Balkanska mreža naftnih puteva

MEKMAFIJA, KRIMINAL BEZ GRANICA (Krvava zarada) (7)

Čitava fešta s kršenjem sankcija Srbiji bila je unosan posao koji ni biznismeni iz Rusije nisu smjeli da propuste. Upozorenje Bijeloj kući: "Srbiju ne možete slomiti sankcijama. Srbija ima dovoljno hrane za svoje potrebe, a s obzirom na središnji položaj u privredi regiona, susjedi će sigurno nastaviti trgovinu s njom."

Iako je jedan od najžešćih kritičara Beograda, Albanija je igrala ključnu ulogu u snabdijevanju Srbije naftom u vrijeme embarga                        

Sankcije protiv SRJ bile su zanemarljive za zemlje EU i Ameriku. Većina zapadnih kompanija mogla je sebi da priušti prekid trgovine sa Srbijom, naročito kad su vlade njihovih zemalja počele da im prete visokim kaznama ukoliko prekrše embargo. Srbija je u središtu trgovačkih pravaca na Balkanu - njeni putevi, pijace i tržište važni su za susedne zemlje gotovo isto koliko i za samu Srbiju. Naravno, UN su upozoravale okolne zemlje da moraju da prekinu sve ekonomske veze sa Srbijom i Crnom Gorom.

Po zemlje na Balkanu, sankcije su bile katastrofalne i kršenje embarga je bilo neizbežno.

Iako vlada Bugarske više zvanično nije smela da trguje sa Srbijom, biznismeni kao Ilja Pavlov nisu osećali takve stege. Jugoslovenski KOS iskoristio je svoj uticaj u Multigrupu i podstakao je Pavlova da pozajmi vagone od države da bi u Srbiju vozom prebacio na hiljade tona benzina. Voz su ispratili članovi SIC-a, jedne od dve najveće reketaške grupe u Bugarskoj, dok su mizerno plaćeni, lako potkupljivi bugarski carinici mahali kompoziciji koja je prelazila granicu.

Tadašnji američki ambasador u Sofiji Bil Montgomeri seća se u kojoj meri je bugarska država od početka bila upletena u čitav posao: "Jedan službenik naše ambasade je slučajno prelazio zapadnu granicu te noći kad je primetio veliki broj policajaca s baterijskim lampama. Stao je pored puta i gledao šta se dešava. Prošlo je 100 vagon-cisterni, brojao ih je.

Otišle su preko granice, uz nadzor bugarske policije."

Sankcije Srbiji

Glavna veza Bugarske s ostatkom Evrope išla je preko Srbije. Savet bezbednosti UN već je saopštio Sofiji da može da se oprosti od milijardu dolara koje joj duguje Sadamov Irak, jer su protiv Bagdada uvedene sankcije. Sada su dodali da bugarski kamioni ne smeju da idu kroz Srbiju. Bio je to strašan udarac, s obzirom na to da je izvoz u zapadnu Evropu bio ugrožen. "Bugarska zarađuje 10 milijardi dolara godišnje, od toga milijardu samo od izvoza voća i povrća", objašnjava Bil Montgomeri. "Predložio sam da dozvolimo Bugarima da jednom nedeljno šalju konvoj kroz Srbiju od pratnjom vozila UN. Konvoj se ne bi zaustavljao, samo bi prošao.

UN su pristale, Evropljani su pristali, ali Leon Fert, savetnik potpredsednika Ala Gora bio je protiv i blokirao je ideju. Nije hteo da promeni mišljenje, što je nas potpuno frustriralo." To je bila frustracija, ali i žestok podsticaj za organizovani kriminal koji buja u ekonomskoj krizi dodatno produbljenoj takvom kratkovidom politikom.

Susedima Jugoslavije nije ponuđen nijedan dolar na ime kompenzacije - od njih se očekivalo da snose finansijske troškove moralne indignacije koju prema ratu oseća međunarodna zajednica. Jedini način da te države isplaćuju penzije i plate, i da pune svoje zdravstvene fondove bio je da dopuste mafiji da preuzme kontrolu nad glavnim trgovačkim putevima i da se prave kako ne znaju šta se dešava ili znaju ali su bespomoćne. Kako se kriza produbljivala, rasla je i pogubna simbioza politike i kriminala.

U samoj Srbiji, dotadašnji trgovac odećom i preduzetnik Vanja Bokan, brzo se preorijentisao na naftu i metale. Kriminalci i biznismeni u celom regionu grčevito su stvarali sve gušću mrežu prijateljstva, veza i kontakata da bi zaobišli embargo. Bukvalno preko noći, sankcije Saveta bezbednosti UN-a stvorile su panbalkansku mafiju ogromne moći, dometa, kreativnosti i koruptivnog kapaciteta.

Nafta curi preko Dunava

Neki članovi američke administracije upozorili su predsedika Klintona na ozbiljnost posledica. Jedan visoki službenik ministarstva finansija u Vašingtonu rekao mi je: "Vrlo jasno smo to stavili do znanja kolegama u Beloj kući. Srbiju ne možete slomiti sankcijama. Srbija ima dovoljno hrane za svoje potrebe, a s obzirom na središnji položaj u privredi regiona, susedi će sigurno nastaviti trgovinu s njom." Kao mnoga druga upozorenja o štetnim efektima sankcija, i ovo je bilo ignorisano.

Uskoro su svi krenuli putem Vanje Bokana i prodavali naftu Srbiji gde god i kako god su mogli. Rumuni su do ivice potapanja tovarili dunavske barže buradima benzina zapanjujuće lošeg kvaliteta. U jednom američkom obaveštajnom izveštaju navodi se da je "u Albaniji uvozna nafta transportovana cevovodom preko severne granice, čamcima preko Skadarskog jezera, konvojima automobila s dograđenim rezervoarima, na magarcima koji burad nose kroz brdske predele...

Procenjuje se da je ukupan protok nafte Albaniji donosio prihod od milion dolara dnevno u periodu 1993/94." Iako je jedan od najžešćih kritičara Beograda, Albanija je igrala ključnu ulogu u snabdevanju Srbije naftom. "Naftni derivati su šlepovima dopremani iz Ukrajine", kaže se u izveštaju.

Sankcije

Ratničko-ekonomsko orgijanje moralo je da se plati. Bivše jugoslovenske republike više nisu mogle da pune budžet svojim tradicionalnim izvoznim poslovima i rat su počele da finansiraju iz drugih izvora. Pošto je kršenje sankcija brzo stvorilo široku panbalkansku organizovanu kriminalnu mrežu (čiji pripadnici nisu osećali lojalnost prema svojoj etničkog grupi kad je reč o trgovini), najlakše je bilo da se državni poslovi obavljaju preko mafijaških kombinacija: droge, oružja, nafte, prostitucije i krijumčarenja ljudi. Postavljeni su temelji za fabriku kriminala.

                               (Nastaviće se)

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.