Часопис Друштва СВЕТИ СAВA Братство - од 1887. до 1941. године (VII)

Нестаје режим голих бајонета

Обруч око Срба већ је био склопљен и приметан за време скадарске кризе 1913, кад су донесене и прве "изнимне мјере" против њих и уведен војнички преки суд. Велике маневре у Босни и Херцеговини и свечани улазак Фердинандов у Сарајево лицем на Видовдан била је очевидна демонстрација против Срба. С тога атентат постаде крвав потез преко тих рачуна

Водеће личности бечке политике од онога времена, када су одлучиле да свој одношај према Србији доведу до оштрице и да балканско питање рјешавају ратом, настојале су свом снагом, да с једне стране осаме Србију, а с друге да и Србе свог подручја учине што мање опасним за ма какву акцију. У Босни и Херцеговини, утицајем власти, ствара се муслиманско-хрватски блок, а у Хрватској и Словеначкој даје се маха франковачким и клерикалним елементима, који имају јавних веза са војним шефовима и хришћанским социјалистима, познатим експонентима Белведера и нове политике престолонаследника Фрање Фердинанда.

Обруч око Срба већ је био склопљен и приметан за време скадарске кризе 1913, кад су донесене и прве "изнимне мјере" против њих и уведен војнички преки суд. Велике маневре у Босни и Херцеговини и свечани улазак Фердинандов у Сарајево лицем на Видовдан била је очевидна демонстрација против Срба и помагање кампање ангажованих елемената против њих. С тога атентат постаде крвав потез преко тих рачуна; а бес и мржња, којима су вођене антисрпске демонстрације и вршене најбестидније навале на све српско из реда, нарочито на школе и цркве, показаше и одвише јасно колико су биле од раније узвитлане све страсти и како је добродошао сваки повод, да се отпочне унапред припремљена хајка.

Власти  удесиле демонстрације

Данас се зна сасвим поуздано, да је највећи део демонстрација био удешен од самих власти. Сам др Иван Франк у 181. јавној седници хрватског сабора саопштио је, да му је шеф загребачке полиције поручивао преко једног свог повереника, да организује "црну чету" и да чак побије извесне политичке личности у Загребу. У Сарајеву је полиција из затвора пустила известан део олоша, да суделује у акцији против Срба, а својим органима је наредила крајњу пасивност. У загребачким демонстрацијама, при којима су демолиране неке зграде, по извештају једног франковачког листа, "судјеловало је свеукупно војништво те су часници клицали и капама махали, што је особито дубоки дојам учинило". Бранећи се од нападаја, да су његове присталице харале приликом демонстрација, И. Франк је одговорио: "Признајем, да смо водили демонстрације након проглашења рата, али док смо их ми водили, био је свуда мир и ред. Aли кад је водство преузела полиција, онда је дошло до онога, што се десило у јулу 1914. у Загребу".

Главни уредник франковачког органа, који је водио најгнуснију хајку, био је, према службеном документу, "поузданик кр. хрватско-славонскога домобранског министарства", а сам шеф аустријског ђенералштаба Конрад Хецендорф конферисао је 16. јула са франковачким вођама дром A. Хорватом и И. Франком и већ тада их је обавестио да је рат неизбежан.

Бољи народни људи нису тада могли доћи до изражаја. "Народно Јединство" Милана Марјановића осудило је најоштријим речима демонстрације и њихову суровост, али је уредник одмах након тога био протеран из Загреба. У Сарајеву је руља демолирала штампарије од два српска опозициона листа, а влада протерала уреднике и Народа и Отаyбине и Српске Ријечи, и они после атентата не могоше издати ниједног броја. Други су волели стати, него писати преко уверења. За објаве рата обустављени су наредбом сви листови, на које влада није могла имати непосредан утицај.

Aустријски порази

Одмах иза атентата почеше преметачине, затварања и прогони, а у ноћи одбијања ултиматума и дан после тога затворени су као таоци сви најбољи и најугледнији људи Босне и Херцеговине, Далмације, Хрватске, Истре, Срема; сви искрени поборници идеје народног јединства и сви Срби од утицаја. Ниједан родољуб не оста поштеђен. Страховлада наста као у најцрња времена давних векова. Тамице се препунише, дођоше на ред казамати Aрада и Марибора, подигоше се вешала, учесташе убиства у маси.

После неколико аустријских пораза и пошто је први бес попустио почиње нешто друкчији метод прогона. Не врше се више убиства читавих породица и села, престаје мрцварење, не дозвољава се да сваки поживинчени "шуцкор" проводи своју самовољу, него се место тога почињу велике парнице и убијања по параграфима. Очевидна је тенденција, да се у велеиздајничке процесе увуче што више интелигенције, да би обеглављен народ посао лак плен отаyбеничке аустријске пропаганде. Сва се српска друштва распуштају, чак и добротворна, и њихови часници највећим делом долазе на оптуженичку клупу; затварају се све српске школе; сужује се црквено-просветна автономија; забрањује се ћирилица; чак се за казну на годину дана затварају гимназије у Мостару и у Тузли. Оно, што је случајно остало поштеђено од таоштва и затвора, доспева у војску и бива вођено у логоре ван своје земље. Политичког живота нема нигде осим у Мађарској и Хрватској, а у овој другој сведен је на најнижу меру, јер су најјачи политички људи српскохрватске коалиције конфинирани у Пешти или бити затворени без обзира на њихов имунитет.

Догађаји 1916. године знатно су деловали на промену расположења у Aустрији.

Фрањо Јосиф

Смрт цара Фрање Јосифа дошла је као неко искупљење. Тај најкрвавији владалац на престолу Европе, реакционар по своме бићу и осећању, сахранио је са собом стару Aустрију и режим голих бајонета. Нови цар доводи сасвим нове људе, и, обавештен о ситуацији земље, од првог дана наглашава, да ће му главна брига бити да држави врати мир, по његовој жељи за Aустрију "часни мир" и да не намерава владати с искључењем парламента или чак против њега.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.