Britanska kruna režira ratove zbog zlata

HIJERARHIJA ZAVERE - PRIČA O KOMITETU 300 (Vlada novog svetskog poretka) (15)

Prosečni Južnoafrikanac prima oko 100 dolara godišnje po glavi stanovnika od industrije zlata i dijamanata. Milijarde, koje svake godine ističu napolje, odlaze bankarima Komiteta 300. Komitet 300 je ubrzo preuzeo punu kontrolu nad ogromnim bogatstvom - južnoafričkim zlatom.

Britanska kraljica Viktorija podigla je veliku armiju od oko 400.000 vojnika, da bi se domogla južnoafričkog zlata

Britanski kolonijalni kapitalizam je uvek bio glavna potpora oligarhijskog feudalnog sistema privilegovanih u Engleskoj i tako je ostalo do današnjeg dana. Kada su siromašni i neuki južnoafrički Buri pali u okrvavljene ruke britanske aristokratije 1899. oni nisu imali pojma o tome da je taj odvratno krvavi rat neumoljivo vodila kraljica Viktorija, i da je bio finansiran neverovatnim sumama novca koji je poticao od "instant bogatstava" opijumske trgovine BEIC-a u Kini.

Članovi Komiteta 300, Sesil Džon Rods, Barni Barnato i Alfred Bejt podbadali su na ovaj rat i njime upravljali. Rods je bio glavni agent Rotšildovih, čije su se banke kupale u novcu pristiglom iz opijumske trgovine. Ovi razbojnici, lopovi i lažovi - Rods, Barnato, Bejt, Openhajmer i Džoel - orobili su južnoafričke Bure njihovog nasleđa, zlata i dijamanata koji leže pod njihovim tlom.

Komitet 300 je ubrzo preuzeo punu kontrolu nad ovim ogromnim bogatstvima, kontrolu koju čak i danas drži preko svoga člana, ser Harija Openhajmera. Prosečni Južnoafrikanac prima oko 100 dolara godišnje po glavi stanovnika od industrije zlata i dijamanata. Milijarde koje svake godine ističu napolje odlaze bankarima Komiteta 300. To je jedna od najprljavijih i najgroznijih priča o pohlepi, krađi i ubistvu čitave jedne nacije, koja je ikad upisana u anale istorije.

Ratovi zbog afričkog zlata

Kako je britanska kruna uspela da sprovede ovu zapanjujuću prevaru gigantskih proporcija? Da bi se postigao takav herkulovski zadatak potrebno je vešto organizovanje s odanim agentima na licu mesta, da sprovode svakodnevne instrukcije koje dolaze od vrha zavereničke piramide.

Prvi korak je bio propagandna kampanja u štampi, gde su Buri prikazani kao necivilizovani varvari, s ponekom ljudskom osobinom, koji su britanskim građanima odricali pravo da glasaju u Burskoj republici. Onda su Polu Krugeru, vođi Transvalske republike postavljeni zahtevi koje naravno nije mogao da ispuni. Potom je izvestan broj incidenata tako "izrežiran" da Bure isprovocira na osvetu, ali to nije delovalo. Onda je došao Džemisonov prepad; izvesni Džemison poveo je grupu od nekoliko stotina naoružanih ljudi u napad na Transval; odmah posle toga nastupio je rat.

Kraljica Viktorija je podigla najveću i najbolje opremljenu armiju koju je do tog vremena (1898) svet ikada video. Viktorija je mislila da će se rat završiti za dve nedelje, i da Buri, bez stajaće vojske i istrenirane milicije neće biti dorasli protivnici za njenih 400.000 vojnika, regrutovanih u britanskim donjim klasama. Osim toga, Bura ikad nije bilo više od 80.000 farmera, zajedno s njihovim sinovima, od kojih su neki imali samo 14 godina.

Pošto je rat završen, 1902. britanska Kruna je pregla da još čvršće u svoje kandže stegne nebrojano blago od zlata i dijamanata koje leži ispod neplodnih južnoafričkih livada Burskih republika Transvala i Slobodne države Oranža. To je učinjeno preko Okruglog stola, za koji je ideja preuzeta iz legende o kralju Arturu i njegovim vitezovima. Okrugli sto je isključivo britanska, Mi6 obaveštajna organizacija, koju je ustanovio Komitet 300 i koja je zajedno s Rodsovim školskim programom, nož u srcu Amerike.

Okrugli sto je u Južnoj Africi ustanovio Sesil Rods, a finansirao ga je engleski deo porodice Rotšild. Njegova je svrha bila da obrazuje poslovne lidere odane britanskoj Kruni koji će za nju obezbeđivati ogromna bogatstva zlata i dijamanata. Južnoafrikancima je njihovo rođeno pravo ukradeno jednim tako velikim i tako sveobuhvatnim udarom, da je postalo očigledno da bi samo neka centralna ujedinjena komanda mogla sve to da vodi. Ta ujedinjena komanda bio je Komitet 300.

Gvozdeni zagrljaji

Nesporno je da je ovo bilo ostvareno. Ranih tridesetih godina našeg veka britanska Kruna je na taj način u svom gvozdenom zagrljaju držala najveće zalihe zlata i dijamanata ikada nađenih na svetu. Tada je Komitet 300 na raspolaganju imao i ogromno blago koje je dolazilo od trgovine drogom i isto tako veliko bogatstvo koje je dolazilo od mineralnog i metalnog blaga Južne Afrike. Finansijska kontrola sveta tada je bila zaokružena.

Okrugli sto odigrao je ulogu stožera u tom udaru. Odmah pošto je progutao Južnu Afriku Okrugli sto je dobio zadatak smanji dobiti SAD od Američkog rata za nezavisnost, i još jednom dovede tu zemlju pod britansku kontrolu. Organizaciona sposobnost bila je osnov jednog takvog poduhvata, a nju je obezbedio lord Alfred Milner, štićenik londonskih Rotšilda. Koristeći princip masona Škotskog obreda u biranju članova Okruglog stola, izabrani su - pod budnim očima Džona Raskina, po sopstvenom priznanju "komuniste stare škole", i T. H. Grina, operativca Mi6 - proveli izvestan period intenzivnog podučavanja na univerzitetima Kembridža i Oksforda.

Okrugli sto

Okrugli sto samo jedan sektor ogromnog i sveprisutnog Komiteta 300. Ipak, sam Okrugli sto sastoji se od lavirinta kompanija, institucija, banaka i obrazovnih ustanova, čije bi razmrsivanje samo za sebe bilo dovoljno da kvalifikovanim popisivačima imovine oduzme bar godinu dana. Članovi Okruglog stola razvejani su širom svijeta da kontrolišu fiskalnu i monetarnu politiku i političko vođstvo u svim zemljama u kojima operišu. Tako se južnoafrički general Smats, koji se borio protiv Britanaca u Burskom ratu, "preokrenuo" i postao vodeći britanski obaveštajac, vojni i politički agent, koji se srodio s ciljevima britanske krune.

                                 (Nastaviće se)

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.