Фото: Часопис Друштва СВЕТИ СAВA Братство - од 1887. до 1941. године (IV)
O животу Срба у Сарајеву
Сваки путник у хану добија онаку храну, какву му у ком годишњем времену прописује његова вјера. Србин је дакле могао у мрс мрсити, у пост постити.
Сви Срби живе у средини града с тога што је од вајкада тако наредила турска власт, да не би Срби, станујући близу брда, у последњим улицама, шуровали са хајдуцима. Срби су, немајући права, да имају своје сопствене земље, морали радити занате и трговати да би се издржавали
... По званичним извештајима аустријским Сарајево нема ни тридесет хиљада душа. Међутим мене су Сарајлије уверавале, да ће бити преко педесет хиљада, јер самих Турака има, кажу, до четрдесет хиљада; званична је цифра отуд тако мала, што Турци по ујемчаном праву не пуштају никога у харем, да броји главе, па у харем потрпају све па и мушку децу, које - било из ината, било да мање плаћају данак - неће да упишу у званични списак а властима кажу о своме ћефу, колико је душа у харему. Срба има око шест хиљада, Јевреја око три стотине, а католика до две стотине. Истина нешто се Турака иселило, али ће их ипак бити у Сарајеву око четрдесет хиљада душа.
Срби су досељеници из Херцеговине, јер "Херцеговина сав свијет насели, а себе не расели" веле Сарајлије. Сви Срби живе у средини града с тога што је од вајкада тако наредила турска власт, да не би Срби, станујући близу брда, у последњим улицама, шуровали са хајдуцима; друго с тога што су Срби, немајући права, да имају своје сопствене земље, морали радити занате и трговати да би се издржали.
Отуда су сразмерно први и најбогатији трговци Срби и Јевреји, па тек после Турци. Негда је Сарајево било чувено са своје трговине; роба је довожена из Беча и Трста, а извожена у Стару Србију. Од како је с окупацијом заведен према Турској ђумрук, и кад навалише из бела света Јевреји, опаде јако трговина; јер Сарајевски трговци не могући конкурисати Јеврејима, који или тргују по неколико месеци па после банкротирају - шта је њима стало до свог трговачког имена у Босни - или купују од бечко-пештанских банкрота јефтину робу, мало по мало остављају трговину и једу дотле стечени капитал, ако не могу да нађу друго поље рада; данас је скоро сва трговина у рукама странаца дошљака.
Поред трговине Срби се баве и занатима од којих је најважнији златарски. Као златар стекао је Србин Митровић признања и на париској изложби. Већином су ти богати Срби лиферанти у аустријској војсци.
Сарајево просецају врло многе улице скоро све узане и тако искривудане, да се странац у њима не може лако наћи без вођа. Главније улице носиле су турска имена; данас су Aустријанци многима дали своја имена. Куће су или једна до друге или су врло на близо, а свака је велика и има пространу башту. Грађене су већином на спрат и од блата са врло много дрвенарије те није ни чудо, што је она велика јангија (пожар) 1879. г. упропастила велики део града. Страдао је најбогатији део, средина, дакле српски крај; због тога сам затекао многе рушевине при своме доласку. Пожар су гасили војници; но Сарајлије су ми причале, да су једни војници гасили, а други просипали из трговачких магаза петролеум, не би ли се пожар ширио - дат им је миг, да тако раде; тим се, причају, хтело, да богате Сарајлије граде јевропске куће, кад се нађу без крова на улици. У неколико се то и постигло јер данас имају некоји Срби у Сарајеву врло лепе и удобне куће, не узев у обзир, да је и сама влада подигла неке простране и укусне грађевине. Приликом тога пожара страдале су и неке зграде српске црквене општине, и општина није хтела примити, кад јој је влада понудила пет стотина форинти припомоћи; она је одговорила, да има пара за оправку својих зграда.
Да опишем важније зграде, којих нема Бог зна колико. Yамија има, веле, колико у години дана; биће их у истина око 120. У свима се не служи; но кад стану хоyе са свију, у којима се служи, звати из јутра, у подне и пред вече верне на молитву, настане веома нехармоничан концерт, у којем се чује по који пријатан тенор, баритон, бас па чак и сопран; особито сам радо слушао једног басисту у беговој yамији, који је у подне звао на молитву, и једног сопранисту у истој yамији, који је звао из јутра.
Најважније су yамије, бегова и царева; на овој последњој се од подне вије султанова застава. Обе је градио Усрев-бег, султанов сестрић и први валија босански; он је био прави отац свима Босанцима без разлике вере. Његова yамија је највећа и она је леп споменик старог грађевинарства; ту је и Усрев-бег сахрањен у врло великоме саркофагу, а Турци га поштују као свеца. Поред ове yамије има једна турска школа и богословија. Код те је yамије и сат-кула, на којој сат показује време по турском рачунању.
Преко пута од бегове yамије саградио је Усрев-бег велики хан и оставио му новаца с аманетом: да се у тај хан прима сваки путник из целе Босне, и да има три недеље у хану за себе хране а за коње пиће и све то бесплатно; да сваки путник добија онаку храну, какву му у ком годишњем времену прописује његова вера, Србин је дакле могао у мрс мрсити, у пост постити.
Од оне велике јангије, кад је изгорео, не ради овај хан, а нисам могао разабрати, шта је са фондом, што га је Усрев-бег томе хану оставио - извесно га је појела помрчина. Поменути Усрев-бег је израдио у Цариграду да Срби могу зидати себи цркву и тако постаде стара или горња црква, о којој ћу мало ниже говорити; поред тога је он много добра починио Сарајеву те му се стога име и данас спомиње а спомињаће се док траје Сарајева. Причају да је погинуо у једном походу на Црну Гору, па да би му тело балсамовали и пренели у Сарајево, извадише му дроб, и отуд је томе месту и данас име Дробњак.
(Наставиће се)
Вредни Срби, и као трговци и као занатлије представљају капитал од неколико милиона дуката нешто у имању нешто у готовини; биће их двојица од којих сваки има око милион дуката. Све до окупације узимале су валије кадгод им затреба од богатих Сарајлија дукате хиљадама, па нити их је валија враћао, нити их је Србин искао. После је имао одређене попусте.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.