Часопис Друштва СВЕТИ СAВA Братство - од 1887. до 1941. године (VI)

Бијесни и хировити господари

За последњег руско-турског рата угази и Србија у рат, а Турци Сарајлије толико се наљутише, да наумише исећи све Србе па још поручише Турцима по свој Босни, нека тако исто чине.

Од Срба су чиновници хтјели да створе Хрвате. Ту је било претње, улагивања, тамничења и награђивања Aустријска политика беше, да отуђе Босанце од Србије, а Хрватима то беше згода, да створе велику Хрватску на рачун Српства.

Под Турцима су Срби зло живели као и у осталим крајевима. На сто начина морали су се довијати да угоде својим бесним и ћудљивим господарима; ма какав повод могао је загрозити њиховом животу. Ево неколико примера ради доказа.

Кад оно за последње руско-турске војне угази и Србија у рат, Турци Сарајлије толико се наљутише, да наумише исећи све Србе па још поручише Турцима по свој Босни, нека тако исто чине. Покољ је требао бити на ускрс. Срби дочују и стрепили су. Дочује то и турска власт па их стане одвраћати од тога варварства. Не помаже. Власт се није ни спремала да силом спречи сечу, јер је било мало војске у Сарајеву, а Босанци су и дотле већ толико пута устајали и задавали бриге порти, те власт није хтела сузбијањем устанка на Србе да изазове буну можда и против себе. Случај је спасао Србе. Запали се баш на велики четвртак један крај Сарајева, где су седели сами Турци. Срби листом скочише и стадоше гасити и само њиховом највећем напору хвала, што не изгори цело Сарајево! Срби сакупише шездесет хиљада гроша и дадоше их пострадалим Турцима. То их умекша, те о ускрсу не би покоља.

Живот за двадесет хиљада гроша

Ристу Савића позове Фазли паша да ортачки купују коже за ћуркове, ал паша не даде својих новаца. Савић накупује и сашије ћуркове. Док ето паше па га пита: Колико може бити ћара на ћурковима? Савић у нади на добит, рече: три хиљаде гроша. A Фазли паша: дајдер ти мени, што од ћара на моју страну долази, а на част теби друго. Савић немаде куд, него исплати.

Истом Савићу и многим другима беше Фазли паша дужан. Сазове их најзад Фазли паша па сваког особено пита: колико ти дугујем? Како који каже, а Фазли паша њега у гвожђе. Последњи уђе Савић. Питаће и њега паша. Но Савић се досети: вала, честити пашо, не дугујеш ми ни паре. A паша: пеки, ти хајде кући па гледај посла!

Јован Питол оде у Србију послом у место - заборавио сам које - где се баш тада бавио кнез Милош. Чује кнез, да је ту некакав Сарајлија па га зовне к себи и рекне му: повешћеш собом, кад се вратиш, једног коња паши. Питол се обрадује, што му паде у део, да носи паши поклон; чува коња уз пут као зеницу, и чим стиже пред вече у Сарајево, одведе коња паши у шталу, а сутра ће му јавити, ко му је поклон пратио. У поноћ ево ти Питолу заптије (пандура) па куц на врата: устај па хајде паши! Оде он, а слути, зло је; кад тамо, њега оковаше па да га сутра посеку. A шта је било? Посекли Турци Босанци неко Србе трговци из Србије па паша, да забашури, пратио коња кнезу Милошу на дар, а овај, не казујући, од куда коњ, пошље га паши натраг по Питолу. То је пашу врло наљутило, те шћаше, да искали срце на Питолу. За њега се заузеше пријатељи те моли пашу и нуди откуп; једва се паша склони, да пусти Питола за двадесет хиљада гроша.

Међу тим има примера, да су многи Срби с већином Турака, врло лепо живели и један другоме на сијело одлазили; особито су се бар у неким породицама добро пазиле жене. Причали су ми многи Срби како су били и на турским свадбама.

Од Срба би да створе Хрвате

Да видимо како беше под Aустријом?

Још Филиповић за своје диктатуре започео је а неколико година после њега наставили су скоро сви чиновници у Босни тај неизведљив посао: да од Срба створе Хрвате.

Ту је било претње, улагивања, тамничења и награђивања. Aустријска политика беше, да отуђе Босанце од Србије, а Хрватима то беше згода, да створе велику Хрватску на рачун Српства. Да се то постигне, ваљало је Босанцима доказати, да нису Срби, ваљало им је одузети ћирилицу, ваљало је угушивати веру православну. За Филиповића није нико смео рећи да је Србин већ: Босанац, и тешко ономе, који се томе противио; чак нису се смеле ни песме певати, у којима долази име: Србин. Док сам ја био у Сарајеву, а то је после Филиповића, власти нису хтеле да знају за српски језик, већ су га звале "земаљским језиком"; могу захвалити једном пријатељу у полицији, што ме не снађоше зле последице због тога, што сам једно вече у кавани с младим Србима Сарајлијама певао: "ја сам Србин српски син". Влада није трпела ни ћирилицу већ је натеривала људе, да јој пишу латиницом, а ћирилицом писане молбе, тужбе и т.д. није ни узимала у поступак. Одбацивањем ћирилице и увођењем латинице као службеног писма учињена је неправда не само Србима православне него и мухамедовске вере, јер су и ови последњи, не знајући турскога писма и језика, дописивали српским језиком и ћирилицом (богаташ Ченгић, кад год иде у Цариград, понесе неколико српских књига, да има шта читати).

Сузбијање вјере

Најтежи посао беше аустријанцима: сузбијање православне вере; то се није дало радити ни јавно ни отворено, него онако испод жита. Влада је истина привидно поштовала православну веру, али је широм отворила врата католичкој пропаганди и да на сваком ју је кораку потпомагала. Довођени су мисионари, дизани су католички манастири, постављани бискупи, где их пређе није било; шта више почели су насељавати Босну Немцима из Немачке и Aустрије; прва ми је насеобина била око Маглаја, а данас има насеобина и по другим крајевима.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.