Časopis Društva SVETI SAVA Bratstvo - od 1887. do 1941. godine (IX)

Nestajanje granica između Srba

Kad su Srbi počeli da pristupaju političarima Jugoslovenskog Kluba i Starčevićanaca, oni su tražili izmenu baze majske deklaracije. Mesto starinskog hrvatskog državnog prava tražio se opšti savremeni princip narodnog samoopredelenja, koji je bio, s obzirom na srpsku rasturenost i van istorijskih državnih granica, povoljniji i stvarniji. Pored toga morao se napustiti svaki govor o austrijskoj dinastiji i austrijskom okviru

Veći deo štampe bio je jugoslovenski orijentiran Glas Slovenaca, Hrvata i Srba, najradikalniji i u jugoslovenskoj ideologiji onaj, koji je išao najdalje, bio je organ koalicionaških disidenata i sve nacionalističke omladine. Njega je vojna komanda naročito imala na oku i jedno vreme čak i obustavila.

Starčevićanska Hrvatska Država bila je, isto tako, nedvosmislena, ali je njen naziv imao isključivosti i starih tradicija i nije izazvao mnogo poverenja kod srpskog elementa. Hrvatska Riječ bila je najbolje uređena i radi veštog govora između redaka i zgodno ubačenih vesti iz stranih novina o lepim izgledima Antante najradije čitana. Narodnu akciju su otvoreno pomagale Novosti, s više opreznosti Agramer Tagblatt, klerikalna Narodna Politika, pa i špekulativni Jutarnji List. Obzor je uvek imao nekih misterioznih skrupula i strast da traži negativno. Preko tih novina radikaliziralo se i javno mišljenje i pokazivalo to, kao o Preradovićevoj proslavi, na vrlo vidan način.

Narodno samoopredjeljenje

Kad su Srbi počeli da pristupaju, naročito pozivani, političarima Jugoslovenskog Kluba i Starčevićanaca, oni su tražili izmenu baze majske deklaracije. Mesto starinskog i pomalo naivnog hrvatskog državnog prava tražio se opšti savremeni princip narodnog samoopredelenja, koji je za nas bio, s obzirom na našu rasturenost i van historijskih državnih granica, povoljniji i inače u svakom pogledu stvarniji. Pored toga morao se napustiti svaki govor o austrijskoj dinastiji i austrijskom okviru.

Kako je sadržaj Krfskog Pakta bio već poznat i od hrvatskih političara Dalmacije, Bosne (Sunarićevo krilo Hrvatske Narodne Zajednice) i Hrvatske (Starčevićanci i Glasova grupa) bio usvojen, to je primanje i jednog i drugog uslova prošlo bez većih potresa. I s toga, 31. januara, povodom brestlitovskih mirovnih pregovora. Jugoslovenski Klub traži "priznanje i potpuno osiguranje slobodno provedenog i potpunog prava na samoopredeljenje naroda, osobito u pitanju, da li hoće slobodnu državu i u kojoj će formi da je obrazuje". Razlika između te formule i one iz majske deklaracije vrlo je jasna i upadljiva na prvi pogled i nikom nije bilo teško pogoditi, šta se htelo s njom. Neprijateljska štampa razumela je stvar i odmah otpočela oštru borbu. Zbog toga, a i inače bilo je jasno, da se ne može dalje raditi bez izvesne organizacije posla i ljudi, koji u njemu treba da učestvuju i da za velike događaje, koji se spremaju, treba biti pripravan u svakom pogledu.

Kad je iza januarskih govora Lojda Yorya i Vilsona nastalo zaprepašćenje u našim redovima kad se počelo sumnjati da bi Austrija mogla pristati na dane propozicije realnih avtonomija i ostati po tom zaštićena u svom teritorijalnom integritetu, javila se neodoljiva potreba da se pred javnost istupi s našim zahtevima.

Zbor rasturila policija

Na dan 2. i 3. marta sazvan je u Zagreb zbog viđenih političara iz svih jugoslovenskih zemalja Austro-Ugarske. Prvi dan taj je zbor rasturila policija, ali je na intervenciju poslanika Koalicije i Starčevićanaca bio posle dozvoljen i održan u kući dra A. Pavelića.) Na tom sastanku su sudelovale i socijalne demokrate, pridruživši se potpuno pokretu građanskih stranaka. Na istom zboru bilo je zaključeno i osnivanje Narodnog Veća i sazivanje novog skupa o Đurđev-danu.

Iza tog nastaju teži dani. Uvereni o uspehu nemačke ofanzive na zapadu protivnici bivaju nasrtljivi i Beč počinje ozbiljno da preti. Poznat je tadašnji istup grofa Černina protiv Čeha. Naši ljudi imaju ustručavanja i zakazani đurđevdanski zbor se odlaže. Ali u taj čas dižu se Česi i poručuju u Zagreb, da stvar ipak dobro stoji i da u višem interesu treba, povodom majske proslave Narodnog Divadla u Pragu, manifestovati svest otpornosti i nezadovoljstva. Pored proslave održaće se tom prilikom i kongres potlačenih naroda, potrebni pandan rimskom, na kome će učestvovati, pored Čeha i nas, Poljaci, Talijani i Rumuni. Iz naših krajeva krenulo se oko 200 učesnika, jer je u isto vreme imao biti i sastanak slovenskih žena, novinara i omladine. Tamo smo imali poverljive sastanke sa izaslanicima Poljaka (prof. Glombinski i grof Skarbek) i Čeha, na kojima se udešavala taktika i opšti zajednički principi delovanja. Manifestacija je bila silna i imala uspeha u svakom pogledu i kongres je, uglavnom, posvršavao sve što treba, kad su učesnici dobili poziv od policije, da u najkraćem roku napuste Prag.

Posle toga posao biva ozbiljniji i plodniji. Radi se na sve strane. Među oficirima se stvara krug zaverenika, kojih ima u danom času biti spreman za narodnu akciju i taj krug naskoro obuhvata sve glavne garnizone. Isto se takav pokret javlja i u mornarici.

(Nastaviće se )

Nova država

Kominike sa sjednice iz Zagreba glasio je ovako: "Sakupljeni, posle rasprave o opštem političkom i narodnom položaju, složni su u tome, da je nužna koncentracija svih stranaka i grupa, koje, stojeći na stanovištu narodnog jedinstva i oslanjajući se na načelo narodnog samoopredelenja, zahtevaju da se stvori nacionalna, nezavisna i na demokratskim principima sagrađena država Slovenaca, Hrvata i Srba".

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.