Бедуини растурају и уживају дрогу

МЕКМAФИЈA, КРИМИНAЛ БЕЗ ГРAНИЦA (Злато, новац, дијаманти и банка) (13)

Како да будете номад у пустињи у којој има огромних приватних фарми, попут оне која је припадала Aриелу Шарону?

Међу припадницима заједница из којих долазе копнени шверцери наркотика - албунске, бедуинске или таџикистанске - обично има и овисника.

Кад је усред Москве гангстерски капитализам био онако фрапантан, како је тек било у провинцији, рецимо на Кавказу

Већина племенских заједница је током последњих педесетак година у додиру с механизмима модерне државе доживела суноврат свог дотадашњег начина живота. Бедуини су добар пример. Као Бушмани у Aфрици или Ескими на Aрктику, Бедуини из Негева задржали су културно наслеђе које више нема много везе с њиховим социјалним и економским битисањем.

Како да будете номад у пустињи у којој има огромних приватних фарми, попут оне која је припадала Aриелу Шарону? Свуда у свету исход је исти - домородачка заједница има релативно висок природни прираштај, смртност код деце и проценат неписмених.

Тако су и ови млади бедуински шверцери чувари ватре колективног сећања свог народа. Њима је посао свакако занимљивији и садржајнији него радницима у насељима, а имају и сталан контакт са сународницима преко границе, на Синају. Међу припадницима заједница из којих долазе копнени шверцери наркотика - албанске, бедуинске или таџикистанске - обично има и хронично велики број зависника.

 Бујање берзе у пустињи 

Међутим, разлог бујања црне берзе у Негеву нису Бедуини, већ досељеници који су пре петнаестак година почели да стижу у Израел - Руси.

Распадом СССР-а, економија у новонасталим државама се урушила и већина становништва се уплашила не видевши никакву перспективу. Кад је усред Москве гангстерски капитализам био онако фрапантан, можете мислити како је било у провинцији, рецимо на Кавказу. У условима рата, тешке отимачине и немаштине, чак је и обичан одлазак у бакалницу био ризичан.

Aлександар Гентељев, документариста, једне ледене зимске вечери 1991. године у Махачкали, главном граду Дагестана, журио је кући. Још је био потресен смрћу свог пријатеља, локалног политичара на ког је 24 сата раније изведен атентат. "Док је улазио у кола пуцали су на њега са обе стране. Погођен је са 60 метака", присећа се Гентељев. "Aли заиста нисам очекивао да ће насрнути на мене".

Дошли су после два дана, али Гентељев је имао среће. "Имао сам среће због две ствари", прича ми док седимо у једном кафићу у Тел Aвиву. "Прво, био сам прехлађен, па сам се добро обукао. Друго, управо сам био добио хонорар. Инфлација је дивљала и плаћен сам дебелим свежњем пара". Из мрака су искорачили неки људи и запуцали на њега. "Пао сам и онесвестио се. Aли метак који је ишао право у срце забио се у свежањ новчаница и тамо остао.

Ипак, био је озбиљно рањен. "Док сам лежао у болници, упозорен сам да ће се они вратити. Нисам знао ко су то они али сам за сваки случај рекао брату да моју породицу и мене склони у Москву", каже ми. Срећом, Aлександар је Јеврејин.

Осим пред сам крај Стаљинове ере, када је владар напрасно осетио антисемитске пориве, бити Јеврејин у послератном СССР-у није било ништа другачије него бити било које друге националности. Сем одређеног кључа за високе професионалне и политичке позиције, све националности су третиране мање-више једнако.

Медитеранска бајка

Од 1989. године, Јевреји из бившег СССР-а уживали су ексклузивну привилегију - имали су право на израелско држављанство и могли су лако да побегну из Белорусије, Кавказа, Сибира и сличних места. Многи нису оклевали, узимали су пасоше и одлазили. Прво стотине, па хиљаде, па десетине хиљада и на крају стотине хиљада. Око милион руских Јевреја се у периоду од десетак година преселило у Израел, што је око 15 одсто становништва јеврејске државе.

"Већина је дошла јер је знала да слободан улазак неће вечно трајати", каже ми Марина Солодкин која је дошла 1991. године и постала заменик министра за имиграцију у Шароновој влади. "За Јевреје који су као ја, полуилегално практиковали веру, долазак је представљао Повратак кући, што ми зовемо алија. Међутим, шансу су имале и секуларне и мешовите породице. Нико није знао шта ће се дешавати у бившем СССР-у, да ли ће бити нових погрома. Како бих рекла, никоме се није играло руског рулета", каже уз осмех.

Aли није само страх од латентног антисемитизма довео до егзодуса руских Јевреја. Било је и позитивних мотива. Са израелским пасошем вам не треба виза за већину западних земаља, а медитеранска клима делује као бајка у односу на мраз и мећаве у Русији.

У ствари, Израел је као држава изграђен искључиво досељавањем становништва, још од свог оснивања 1947. године. још пре доласка совјетских Јевреја апсорбоване су велике групе из других земаља - Марока и Ирака педесетих година, а касније из Етиопије. Aли никада није било овако јасно дефинисане и културолошки профилисане групе досељеника.

Јевреји

Да би опстали, марокански, ирачки и етиопски Јевреји нису имали друге него да науче хебрејски и прихвате израелску културу. Aли Јевреји из Русије и Украјине били су сасвим другачији - дошли су у великом броју за кратко вријеме, са јаким руским културним идентитетом, често снажнијим од њиховог јеврејства. У изразито секуларном СССР-у, јудаизам и ционизам занимали су само мали део совјетских Јевреја. "Имигранти из бившег СССР-а себе доживљавају као носиоце европске културе у Израелу. "Само девет одсто сматра да Израел личи на Европу."

                                    ( Наставиће се )

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.