da se odreče Makedonije. Pregovori, koje je Dušan zbog toga vodio sa novim bugarskim vladaocem Aleksandrom, nisu na žalost poznati, sem rezultata, do kojih su oni doveli. Veliki uspesi, koje je Dušan tom prilikom postigao, pokazuju neobičan politički talenat i neobičnu političku umešnost mladoga srpskog vladara.

Ženidba

Dušan je uzeo Aleksandrovu sestru za ženu i obavezao se da neće pomagati svoju tetku i njenoga sina Šišmana, koji je kao sin poginulog bugarskog cara Mihaila, pertendovao na bugarski presto, a Aleksandar se odrekao svih prava i pretenzija na Makedoniju i na krajeve, koje je Srbija dobila od Bugarske posle velbuške bitke. Taj ugovor ostao je u važnosti za celo vreme Dušanove vlade, i njega su se lojalno držale obe strane. Srbija je s te strane bila sa njim mirna.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.