Балканска мрежа нафтних путева

МЕКМAФИЈA, КРИМИНAЛ БЕЗ ГРAНИЦA (Крвава зарада) (7)

Читава фешта с кршењем санкција Србији била је уносан посао који ни бизнисмени из Русије нису смјели да пропусте. Упозорење Бијелој кући: "Србију не можете сломити санкцијама. Србија има довољно хране за своје потребе, а с обзиром на средишњи положај у привреди региона, сусједи ће сигурно наставити трговину с њом."

Иако је један од најжешћих критичара Београда, Aлбанија је играла кључну улогу у снабдијевању Србије нафтом у вријеме ембарга                        

Санкције против СРЈ биле су занемарљиве за земље ЕУ и Aмерику. Већина западних компанија могла је себи да приушти прекид трговине са Србијом, нарочито кад су владе њихових земаља почеле да им прете високим казнама уколико прекрше ембарго. Србија је у средишту трговачких праваца на Балкану - њени путеви, пијаце и тржиште важни су за суседне земље готово исто колико и за саму Србију. Наравно, УН су упозоравале околне земље да морају да прекину све економске везе са Србијом и Црном Гором.

По земље на Балкану, санкције су биле катастрофалне и кршење ембарга је било неизбежно.

Иако влада Бугарске више званично није смела да тргује са Србијом, бизнисмени као Иља Павлов нису осећали такве стеге. Југословенски КОС искористио је свој утицај у Мултигрупу и подстакао је Павлова да позајми вагоне од државе да би у Србију возом пребацио на хиљаде тона бензина. Воз су испратили чланови СИЦ-а, једне од две највеће рекеташке групе у Бугарској, док су мизерно плаћени, лако поткупљиви бугарски цариници махали композицији која је прелазила границу.

Тадашњи амерички амбасадор у Софији Бил Монтгомери сећа се у којој мери је бугарска држава од почетка била уплетена у читав посао: "Један службеник наше амбасаде је случајно прелазио западну границу те ноћи кад је приметио велики број полицајаца с батеријским лампама. Стао је поред пута и гледао шта се дешава. Прошло је 100 вагон-цистерни, бројао их је.

Отишле су преко границе, уз надзор бугарске полиције."

Санкције Србији

Главна веза Бугарске с остатком Европе ишла је преко Србије. Савет безбедности УН већ је саопштио Софији да може да се опрости од милијарду долара које јој дугује Садамов Ирак, јер су против Багдада уведене санкције. Сада су додали да бугарски камиони не смеју да иду кроз Србију. Био је то страшан ударац, с обзиром на то да је извоз у западну Европу био угрожен. "Бугарска зарађује 10 милијарди долара годишње, од тога милијарду само од извоза воћа и поврћа", објашњава Бил Монтгомери. "Предложио сам да дозволимо Бугарима да једном недељно шаљу конвој кроз Србију од пратњом возила УН. Конвој се не би заустављао, само би прошао.

УН су пристале, Европљани су пристали, али Леон Ферт, саветник потпредседника Aла Гора био је против и блокирао је идеју. Није хтео да промени мишљење, што је нас потпуно фрустрирало." То је била фрустрација, али и жесток подстицај за организовани криминал који буја у економској кризи додатно продубљеној таквом кратковидом политиком.

Суседима Југославије није понуђен ниједан долар на име компензације - од њих се очекивало да сносе финансијске трошкове моралне индигнације коју према рату осећа међународна заједница. Једини начин да те државе исплаћују пензије и плате, и да пуне своје здравствене фондове био је да допусте мафији да преузме контролу над главним трговачким путевима и да се праве како не знају шта се дешава или знају али су беспомоћне. Како се криза продубљивала, расла је и погубна симбиоза политике и криминала.

У самој Србији, дотадашњи трговац одећом и предузетник Вања Бокан, брзо се преоријентисао на нафту и метале. Криминалци и бизнисмени у целом региону грчевито су стварали све гушћу мрежу пријатељства, веза и контаката да би заобишли ембарго. Буквално преко ноћи, санкције Савета безбедности УН-а створиле су панбалканску мафију огромне моћи, домета, креативности и коруптивног капацитета.

Нафта цури преко Дунава

Неки чланови америчке администрације упозорили су председика Клинтона на озбиљност последица. Један високи службеник министарства финансија у Вашингтону рекао ми је: "Врло јасно смо то ставили до знања колегама у Белој кући. Србију не можете сломити санкцијама. Србија има довољно хране за своје потребе, а с обзиром на средишњи положај у привреди региона, суседи ће сигурно наставити трговину с њом." Као многа друга упозорења о штетним ефектима санкција, и ово је било игнорисано.

Ускоро су сви кренули путем Вање Бокана и продавали нафту Србији где год и како год су могли. Румуни су до ивице потапања товарили дунавске барже бурадима бензина запањујуће лошег квалитета. У једном америчком обавештајном извештају наводи се да је "у Aлбанији увозна нафта транспортована цевоводом преко северне границе, чамцима преко Скадарског језера, конвојима аутомобила с дограђеним резервоарима, на магарцима који бурад носе кроз брдске пределе...

Процењује се да је укупан проток нафте Aлбанији доносио приход од милион долара дневно у периоду 1993/94." Иако је један од најжешћих критичара Београда, Aлбанија је играла кључну улогу у снабдевању Србије нафтом. "Нафтни деривати су шлеповима допремани из Украјине", каже се у извештају.

Санкције

Ратничко-економско оргијање морало је да се плати. Бивше југословенске републике више нису могле да пуне буџет својим традиционалним извозним пословима и рат су почеле да финансирају из других извора. Пошто је кршење санкција брзо створило широку панбалканску организовану криминалну мрежу (чији припадници нису осећали лојалност према својој етничког групи кад је реч о трговини), најлакше је било да се државни послови обављају преко мафијашких комбинација: дроге, оружја, нафте, проституције и кријумчарења људи. Постављени су темељи за фабрику криминала.

                               (Наставиће се)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.