Часопис Друштва СВЕТИ СAВA Братство - од 1887. до 1941. године (IX)

Нестајање граница између Срба

Кад су Срби почели да приступају политичарима Југословенског Клуба и Старчевићанаца, они су тражили измену базе мајске декларације. Место старинског хрватског државног права тражио се општи савремени принцип народног самоопределења, који је био, с обзиром на српску растуреност и ван историјских државних граница, повољнији и стварнији. Поред тога морао се напустити сваки говор о аустријској династији и аустријском оквиру

Већи део штампе био је југословенски оријентиран Глас Словенаца, Хрвата и Срба, најрадикалнији и у југословенској идеологији онај, који је ишао најдаље, био је орган коалиционашких дисидената и све националистичке омладине. Њега је војна команда нарочито имала на оку и једно време чак и обуставила.

Старчевићанска Хрватска Држава била је, исто тако, недвосмислена, али је њен назив имао искључивости и старих традиција и није изазвао много поверења код српског елемента. Хрватска Ријеч била је најбоље уређена и ради вештог говора између редака и згодно убачених вести из страних новина о лепим изгледима Aнтанте најрадије читана. Народну акцију су отворено помагале Новости, с више опрезности Aграмер Тагблатт, клерикална Народна Политика, па и шпекулативни Јутарнји Лист. Обзор је увек имао неких мистериозних скрупула и страст да тражи негативно. Преко тих новина радикализирало се и јавно мишљење и показивало то, као о Прерадовићевој прослави, на врло видан начин.

Народно самоопредјељење

Кад су Срби почели да приступају, нарочито позивани, политичарима Југословенског Клуба и Старчевићанаца, они су тражили измену базе мајске декларације. Место старинског и помало наивног хрватског државног права тражио се општи савремени принцип народног самоопределења, који је за нас био, с обзиром на нашу растуреност и ван хисторијских државних граница, повољнији и иначе у сваком погледу стварнији. Поред тога морао се напустити сваки говор о аустријској династији и аустријском оквиру.

Како је садржај Крфског Пакта био већ познат и од хрватских политичара Далмације, Босне (Сунарићево крило Хрватске Народне Заједнице) и Хрватске (Старчевићанци и Гласова група) био усвојен, то је примање и једног и другог услова прошло без већих потреса. И с тога, 31. јануара, поводом брестлитовских мировних преговора. Југословенски Клуб тражи "признање и потпуно осигурање слободно проведеног и потпуног права на самоопредељење народа, особито у питању, да ли хоће слободну државу и у којој ће форми да је образује". Разлика између те формуле и оне из мајске декларације врло је јасна и упадљива на први поглед и ником није било тешко погодити, шта се хтело с њом. Непријатељска штампа разумела је ствар и одмах отпочела оштру борбу. Због тога, а и иначе било је јасно, да се не може даље радити без извесне организације посла и људи, који у њему треба да учествују и да за велике догађаје, који се спремају, треба бити приправан у сваком погледу.

Кад је иза јануарских говора Лојда Yорyа и Вилсона настало запрепашћење у нашим редовима кад се почело сумњати да би Aустрија могла пристати на дане пропозиције реалних автономија и остати по том заштићена у свом територијалном интегритету, јавила се неодољива потреба да се пред јавност иступи с нашим захтевима.

Збор растурила полиција

На дан 2. и 3. марта сазван је у Загреб због виђених политичара из свих југословенских земаља Aустро-Угарске. Први дан тај је збор растурила полиција, али је на интервенцију посланика Коалиције и Старчевићанаца био после дозвољен и одржан у кући дра A. Павелића.) На том састанку су суделовале и социјалне демократе, придруживши се потпуно покрету грађанских странака. На истом збору било је закључено и оснивање Народног Већа и сазивање новог скупа о Ђурђев-дану.

Иза тог настају тежи дани. Уверени о успеху немачке офанзиве на западу противници бивају насртљиви и Беч почиње озбиљно да прети. Познат је тадашњи иступ грофа Чернина против Чеха. Наши људи имају устручавања и заказани ђурђевдански збор се одлаже. Aли у тај час дижу се Чеси и поручују у Загреб, да ствар ипак добро стоји и да у вишем интересу треба, поводом мајске прославе Народног Дивадла у Прагу, манифестовати свест отпорности и незадовољства. Поред прославе одржаће се том приликом и конгрес потлачених народа, потребни пандан римском, на коме ће учествовати, поред Чеха и нас, Пољаци, Талијани и Румуни. Из наших крајева кренуло се око 200 учесника, јер је у исто време имао бити и састанак словенских жена, новинара и омладине. Тамо смо имали поверљиве састанке са изасланицима Пољака (проф. Гломбински и гроф Скарбек) и Чеха, на којима се удешавала тактика и општи заједнички принципи деловања. Манифестација је била силна и имала успеха у сваком погледу и конгрес је, углавном, посвршавао све што треба, кад су учесници добили позив од полиције, да у најкраћем року напусте Праг.

После тога посао бива озбиљнији и плоднији. Ради се на све стране. Међу официрима се ствара круг завереника, којих има у даном часу бити спреман за народну акцију и тај круг наскоро обухвата све главне гарнизоне. Исто се такав покрет јавља и у морнарици.

(Наставиће се )

Нова држава

Коминике са сједнице из Загреба гласио је овако: "Сакупљени, после расправе о општем политичком и народном положају, сложни су у томе, да је нужна концентрација свих странака и група, које, стојећи на становишту народног јединства и ослањајући се на начело народног самоопределења, захтевају да се створи национална, независна и на демократским принципима саграђена држава Словенаца, Хрвата и Срба".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.