Časopis Društva SVETI SAVA Bratstvo - od 1887. do 1941. godine (VII)

Nestaje režim golih bajoneta

Obruč oko Srba već je bio sklopljen i primetan za vreme skadarske krize 1913, kad su donesene i prve "iznimne mjere" protiv njih i uveden vojnički preki sud. Velike manevre u Bosni i Hercegovini i svečani ulazak Ferdinandov u Sarajevo licem na Vidovdan bila je očevidna demonstracija protiv Srba. S toga atentat postade krvav potez preko tih računa

Vodeće ličnosti bečke politike od onoga vremena, kada su odlučile da svoj odnošaj prema Srbiji dovedu do oštrice i da balkansko pitanje rješavaju ratom, nastojale su svom snagom, da s jedne strane osame Srbiju, a s druge da i Srbe svog područja učine što manje opasnim za ma kakvu akciju. U Bosni i Hercegovini, uticajem vlasti, stvara se muslimansko-hrvatski blok, a u Hrvatskoj i Slovenačkoj daje se maha frankovačkim i klerikalnim elementima, koji imaju javnih veza sa vojnim šefovima i hrišćanskim socijalistima, poznatim eksponentima Belvedera i nove politike prestolonaslednika Franje Ferdinanda.

Obruč oko Srba već je bio sklopljen i primetan za vreme skadarske krize 1913, kad su donesene i prve "iznimne mjere" protiv njih i uveden vojnički preki sud. Velike manevre u Bosni i Hercegovini i svečani ulazak Ferdinandov u Sarajevo licem na Vidovdan bila je očevidna demonstracija protiv Srba i pomaganje kampanje angažovanih elemenata protiv njih. S toga atentat postade krvav potez preko tih računa; a bes i mržnja, kojima su vođene antisrpske demonstracije i vršene najbestidnije navale na sve srpsko iz reda, naročito na škole i crkve, pokazaše i odviše jasno koliko su bile od ranije uzvitlane sve strasti i kako je dobrodošao svaki povod, da se otpočne unapred pripremljena hajka.

Vlasti  udesile demonstracije

Danas se zna sasvim pouzdano, da je najveći deo demonstracija bio udešen od samih vlasti. Sam dr Ivan Frank u 181. javnoj sednici hrvatskog sabora saopštio je, da mu je šef zagrebačke policije poručivao preko jednog svog poverenika, da organizuje "crnu četu" i da čak pobije izvesne političke ličnosti u Zagrebu. U Sarajevu je policija iz zatvora pustila izvestan deo ološa, da sudeluje u akciji protiv Srba, a svojim organima je naredila krajnju pasivnost. U zagrebačkim demonstracijama, pri kojima su demolirane neke zgrade, po izveštaju jednog frankovačkog lista, "sudjelovalo je sveukupno vojništvo te su časnici klicali i kapama mahali, što je osobito duboki dojam učinilo". Braneći se od napadaja, da su njegove pristalice harale prilikom demonstracija, I. Frank je odgovorio: "Priznajem, da smo vodili demonstracije nakon proglašenja rata, ali dok smo ih mi vodili, bio je svuda mir i red. Ali kad je vodstvo preuzela policija, onda je došlo do onoga, što se desilo u julu 1914. u Zagrebu".

Glavni urednik frankovačkog organa, koji je vodio najgnusniju hajku, bio je, prema službenom dokumentu, "pouzdanik kr. hrvatsko-slavonskoga domobranskog ministarstva", a sam šef austrijskog đeneralštaba Konrad Hecendorf konferisao je 16. jula sa frankovačkim vođama drom A. Horvatom i I. Frankom i već tada ih je obavestio da je rat neizbežan.

Bolji narodni ljudi nisu tada mogli doći do izražaja. "Narodno Jedinstvo" Milana Marjanovića osudilo je najoštrijim rečima demonstracije i njihovu surovost, ali je urednik odmah nakon toga bio proteran iz Zagreba. U Sarajevu je rulja demolirala štamparije od dva srpska opoziciona lista, a vlada proterala urednike i Naroda i Otaybine i Srpske Riječi, i oni posle atentata ne mogoše izdati nijednog broja. Drugi su voleli stati, nego pisati preko uverenja. Za objave rata obustavljeni su naredbom svi listovi, na koje vlada nije mogla imati neposredan uticaj.

Austrijski porazi

Odmah iza atentata počeše premetačine, zatvaranja i progoni, a u noći odbijanja ultimatuma i dan posle toga zatvoreni su kao taoci svi najbolji i najugledniji ljudi Bosne i Hercegovine, Dalmacije, Hrvatske, Istre, Srema; svi iskreni pobornici ideje narodnog jedinstva i svi Srbi od uticaja. Nijedan rodoljub ne osta pošteđen. Strahovlada nasta kao u najcrnja vremena davnih vekova. Tamice se prepuniše, dođoše na red kazamati Arada i Maribora, podigoše se vešala, učestaše ubistva u masi.

Posle nekoliko austrijskih poraza i pošto je prvi bes popustio počinje nešto drukčiji metod progona. Ne vrše se više ubistva čitavih porodica i sela, prestaje mrcvarenje, ne dozvoljava se da svaki poživinčeni "šuckor" provodi svoju samovolju, nego se mesto toga počinju velike parnice i ubijanja po paragrafima. Očevidna je tendencija, da se u veleizdajničke procese uvuče što više inteligencije, da bi obeglavljen narod posao lak plen otaybeničke austrijske propagande. Sva se srpska društva raspuštaju, čak i dobrotvorna, i njihovi časnici najvećim delom dolaze na optuženičku klupu; zatvaraju se sve srpske škole; sužuje se crkveno-prosvetna avtonomija; zabranjuje se ćirilica; čak se za kaznu na godinu dana zatvaraju gimnazije u Mostaru i u Tuzli. Ono, što je slučajno ostalo pošteđeno od taoštva i zatvora, dospeva u vojsku i biva vođeno u logore van svoje zemlje. Političkog života nema nigde osim u Mađarskoj i Hrvatskoj, a u ovoj drugoj sveden je na najnižu meru, jer su najjači politički ljudi srpskohrvatske koalicije konfinirani u Pešti ili biti zatvoreni bez obzira na njihov imunitet.

Događaji 1916. godine znatno su delovali na promenu raspoloženja u Austriji.

Franjo Josif

Smrt cara Franje Josifa došla je kao neko iskupljenje. Taj najkrvaviji vladalac na prestolu Evrope, reakcionar po svome biću i osećanju, sahranio je sa sobom staru Austriju i režim golih bajoneta. Novi car dovodi sasvim nove ljude, i, obavešten o situaciji zemlje, od prvog dana naglašava, da će mu glavna briga biti da državi vrati mir, po njegovoj želji za Austriju "časni mir" i da ne namerava vladati s isključenjem parlamenta ili čak protiv njega.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.