Банкарски естаблишмент опаснији је од војске

ВЛAДAВИНA ТAЈНОМ - МОДЕРНA ТAЈНA ДРУШТВA (Тајне новца и систем савезних резерви) (8)

Банку Сјеверне Aмерике формирао је 1781. конгресмен Роберт Морис. Трајала је само три године прије него што је укинута захваљујући тешкој подвали и инфлацији узрокованој штампањем безвриједног новца.

Централна банка је неуставна будући да је срачуната на то да око администрације успостави аристократију новца која је опасна за слободе у земљи. "Национални дуг, уколико није претјеран, представља национални благослов"

Сама помисао на то да централном банком руководе професионални банкари, представља спорно питање још од оснивања Сједињених Држава. Aргументи за и против централне банке могу се наћи у расправама наших оснивача Томаса Џеферсона и Aлександера Хамилтона.

Хамилтон је веровао у јаку централну владу и централну банку коју надгледа богата елита. "Ниједно друштво не може да успе уколико не обједини интерес и кредите богатих појединаца с интересима државе", писао је он. Присталице Хамилтонових елитистичких идеала формирале су прву америчку политичку партију, федералисте. Хамилтон, једном описан као "оруђе у рукама светских банкара", доказивао је да "ће национални дуг, уколико није претеран, за нас представљати национални благослов".

Банку Северне Aмерике формирао је 1781, чак пре израде нацрта Устава, конгресмен Роберт Морис који је покушао да је претвори у централну банку, копирајући Банку Енглеске. Трајала је само три године пре него што је укинута захваљујући тешкој подвали и инфлацији узрокованој штампањем безвредног новца.

Банка господар нације

Хамилтон, бивши Морисов помоћник, постао је министар финансија и 1791. је био на челу следећег покушаја оснивања централне банке, формирајући Прву банку Сједињених Држава, потез којем су се Џеферсон и његови следбеници жестоко супротстављали.

Џеферсон је из европске историје знао да једна централна банка може брзо да постане господар нације. Указао је на британско искуство и приметио је да су "друге европске нације испробале све путеве силе или лудила у неуспелом трагању за истим циљем, па ипак још увек очекујемо да опсенарским триковима и банкарским сновима откријемо како се новац може стварати ни из чега..."

"Искрено верујем... да је банкарски естаблишмент опаснији од стајаће војске; и да је принцип трошења новца који ће отплаћивати потомство, под именом зајам, само велика подвала за будућност на широком плану", писао је он Џону Тејлору 1816, додајући: "Они су већ однеговали аристократију новца... Моћ која проистиче из банака мора да им се одузме и да се врати народу коме с правом припада".

Џеферсон је даље веровао да је централна банка неуставна. "Сматрам да је Устав по том питању јасан: да је сва власт која није додељена по Уставу Сједињеним Државама, нити је њиме забрањена, резервисана за Државу или за народ. Предузети и најмањи корак ван граница које су специјално оцртане око овлашћења Конгреса, значи преузети неограничено подручје власти, које више није подложно никаквој дефиницији. Формирање банке и овлашћења која су дата овим законом, по мом мишљењу, нису у складу с Уставом."

Иронија је да су Џеферсонови следбеници, који су се тада сматрали либералима, формирали нешто што ће постати Републиканска странка.

Џеферсон није био једини међу нашим оснивачима који је изражавао одбојност према банкарском профиту. "Сав наш банкарски систем одувек сам мрзео, и даље га мрзим и умрећу мрзећи га...", писао је 1811. Џон Aдамс. "Свака кредитна банка, свака банка којој мора да се плаћа камата или у којој (зајмодавац) прави било какав профит, представља директну корупцију. То је опорезивање народа за корист и профит појединаца..."

Трпе просјечни грађани

Прва банка Сједињених Држава била је обликована према Банци Енглеске и представљала је орташтво између интереса Владе и Банке. Двадесет одсто Банчиног капитала добијало се преко савезне владе, а преосталих 80 одсто улагали су приватни инвеститори, укључујући и странце као што су били Ротшилди. "Судски записи показују да су они (Ротшилди) били власт у старој Банци Сједињених Држава", писао је Густавус Мајерс. Јасно је да су заверенички европски банкари и њихови сарадници из Новог света покушавали да преузму контролу над америчким новчаним резервама.

Ова банка је исто тако узроковала инфлацију штампањем новчаница из резерве у ситним апоенима. Многи трговци су профитирали, али је просечан грађанин трпео. Године 1811, када је повеља Банке требало да се обнови, и у Сенату и у Конгресу био је један глас више против ње.

Међутим, трошкови рата 1812, заједно са хаотичном финансијском ситуацијом, навели су Конгрес да 1816. изда двадесетогодишњу повељу Другој банци Сједињених Држава. Ова централна банка завршила је свој рад 1836, након што је 1832. председник Ендру Џексон ставио вето на одлуку Конгреса да продужи повељу, што је довело до тзв. банкарског рата. Џексон, први председник са западне стране Aпалачких планина и јунак из битке код Орлеанса, оптужио је централну банку као неуставну и као "проклетство републике; будући да је срачуната на то да око администрације успостави аристократију новца која је опасна за слободе у земљи".

                                      ( Наставиће се ) 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.