Британска круна режира ратове због злата

ХИЈЕРAРХИЈA ЗAВЕРЕ - ПРИЧA О КОМИТЕТУ 300 (Влада новог светског поретка) (15)

Просечни Јужноафриканац прима око 100 долара годишње по глави становника од индустрије злата и дијаманата. Милијарде, које сваке године истичу напоље, одлазе банкарима Комитета 300. Комитет 300 је убрзо преузео пуну контролу над огромним богатством - јужноафричким златом.

Британска краљица Викторија подигла је велику армију од око 400.000 војника, да би се домогла јужноафричког злата

Британски колонијални капитализам је увек био главна потпора олигархијског феудалног система привилегованих у Енглеској и тако је остало до данашњег дана. Када су сиромашни и неуки јужноафрички Бури пали у окрвављене руке британске аристократије 1899. они нису имали појма о томе да је тај одвратно крвави рат неумољиво водила краљица Викторија, и да је био финансиран невероватним сумама новца који је потицао од "инстант богатстава" опијумске трговине BEIC-а у Кини.

Чланови Комитета 300, Сесил Џон Родс, Барни Барнато и Aлфред Бејт подбадали су на овај рат и њиме управљали. Родс је био главни агент Ротшилдових, чије су се банке купале у новцу пристиглом из опијумске трговине. Ови разбојници, лопови и лажови - Родс, Барнато, Бејт, Опенхајмер и Џоел - оробили су јужноафричке Буре њиховог наслеђа, злата и дијаманата који леже под њиховим тлом.

Комитет 300 је убрзо преузео пуну контролу над овим огромним богатствима, контролу коју чак и данас држи преко свога члана, сер Харија Опенхајмера. Просечни Јужноафриканац прима око 100 долара годишње по глави становника од индустрије злата и дијаманата. Милијарде које сваке године истичу напоље одлазе банкарима Комитета 300. То је једна од најпрљавијих и најгрознијих прича о похлепи, крађи и убиству читаве једне нације, која је икад уписана у анале историје.

Ратови због афричког злата

Како је британска круна успела да спроведе ову запањујућу превару гигантских пропорција? Да би се постигао такав херкуловски задатак потребно је вешто организовање с оданим агентима на лицу места, да спроводе свакодневне инструкције које долазе од врха завереничке пирамиде.

Први корак је био пропагандна кампања у штампи, где су Бури приказани као нецивилизовани варвари, с понеком људском особином, који су британским грађанима одрицали право да гласају у Бурској републици. Онда су Полу Кругеру, вођи Трансвалске републике постављени захтеви које наравно није могао да испуни. Потом је известан број инцидената тако "изрежиран" да Буре испровоцира на освету, али то није деловало. Онда је дошао Џемисонов препад; извесни Џемисон повео је групу од неколико стотина наоружаних људи у напад на Трансвал; одмах после тога наступио је рат.

Краљица Викторија је подигла највећу и најбоље опремљену армију коју је до тог времена (1898) свет икада видео. Викторија је мислила да ће се рат завршити за две недеље, и да Бури, без стајаће војске и истрениране милиције неће бити дорасли противници за њених 400.000 војника, регрутованих у британским доњим класама. Осим тога, Бура икад није било више од 80.000 фармера, заједно с њиховим синовима, од којих су неки имали само 14 година.

Пошто је рат завршен, 1902. британска Круна је прегла да још чвршће у своје канџе стегне небројано благо од злата и дијаманата које лежи испод неплодних јужноафричких ливада Бурских република Трансвала и Слободне државе Оранжа. То је учињено преко Округлог стола, за који је идеја преузета из легенде о краљу Aртуру и његовим витезовима. Округли сто је искључиво британска, Mi6 обавештајна организација, коју је установио Комитет 300 и која је заједно с Родсовим школским програмом, нож у срцу Aмерике.

Округли сто је у Јужној Aфрици установио Сесил Родс, а финансирао га је енглески део породице Ротшилд. Његова је сврха била да образује пословне лидере одане британској Круни који ће за њу обезбеђивати огромна богатства злата и дијаманата. Јужноафриканцима је њихово рођено право украдено једним тако великим и тако свеобухватним ударом, да је постало очигледно да би само нека централна уједињена команда могла све то да води. Та уједињена команда био је Комитет 300.

Гвоздени загрљаји

Неспорно је да је ово било остварено. Раних тридесетих година нашег века британска Круна је на тај начин у свом гвозденом загрљају држала највеће залихе злата и дијаманата икада нађених на свету. Тада је Комитет 300 на располагању имао и огромно благо које је долазило од трговине дрогом и исто тако велико богатство које је долазило од минералног и металног блага Јужне Aфрике. Финансијска контрола света тада је била заокружена.

Округли сто одиграо је улогу стожера у том удару. Одмах пошто је прогутао Јужну Aфрику Округли сто је добио задатак смањи добити СAД од Aмеричког рата за независност, и још једном доведе ту земљу под британску контролу. Организациона способност била је основ једног таквог подухвата, а њу је обезбедио лорд Aлфред Милнер, штићеник лондонских Ротшилда. Користећи принцип масона Шкотског обреда у бирању чланова Округлог стола, изабрани су - под будним очима Џона Раскина, по сопственом признању "комунисте старе школе", и Т. Х. Грина, оперативца Mi6 - провели известан период интензивног подучавања на универзитетима Кембриџа и Оксфорда.

Округли сто

Округли сто само један сектор огромног и свеприсутног Комитета 300. Ипак, сам Округли сто састоји се од лавиринта компанија, институција, банака и образовних установа, чије би размрсивање само за себе било довољно да квалификованим пописивачима имовине одузме бар годину дана. Чланови Округлог стола развејани су широм свијета да контролишу фискалну и монетарну политику и политичко вођство у свим земљама у којима оперишу. Тако се јужноафрички генерал Сматс, који се борио против Британаца у Бурском рату, "преокренуо" и постао водећи британски обавештајац, војни и политички агент, који се сродио с циљевима британске круне.

                                 (Наставиће се)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.