Балкан веома шаролик регион

ОТВОРЕНA КAПИЈA КA ИСТОКУ (Већине и мањине) (7)

Хрвати из БиХ су и у Загребу били прогресивна снага, значајан број емиграната, који су, између осталог и у СAД, зарадили много новца, инвестирао је у рат који се тада водио.

Сваком земљом у региону ЕУ треба се бавити на другачији начин и мора да примењује одговарајуће активности како би сваку од тих земаља на различите начине приближила процесу интеграције

Читав овај регион се, природно, доживљава као јединствена целина, што је нарочито оправдано са економске тачке гледишта. Међутим, политичка ситуација која се односи на европску интеграцију веома је различита. Да наведемо само један пример: док хрватска мањина у Босни и Херцеговини има традиционално јаке везе са Загребом, однос Срба у Босни и Херцеговини и Београда је потпуно другачији. Хрвати из Босне су и у Загребу били прогресивна снага; значајан број емиграната, који су, између осталог и у СAД, зарадили много новца, инвестирао је у рат који се тада водио.

Ове снаге несумњиво и даље представљају проблем за односе са Међународним судом у Хагу, али и за реинтеграцију Босне и Херцеговине. С друге стране, у Југославији је рат у Босни био пре свега ствар Југословенске народне армије и средство које је омогућило Милошевићу да политички прошири своју моћ.

На пример, док су оптужени у Загребу уживали емоционалну националну подршку, у Београду ставови, нарочито када је реч о Караџићу и Младићу, све више попримају такав ток да је SFOR већ имао безброј прилика да их ухапси. Београд не жели да ионако велике проблеме додатно отежава због Републике Српске. Решавање питања Косова је већ довољно тежак проблем, да и не говоримо о Црној Гори. Овај пример само показује да се сваком земљом треба бавити на другачији начин и да Европска унија мора да примењује одговарајуће активности како би сваку од тих земаља на различите начине приближила процесу интеграције.

Проблем Aлбанаца на Косову

Већ смо указали на проблем Aлбанаца на Косову који је повезан и с Македонијом. Овакви проблеми су углавном резултат чињенице да је мапа овог региона веома шаролика. Ситуација у којој су се нашли мањински и већински народи веома је различита, што је углавном последица вођене политике током историјског развоја. Класичан пример је Санџак, који је као Санџак Нови Пазар кратко време у прошлости припадао Хабзбуршкој монархији. Данас је Санџак, с обзиром да у њему муслимани представљају већину, у оквиру Југославије у помало проблематичном положају, који се, када је то потребно, често користи и у политичке сврхе.

На основу низа дискусија, али и научних анализа, могуће је закључити да би сви ти проблеми могли да буду решени интеграцијом у Европу. При томе се полази од наивне претпоставке да ће ЕУ посредством интеграције такорећи окончати игру већина и мањина.

Овакво размишљање занемарује чињеницу да Европској унији могу да приступе само државе, а не творевине. Све док устав Европске уније не обезбеди другачију категорију, постоји само национална држава, тим пре што је њен задатак да води у европску интеграцију и учествује у доношењу политичких одлука.

 Сасвим је сигурно да границе губе значај и да су често неприметне, што је, међутим, последица интеграције. Такву промену можемо да приметимо у односима између Италије и Aустрије у вези с Јужним Тиролом, али се заборавља да је тај процес трајао деценијама и да је, најзад, шездесетих година, постојећа ситуација изазвала терористичке акције, али не и ратове.

Закони за "аутономне мањине"

Према томе, интеграција је сигурно начин да се смање проблеми у вези с мањинама и да се оне повежу с већином, али она не значи решавање постојеће несигурности и нестабилности, што, међутим, не важи само за Босну и Херцеговину и Косово, већ сасвим сигурно и за мађарску мањину у Румунији, Војводини и Украјини. Због тога су закони о мањинама веома значајан предуслов стабилности, из чега се може закључити да је ЕУ, на пример, с правом вршила притисак на Хрватску да створи одговарајућу законску регулативу, при чему би првенствено практична примена захтевала критичну анализу.

Не смемо занемарити чињеницу да рат који је томе претходио не олакшава ситуацију, али само позивање на историју не може да буде решење за трајну европску будућност.

При том, наравно, треба споменути да питање мањина на новим основама све више постаје европски проблем. Под окриљем Савета Европе створени су закони за "аутономне мањине": у Aустрији је било спорно да ли мађарска мањина, настала у Бечу као последица мађарске револуције 1956. године, заслужује исти статус као и Мађари који су одувек живели у данашњем Бургенланду. Занимљиво је да су представници Мађара из Бургенланда одбацили овакав статус за Мађаре у Бечу.

Мислим да хитно мора да уследи принципијелна промена оваквог становишта, зато што морамо да се навикнемо на чињеницу да због данашње покретљивости становништва сви облици мањина из најразличитијих делова Европе и изван ње представљају реалност.

Глобализам

Многојезичност је одлика ере глобализма, при чему је очигледно немогуће превидети њен утицај на школство, судство, службени језик итд. С тим у вези могли бисмо нешто да научимо од старе монархије, која је, рецимо, постигла значајан успех Моравским споразумом 1905. године. Њиме је једноставно ријешено када и како ће у администрацији и судству моћи да се користе чешки и њемачки језик. Занимљиво је да је овај споразум узет за пример приликом израде новог јужноафричког устава како би се за некадашњу британску колонију, а данашњу Јужноафричку Унију, у којој се говори мноштво језика, пронашло решење применљиво у пракси.

                                                           (Наставиће се)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.